Svi smo zaboravili migrantske muke, ali od priče ove porodice se diže kosa na glavi! (FOTO)

I dalje je previše mali da bi shvatio muku koja je snašla njegovu majku, tetku i teču.

A šta su sve preživeli nakon bekstva iz Avganistana ispričao nam je Fajaz.

- Muž moje sestre Roje bio je poslanik. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, za koju sumnjamo da je nameštena - počinje svoju ispovest Fajaz, govoreći na tečnom engleskom.

- Vidite ovu decu. To su sestrina deca. Oni su jednom čak i oteti. Oteli su ih ljudi kojima je smetao njihov otac. Na svu sreću, vratili su ih, i nije im nedostajala ni dlaka sa glave. Život se tamo stalno svodi na strah, koji je konstantan - priča mladić.

- Iz Avganistana smo morali da pobegnemo. Tamo je mnogo zla. Ipak, i usput nam je teško. Na srpskoj granici su nas zadržali, pokisli smo, sve stvari su nam bile mokre. Sušili smo odeću na suncu, a najteže je sa decom koju treba ugrejati. Teško je kada nemate peć, toplu odeću i cipele. Još je teže kada vidite decu koja se mrznu, a ne možete da im pomognete - dodaje Roja.

Ova porodica, poput svog najmlađeg člana ima osmeh. Ljubazni su i voljni za razgovor.

I posle hiljada pređenih kilometara imaju nadu, koja se ne gasi tako lako.

A nada je - bolji život. Dostojan. Da ga žive ponosno. Da se ne stide porekla, da oko njih ne padaju bombe. Da imaju život, i da smrt više ne gledaju, osim na filmu.

Samo toliko.

(Suzana Trajković)