TEKST KOJI MORATE PROČITATI: Da li je istina da samo napredni milijarderi mogu spasiti čovečanstvo?

Slovenački filozof Slavoj Žižek napisao je autorski tekst u kojem se bavi sudbinom čovečanstva, u svetlu postojeće i buduće krize izazvane pustošenje prirodnih resursa. Prenosimo ga.

"Komunizam je doživeo nesupeh u 20. veku, ali da li je dopuštanje najbogatijima da upravljaju ostatkom čovečanstva jedina druga opcija? Možda je potrebno da osmislimo socijalistički sistem, koji prepoznaje postignuće.

Bil Gejts, druga najbogatija osoba na svetu, je više puta kritikovao kapitalizam. Još 2015. godine objasnio je da se njegovi razlozi za tim zasnivaju na prostoj ekološkoj računici: korišćenje fosilnih goriva mora biti drastično smanjeno ukoliko želimo da izbegnemo globalnu katastorofu, a privatni sektor je previše sebičan da bi se posvetio proizvodnji čistijih i ekonomičnijih alternativa fosilnom gorivu, što znači da čovečanstvo mora da deluje van okvira tržišne sile. Gejts planira da potroši 2 milijarde dolara svog novca na zelenu energiju, iako se od toga ne može zaraditi, i poziva kolege milijardere da sličnim potezima pomogu SAD da postanu nezavisne od fosilnih goriva do 2050. godine.

Sa pozicije radikalne levice, lako je smejati se naivnosti Gejtsovog predloga. Međutim, koliko god da su ove primedbe tačne, sve više ukazuju na problem prave levice: Gde je njihov ostvarljiv predlog toga šta trebamo raditi sledeće?

Iako ono o čemu Gejts govori nije "istinski socijalizam", on stvarno govori o istinskim ograničenjima kapitalizma, i možemo se zapitati da li samoproglašeni socijalisti današnjice imaju pravu ideju gde socijalizam treba biti danas?

Paradoksalno je to što, iako otpor protiv globalnog kapitalizma izgleda da ne uspeva uzdrmati njegov napredak, njegovi protivnici uporno izbegavaju pratiti nove trendove koji jasno ukazuju na postepenu propast kapitalizma.

Čini se kao da se ove dve tendencije (otpor i samouništenje) kreću drugačijim putanjama i ne mogu se naći zajedno da bismo udružili bezuspešne proteste zajedno sa pričom o predstojećem raspadu, i izgleda kao da nema načina da se ta dva usklade u zajedničku akciju (kao što bi bila emancipatorsko prevladavanje kapitalizma).

Dobri milijarderi?

Kako je došlo do ovoga? Dok (većina) levice očajnični pokušava da zaštiti prava stare radničke klase, skoro isključivo "najnapredniji" kapitalisti (od Elona Muska do Mark Zakerberga) govore o post-kapitalizmu - kao da prelaskom sa kapitalizma na nov post-kapitalistički poredak upravlja sam kapitalizam.

Za posledicu imamo pojavljivanje nove grupe "organskih intelektualaca", koji predstavljaju primere privatizacije zajedničke imovine. Pojava Elona Muska je simbolična, on pripada istoj klasi kao Bil Gejts, Džef Bezos, Mark Zakenberg i ostali "socijalno osvešćeni" milijarderi. A svi oni zastupaju svetski kapital na svom najzavodljivijem i "najnaprednijem", iliti najopasnijem. Ali da li nas ovi bogataši mogu spasiti?

Nemački filozof Peter Sloterdijk ne bi bio Sloterdijk da nije došao do veoma provokativnog zaključka: prethodno smo mislili da samo ujedinjeni siromasi mogu spasiti svet, ali je dvadeseti vek pokazao katastrofalne posledice ovog stava i destruktivnog nasilja koje je izazvano sveopštim nezadovoljstvom.

Sada, u 21. veku, napokon bi trebalo da imamo hrabrosti da prihvatimo da samo bogati mogu da spasu svet, i možemo pričati o tome da su izuzetno kreativni pojedinci, koji daju velikodušno, kao Bil Gejts i Džordž Soroš, uradili više za političke slobode i i borbu protiv bolesti nego bilo koja državna intervencija.

Sloterdijkovu tezu ne bi trebalo mešati sa pričom konzervativnih liberala protiv takozvane "ozlojeđene levice", jer je glavna ideja koja podržava ovu priču da smo imali dovoljno 'tiranije dobrodušnosti" kojom obiluje naš "demokratski despotizam"; kao u Srednjem veku, na lični ponos se gleda kao na greh, a naša osnovna prava sve više i više postaju obična "prava da zavisimo".

Alternativni pristup

Ono što čini Sloterdijka drugačijim je da on razume svoj predlog kao strategiju za osiguranje opstanka najvećeg ekonomsko-političkog dostignuća u Evropi, socijaldemokratske države blagostanja. Prema Sloterdijku, naša realnost - makar u Evropi - je "objektivna" socijalna demokratija naspram "subjektivne" socijalne demokratije. Da bismo je održali živom, moramo osmisliti "novu semantiku", novi skup hegemonističkih ideja u kome će kultura ponosa i prepoznavanje postignuća (ne samo fiskalnih, već i moralnih) imati svoje mesto.

Ali može li ovo raditi? Ja ne mislim tako. Vratimo se Bilu Gejtsu koji ispravno pronalazi krajnji uzrok naših (ekoloških) problema u kapitalizmu, a zatim, umesto predlaganja promena samog sistema, on apeluje na zdrav razum individualnih kapitalista.

Pa ipak, zar ne bi bilo mnogo prikladnije da pokušati da osmislimo nov ne-kapitalistički poredak, koji prepoznaje postignuća? Da li su ove dve želje zaista toliko nepomirljive?"

(Espreso.co.rs/RT)