PRVO OBRAĆANJE NOVOG PREDSEDNIKA: Pročitajte celokupni govor Aleksandra Vučića nakon položene zakletve!

Planiram da otvorimo razgovore o ustavnim reformama. Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama. Do tih promena ne možemo da dodjemo bez dogovora, bez mnogo razgovora I rasprava o onome što bi, možda po prvi put, bili naši strateški ciljevi u budućnosti.

U te razgovore biće neophodno da uključimo sve društvene činioce, od Akademije nauka, civilnog društva, političkih stranaka. Uostalom, to je veliki i važan cilj, a ako ne uspemo, i onako biće samo još jedan od naših neuspeha da se saglasimo oko ključnih državnih pitanja.

Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, već kuda idemo. To je zapisao veliki Bora Pekić , a ja ću pokušati, onoliko koliko budem mogao, da pratim te njegove istinite I veličanstvene reči.

- To je, dragi sugrađani, poštovani narodni poslanici, posao koji je pred nama, i kojim namaravam da se bavim. Ne plašim ga se, jer, znate kako kažu, niko se još u svom znoju nije udavio, tako da mogu mirno, i to i nameravam, pošteno da se oznojim.

- Uostalom, na to me tera i istorija. Pre osam stotina godina, 1217. krunisanjem Stefana Prvovenčanog, Srbija je postala međunarodno priznata država. Pre dve stotine godine, 1817., Srbija je, posle vekova ropstva, dobila autonomiju, i napravila prvi korak ka novoj državnosti.

- Danas, 2017. godine, verovatno se ništa tako veliko i značajno nije desilo, osim jedne stvari. Srbija je dobila predsednika koji će za nju da se bori, svim srcem svom snagom i energijom.

- Dobijeno je od naroda, i u ime naroda i za narod. Za narod, koji će za mene, njegovog predsednika, biti isti, i po pravima i po šansama, i po mogućnostima da od mene traži, da od mene zahteva.

- Želim da kao predsednik Srbije uvek budem uz naš narod koji živi u našem okruženju, da uvek budem uz Republiku Srpsku, ali i Srbe u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i Rumuniji.

Da pomognem očuvanje hramova i manastira srpske crkve u svim tim zemljama, jer samo tamo gde je Srpska pravoslavna crkva snažna, na prostoru bivše Jugoslavije, naš narod uspeo je i mogao da sačuva svoja ognjišta. Hoću da se zahvalim, na kraju, našem narodu, svim našim gradjanima, na ogromnoj podršci, na nadi i veri u drugačiju i bolju budućnost, a posle svega na odgovornosti i pomoći da državne poslove obavljamo na najbolji način.

I verujem da ću, uz vašu pomoć, dragi građani Srbije, umeti da odgovorim, na svako pitanje, i na svaki zahtev, na svaki izazov koji je preda mnom. Zato što, a rekao je to Lao Ce, to što te neko voli, daje ti snagu, a to što ti nekoga voliš, daje ti hrabrost.

A ja ovu zemlju, volim, iznad svega. I to će me činiti veoma hrabrim predsednikom. Sve ostalo, na meni je da zaslužim. Hvala vam na pažnji.

Živela Srbija!

(Espreso.co.rs)