BONUSI, DUŽI GODIŠNJI ODMOR, POSAO ZA SUPRUGU: Ovako zemlje EU privlače radnu snagu!

Gubitak svojih radnika istočnoevropske zemlje nastoje da nadoknade na isti način kao i zapad Evrope: privlačenjem radne snage iz siromašnijeg susedstva ili, ako njih nema dovoljno, zapošljavanjem radnika iz Azije i Afrike.

Najsiromašnije članice EU Bugarska i Rumunija prednjače po zapošljavaju radnika iz Vijetnama, Indije, Turske, Nepala, Kine, Maroka, Bangladeša... dok se ostale države koje mogu platiti nešto više drže prvih suseda.

Ukrajinci, Moldavci, Srbi i građani BiH slove kao poželjna radna snaga za sve napredne tranzicijske države Više od milion Ukrajinaca popunjava praznine na poljskom tržištu, Moldavci dolaze u Rumuniju i Bugarsku, za Srbe se tuku Slovaci, Česi i Mađari, dok su Bosanci prvi izbor i za Hrvatsku i za susednu Sloveniju, odakle je stigla vest da je jedna tamošnja firma iz automobilske branše svima koji im dovedu ili preporuče radnika obećala 250 evra stimulacije. Slične stimulacije odavno se isplaćuju i u Poljskoj. Hrvatska se ove godine prilično agresivno uključila u trku za radnicima davanjem zelenog svetla za 50.000 novih radnih dozvola, za razliku od, recimo, Rumuna, čija je vlada dopustila 20.000 novih stranih dozvola.

Sudeći po koracima hrvatskog ministra rada, velika Ukrajina mogla bi biti prvi hrvatski izbor, ali u tome su ih odavno pretekli Ukrajini bliži susedi tako da bi iduća destinacija mogli biti Filipini, čije radnike godinama hvali preduzetnik Davor Štern, počasni konzul te zemlje. Štern tvrdi da su Filipinci “skromni, obrazovani, imaju radne navike, govore perfektno engleski i španski jezik, a spremni su za relativno mali novac raditi u inostranstvu”.

Svi prvo pokušavaju iskoristiti sopstvene resurse pa, osim studenata i penzionera, pojedine zemlje, kao Poljaci, zapošljavaju i zatvorenike. Češki industrijalci radnicima nude dodatnu nedelju godišnjeg odmora i obavezan dnevni odmor, dok autobranša u Slovačkoj obećava otpremnine već nakon 60 dana rada. Slovačke se firme rado predstavljaju i kao porodične pa supruge njihovih radnika imaju prednost kod zapošljavanja ili se posao muža i žene ugovara u paketu.

Rojters je pisao o filijali jedne multinacionalne kompanije u Bugarskoj koja radnicima koji dođu u Sofiju nudi 2500 evra godišnjeg bonusa, masaže, besplatan fitnes.... Bugarska vlada naglašava da su većinu kvota za strance iskoristili radnici iz Vijetnama, Indije, Ukrajine, Turske i Rusije, dok Rumunija zapošljava radnike iz Vijetnama, Turske, Nepala, Kine, Srbije, Moldavije, Maroka, Bangladeša, Filipina i Brazila. Mađarska redovno odobrava stipendije bosanskohercegovačkim učenicima i studentima, a široke ruke je i prema radnicima iz Srbije.

S druge strane, bogata zapadna Evropa često više energije i vremena troši na uveravanje javnosti i sindikata da im je inostrana radna snaga potrebna nego na privlačenje stranaca. Strancu veći neoporezivi deo I dok se neke zemlje muče s previsokim stopama nezaposlenosti, poput Francuske (iznad 8%), Italije (10), Španije(14) i manje razmišljaju o stranim radnicima, Njmačka se lani suočila s čak 1,2 miliona praznih radnih mesta. Zato je ta zemlja donela zakon kojim je olakšala zapošljavanje radnicima koji dolaze van EU. Dosad je liberalno zakonodavstvo bilo usmereno pre svega prema najkvalitetnijim radnicima, ali sada će, recimo, kubari ili informatičari moći doći tražiti posao u toj zemlji na šest meseci ako pokažu da se mogu finansirati i ako znaju jezik.

Uz to, vrlo zanimljivom mjrom strane radnike privlači Holandija. Ona tako dopušta poslodavcima da daju stranim radnicima 30 posto neoporezivog dodatka zbog većih troškova koje će radnik imati u toj zemlji.Ali, prema studiji “Svetsko rangiranje talenta”, Švajcarska je najbolja na svetu već pet godina za redom u negovanju i privlačenju radnika, a slede je Danska i Norveška.

Prema toj studiji, u prvih deset, čak je devet evropskih zemalja. A na globalnom nivou najveće je zanimanje privukao novi japanski zakon prema kojem će u pet godina uvesti 345.000 radnika na srednje kvalifikovana radna mesta. Ta zemlja, vrlo skeptična prema imigraciji, poziva strance zbog izrazito stare populacije: 28% Japanca prešlo je 65. godinu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)