NAJGORE SU ONE KOJE "BACI" RODITELJ: Ovo su NAJŽEŠĆE I "NAJSOČNIJE" kletve među SRBIMA! Nema ŠANSE da znate SVE!

Kletva kao samostalan iskaz izriče se sa verom u magijsku moć reči da Boga, demona, sudbinu ili prirodne sile pokrene na nanošenje zla. Kletva kao jednostavan iskaz upućen je prizivanju zla u jednom životnom segmentu (zdravlje, plodnost, bogatstvo).

Narod veruje da je kumova kletva posebno teška – jer on predstavlja moćnog posrednika između živih i mrtvih. Najgore kletve su one koje “baci” roditelj, a u narodnoj poeziji kao “opasne” kletve pominju se i one koje baca devojka ili sestra.

Jaka energija

Da bi se ostvarila, kletva mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju. Bačena kletva može da traje punih šest generacija i tek sedmo koleno neće osećati posledice “otrovnih” reči.

Ovo su najčešće kletve u srpskom narodu:

“Seme ti se zatrlo”, zapravo je sažetak kosovske kletve. Zatiranje semena u tradicionalnoj kulturi, gde je biološko produženje vrste (loze, od jednog do drugog kolena) prioritetno, najgore je što se nekome može desiti.

Kod nas je dosta rašireno uverenje, kad se porede zlatne sedamdesete godine zenita narodne vlasti sa onim što se dešava od devedesetih, da nas je snašla kletva “Dabogda imao pa nemao”.

Jedna od šaljivih naših nestandardnih kletvi je “Pi*ka ti se ogadila!”.

Sa druge strane, njoj suprtona kletva je: “Svaka ti se dala!”.

“Ubio te grom!“ – takođe je jedna od kletvi koje se koriste u srpskom narodu, ali je, što je zanimljivo, jedna od češćih i ozbiljnijih kletvi u mnogim australijskim aboridžinskim jezicima (gde je verovatnoća takvog događanja znatno viša nego u našim urbanim sredinama).

Očuvana je univerzalna kletva: “Dabogda crko!”, “Dabogda ti zadnje bilo!”, pa onda “Dabogda ti preselo!” i slično (što je svojevrsno lečenje društvenog poređenja naviše, kad se poredimo s onim ko je u nekoj hijerarhiji iznad nas).

Zanimljiv je i oblik naših kletvi. Bez obzira na to da li dodajemo “dabogda“ (neki misle da uz značenje “da Bog da” imamo i prizivanje Daboga ili Dažboga, vrhovnog slovenskog božanstva, koje je u hrišćanstvu degradirano u đavola), kao u “Dabogda crko!” ili ne, kao u “Ubio te grom!” optativni (željni) oblik glagola sličan je prošlom vremenu – kletva kao da se već desila ako je izgovorimo.

U ovom formalnom smislu, kletve se prepliću sa jednom vrstom psovki koje su jednovremeno kletve, tipa: “Je*o ti ja mater!”, “Je*o te otac!“ i sl.

Kosovska kletva

Najpoznatija naša kletva svakako je kosovska ili kneževa kletva. U verziji koju beleži Vuk Karadžić u srpskim narodnim pesmama, ona glasi ovako:

Ko je Srbin i srpskoga roda,

i od srpske krvi i kolena,

a ne doš’o na boj na Kosovo,

ne imao od srca poroda,

ni muškoga ni devojačkoga!

Od ruke mu ništa ne rodilo,

rujno vino ni pšenica bela!

Rđom kapo dok mu je kolena!

(Espreso / Šajkača)