ŽIŽEKOVO VIĐENJE KORONAVIRUSA: Filozof misli da je na delu RASIZAM, a otkriva i zašto bi voleo da poseti VUHAN

Slovenski filozof Slavoj Žižek za Russia Today je napisao kolumnu o koronavirusu u kojoj je izneo svoje viđenje cele situacije.

Dosta hrabro i kontroverzno kakav Žižek inače i jeste, izneo je svoja zapažanja koja se bitno razlikuju od onih s kojima se zadnjih dana susrećemo.

U nastavku slede najzanimljiviji delovi:

Neki od nas, uključujući i mene, potajno bi voleli da smo trenutno u Vuhanu da vidimo kako izgleda postapokaliptični filmski set. Koronavirus je na svim vestima, a ja se pitam: Gde završavaju činjenice, a gde počinje ideologija?

Prva očita enigma je ta da u svetu imamo puno ozbiljnijih i opasnijih epidemija, ali zašto smo mi opsednuti s ovom, kad na hiljade svaki dan umiru od nekih drugih zaraznih bolesti?

Čini se da je na delu rasistička propaganda - setite se fantazija o Kineskinjama u Vuhanu koje skidaju kožu sa živih zmija i srču supu od šišmiša. Zapravo je ovaj veliki kineski grad verovatno jedno od najsigurnijih mesta na svetu.

Ovde se odvija jedan dublji paradoks: što je naš svet više povezan, lokalne katastrofe sve više uzrokuju strah na globalnom nivou. U proleće 2010. godine, oblak prašine od neznante vulkanske erupcije na Islandu doveo je do toga da se prizemlji kompletan vazdušni saobraćaj u skoro celoj Evropi, što nas je samo podsetilo da uprkos svim našim postignućima i načinima na kojima sebi prilagođavamo prirodu, ljudski rod je tek samo još jedna živa vrsta na planeti, među mnogim drugima.

Pre sto godina takav mali incident bi u svetu prošao neopaženo, a danas smo njegove žrtve zbog velikog tehnološkog napretka, uključujući i vazdušni saobraćaj.

Pa kako ćemo se boriti protiv virusa koji se samo množi kao čudan nevidljivi oblik parazitskog života, a njegov precizan mehanizam u osnovi ostaje nepoznat? Upravo taj manjak znanja izaziva paniku. Šta ako virus mutira na nepredvidljiv način i izazove istinsku globalnu katastrofu?

Ovo je moja privatna paranoja. Je li razlog zbog kojeg vlasti iskazuju paniku u tome što znaju (ili barem sumnjaju) nešto o mogućim mutacijama, a ne žele to da iznesu u javnost kako bi izbegli zbrku i nemire? Naime, stvarni učinci dosad su bili relativno skromni. Jedno je sigurno, izolacija i dalji karanteni neće biti uspešni.

Potrebna je potpuna i bezuslovna solidarnost i globalno koordinisan odgovor, nova forma onoga što se nekad nazivalo komunizmom. Ako ne usmerimo svoje napore u tom smeru, onda će današnji Vuhan možda biti slika grada naše budućnosti.

Međutim, postoji neočekivana emancipatorska perspektiva skrivena u ovoj viziji iz noćne more. Moram priznati da sam poslednjih dana uhvatio sebe kako sanjam o poseti Vuhanu.

Zar napola napuštene ulice megalopolisa – obično živahni urbani centar izgleda poput grada duhova, radnje otvorenih vrata i bez kupaca, ponegde samo usamljeni šetač ili auto, pojedinci s belim maskama – ne pružaju sliku bezbrižnog nekonzumerističkog sveta?

Ako je u Kini bilo ljudi koji su pokušali zataškati epidemiju, oni se trebaju sramiti isto kao sovjetski zvaničnici u Černobilu koji su javno tvrdili da nema opasnosti dok su evakuisali vlastite porodice. Ili kao oni vodeći menadžeri koji javno negiraju globalno zagrejavanje, ali već kupuju kuće na Novom Zelandu ili grade bunkere za preživljavanje u američkom Stenjaku.

Možda će bes javnosti prema takvom navodnom dvostrukom ponašanju (koji je već naterao vlasti da obećaju transparentnost) omogućiti rađanje još jednog nenamerno pozitivnog političkog razvoja u Kini.

Ali oni koji bi se zaista trebali sramiti smo svi mi širom sveta koji razmišljamo samo kako da stavimo Kineze u karantin.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata/RT)