MAJA JE PREŽIVELA PAKAO! U ISPOVESTI SVE OTKRILA O AKUŠERSKOM NASILJU: "Svoje dete sam prvi put videla u KAPELI"

Maja Simić Simeunović ispričala je strašno iskustvo iz jednog beogradskog porodilišta, gde je njena agonija u porođajnim bolovima završena rođenjem mrtvog deteta. Izveštaj obdukcije pokazuje da se zdravo dete ugušilo u plodovoj vodi zbog neadekvatne nege tokom porođaja, rekla je Maja za TV Prva.

Majina druga trudnoća bila je uredna, vođena privatno kod "jednog od najboljih lekara u Srbiji". Došla je na zakazanu indukciju, dogodile su se brojne komplikacije, urađen je hitni carski rez posle više sati, ali je beba rođena mrtva. Pokušaji reanimacije deteta trajali su 45 minuta.

"Ja sam 31. januara krenula na porođaj koji je trebalo da bude izazvan indukcijom jer sam prešla termin za pet dana. Moj izabrani lekar, kod kog sam privatno vodila trudnoću, rekao mi je da dođem ujutru da se urade pripreme. Poslednju pripremu i preglede koji se inače rade pred porođaj, ultrazvuk, brisevi i sve to, urađeno je 12. januara. Nakon toga sam samo radila CTG, srčane otkucaje bebe. Doktor me je 28. januara pitao kada smo radili poslednji ultrazvuk, rekla sam mu pre dve nedelje. Pitao je kako se osećam, rekla sam da samo želim da se porodim. Ovo je druga trudnoća, bila je korektna, imala sam hiperemezu i insulinsku rezistenciju i gestacijski dijabetes u obe. Doprinelo je povećanju telesne težine u osmom mesecu. On je rekao, ništa, dobro, dođi 31. na indukcioni porođaj. I ja sam ga samo pitala ako se nešto desi, da li mogu da ga pozovem, rekao je naravno. Došla sam u ponedeljak, prijem u bolnici je bio ne baš prijatan sve dok ne saznaju ko vam je doktor, onda promene priču", rekla je Maja, pa dodala:

"Ima više doktora koji imaju neke svoje timove, ne mogu da kažem klanove, ali se tačno zna koji doktor radi sa kojom sestrom, anesteziologom... Izlaze, viču na vas na prijemu, trudnice same nose svoje torbe, ako ste baš došli da se porodite sa stomakom do zuba, vi ste teški samim sebi a još nosite i torbe. Forsiraju vas sa jednog mesta na drugo".

Maji je urađena indukcija, kao i dva Klemensova zahvata, što opisuje kao neuobičajeno.

"Odveli su me u porodilište, uradili analize, CTG, doktor me je pregledao vaginalno jer je mislio da možda uradi porođaj dan kasnije. Ali je tada rekao, možemo već danas. Urađene su pripreme koje idu uz porođaj i otišla sam na ultrazvuk, dodala bih da moja prva trudnoća, završena vakuum ekstrakcijom deteta jer je imalo 3.650 grama. Druga beba je 12. januara ultrazvukom bila izmerena na 3.773 grama, već je bio veći. Tog 31. januara je specijalizant radio ultrazvuk, ja nisam sigurna da je to bio doktor, i video 3.818 grama. Bilo mi je čudno ali sam mislila, bolje znaju od mene.

Otišla sam u salu, priključena na indukciju, probušen mi je vodenjak, doktor dođe i prođe s vremena na vreme. Stažista je ustanovio da imam višak plodove vode i bio je zapanjen. Došao je doktor i rekao da čim osetim jake bolove, zaista jake i nepodnošljive, da ga zovem i da dođe anesteziolog da mi da epidural.

To se desilo, ne znam tačno oko 12 časova. On je bio opušten, uveravao me da smo gotovi za sat vremena, super je, sve ide kako treba. I ja sam onda bila opuštena. Međutim oko 12 sam već bila otvorena deset prstiju, kako se to kaže. Doktor je rekao da vidi glavicu, napinjala sam se i uradio mi je Klemensov zahvat, legao mi je na stomak i gurao bebu. Onda mi je to i stažista uradio, i ništa", rekla je Maja i dodala da joj je rečeno da taj zahvat nije trebalo da radi dva puta.

Doktor je napustio porođaj jer mu je istekla smena

"Pričala sam nakon nekog vremena sa jednom doktorkom koja me je kasnije operisala, rekla mi je da nakon prvog Klemensovog zahvata jasno da dete ne može da se izgura. On je rekao ma, dobro, treba još vremena da se beba spusti. Ja sam na CTG-u videla da je srce u redu, bila sam smirena. Nakon toga, vidim da se doktor uznemirio, kaže ističe mu smena, moraće da ide zbog kovid mera. Ali, gospođa koja se porađa pored mene, njena doktorka je u istoj smeni, ona je sve vreme bila tu. I posle smene ju je porodila. A moj doktor je tokom primopredaje smene doveo drugog, upoznao me s njim, pregledao me i nisam ga videla nakon toga.

Babica je bila tu, ali meni je izgleda popuštao epidural, i tokom epidurala sam osećala napone. Bolovi su bili zastrašujući, naponi neprekidni, babica mi je rekla da se ne napinjem i više puta mi rekla da se okrenem na stranu. Ali, ja više nisam mogla, osećala sam kao da me neko bode noževima u stomak. Ona je odlazila, dolazila, bili smo porodilje pored mene i ja same. Ja sam dozivala i babice i sestre da vide zašto imam tolike bolove, nisam bila jedina, porodilja pored mene ih je isto zvala zbog mene.

Babica dolazi i kaže, ma dobro, samo nemoj da se napinješ, pitam kako, ja ne mogu više da izdržim? Već sam ispuštala, ne vriske, ne znam kakve neartikulisane zvuke. Moja babica je prešla kod druge porodilje, odjednom dolazi druga babica jer bebi opadaju otkucaji srca, ona tubom sluša moj stomak. Svi su se uznemirili, prošlo je 14 časova, toliko o doktorovoj priči da smo brzo gotovi.

Došao je drugi doktor i pregledao me vaginalno i shvatio da sam i dalje otvorena ali da beba nije spuštena, ja vidim da se on uznemirio. Odmah je zvao načelnicu, ona je došla, pitao je šta da rade, sećam se da sam rekla nikako vakuum. Ona je rekla - hitno u salu, carski rez", rekla je Maja.

Seci je više

"Donose mi tamo papire da potpišem, prebacuju me na krevet. Poslednje čega se sećam iz sale kada su mi dali totalnu anesteziju je da je doktor koji je mazao jod po stomaku, i videla sam da je bio uplašen, neki ženski glas je rekao - seci je više! Pozvana je doktorka koja je divna žena, ona mi i dan-danas daje podršku, stvorila se u 14.27, u 14.31 su izvadili dete koje je već bilo preminulo. U šok sobi mi je rekla da su 45 minuta pokušavali reanimaciju i nakon obdukcije, dete je bilo u redu, ali se ugušilo u plodovoj vodi zbog, da kažem, neadekvatne brige i praćenja svega", rekla je Maja.

Kada sam videla dete doživela sam nervni slom

"Prvo čega se sećam iz šok sobe je da sam se tresla, pitala sam gde je beba. Oko mene čitav konzilijum, lekari, sestre, pedijatri, rekli su mi da je beba preminula, počela sam da plačem. Sve me je živo bolelo. Rekli su mi da sam zadobila tri rupture materice, dve poprečne u slovu T na prednjoj strani, jednu na zadnjoj. I hematom na levoj strani veličine dve pesnice.

I ništa, rekli su mi, zaista tragedija, ne znamo kako je ovo moglo da se desi. Dok sam dolazila sebi, dok mi suprug nije došao, jer nije smeo da uđe u bolnicu, ali odjednom sme u šok sobu? Dva puta ga je drugi doktor molio da identifikuje dete.

Ja, nažalost, nisam bila sposobna da se pomerim i rekla sam da nisam u stanju. Sutradan su doneli da potpišem da sam odbila da vidim dete. Ja sam tražila da ga vidim, ali su mi rekli da je odnet na obdukciju. Dete sam prvi put 12. februara videla u kapeli u Deligradskoj, i tada sam doživela nervni slom i sledećeg dana na sahrani isto. I želela bih da nijedna majka ne mora kroz ovo da prođe", rekla je ona.

Doktor kog ne želi da imenuje je pozvao i dolazio da je obiđe, iako je rekla da ne želi da ga vidi.

"Zvao me je taj doktor, jao koja tragedija, baš mi je žao, nije trebalo da odem. Ja sam insistirala tokom cele trudnoće da bude carski rez, on je rekao da je prvi bio težak ali će sa drugom bebom ići lakše. Verovatno i pre termina ćete se poroditi. Kaže da nije verovao šta su mu javili, da je sve bilo kako treba, taj dan me je posetila doktorka anesteziolog, ja sam pred njom i sestrom sa intenzivne izjavila da ne želim da vidim izabranog lekara, zamenu lekara i babicu. Babica je došla kao da mi se izvini, ništa nisam komentarisala. Drugi lekar više nije dolazio, samo na dan otpusta je došao 4. februara da mi se izvini i da kaže da, eto, ne može da veruje šta se desilo. A moj izabrani lekar, kom je rečeno da ne želim da ga vidim. On je dolazio svakog dana, jer ja sam njegov pacijent, ja sam njegova, on se brine za mene... Iako mi je advokatica rekla da je to nije trebalo da radi uprkos mojoj želji", rekla je Maja.

Akušersko nasilje je moguće iskoreniti prijavama

Advokatica za medicinsko pravo Jelena Stanković rekla je da akušersko nasilje može da bude iskorenjeno samo prijavljivanjem slučajeva.

"Sve to predstavlja akušersko nasilje, majke i trudnice trebalo bi uvek da prijave to nasilje nadležnim institucijama. Od zdravstvene inspekcije, zaštitnika prava pacijenta, i drugim institucijama u okviru zdravstvenih sistema. Ne treba ćutati, žene moraju da kažu i na taj način ćemo možda doći u situaciju da ovakvih priča više ne bude", rekla je Stanković.

(Espreso / Blic ŽEna)