POSTOJI LI GEN ZLA? Naučnici istraživali MOZGOVE UBICA - došli su do neverovatnih zaključaka!

Kad je Adam Lanza (20) u školi Sandi Huk 2012. pobio 20-oro dece i šest odraslih a onda kod kuće i svoju majku, nakon prvotnog šoka novinari i stručnjaci krenuli su "da grade" profil sramežljivog ubice.

Bio je povučen, bez društvenih mreža i odbijao je da se fotografiše. Kolege su ga opisivali kao "pametnog ali čudnog gika". Skupljale su se izjave, izveštaji, dnevnici i školski godišnjaci.

U isto vreme naučnici sa univerziteta Konetikat radili su nešto sasvim drugačije, a to je da su detaljno analizirali DNK mladog ubice koji je nakon pokolja počinio samoubistvo.

Tražili su, laički rečeno, razloge i biološke indikatore zašto bi neko počinio takav zločin. Ideja je to koja je vrlo kontroverzna u naučnoj zajednici i šire.

Da li je moguće da neki geni ljude čine "zlima" i mogu li se na taj način detektovati budući zločinci - kao i da li je etično kazniti ih na osnovu njihove biologije, a ne dela.

Neki naučnici tvrde kako je "potpuno nezamislivo" da postoji zajednički genetski faktor među, recimo, masovnim ubicama. Drugi tvrde da mora postojati povezanost, a treći kažu da "zlo" nije samo ubijanje, pa da treba početi od toga da se definiše šta je zlo?

- Ako proučimo individualce poput Lanze možda ćemo pronaći neki "okidač" koji će nam pomoći da se ovakve stvari više ne događaju. To uključuje analizu genoma, sekvenciranje genoma i epigenetičku analizu tkiva mozga posle smrti - rekao je genetičar Artur Bodet.

Neuronaučnica Ketlin Tejlor sa Oksforda slaže se kako nijedna vrsta "istrage" ne treba biti odbačena u startu.

- Za početak samo na Lanzi ne mogu da se donesu neki zaključci jer je samo jedna osoba, ali možda lociramo neki neobičan gen, ili neurotransmiter, i to bi već bio početak - kaže Tejlor.

Ovo je možda prvi puta da naučnici analiziraju gene ubice, ali svakako nije prvi put da se netko bavi biologijom zločinaca.

Godine 1931. mozak "vampira Dizeldorfa", serijskog ubice Pitera Kurtena, uklonjen je kako bi ga se pregledalo, iako, stoji u dokumentima, nisu nađene abnormalnosti.

Neuronaučnik Kent Kil, sa univerziteta Novog Meksika, posetio je osam zatvora s mobilnim MRI-jem, pa je skenirao mozgove kriminalaca kako bi video imaju li oni koji su opisani kao "psihopate" istu strukturu mozga kao lopovi ili alkoholičari.

Njegovo, ali i od istraživanja drugih naučnika, pokazalo je kako mozak "psihopata" često ima veću gustoću u delu mozga koji se povezuje s procesuiranjem emocija, što je nešto što može biti genetski determinisano.

Rezultat je taj da "psihopate" imaju impulsivne karaktere, i ne pokazuju kajanje ili empatiju. S druge strane ubice koji počine jedan, ali veliki, zločin - poput Lanze - često pate od psihoze koju prate glasovi ili halucinacije.

Neki se geni danas zaista povezuju s asocijalnim ili agresivnim ponašanjem, poput MAO-A gena (nadimka "ratnički gen") koji je nasledan. Postoji i često spominjana studija na blizancima iz Danske koja pokazuje da osoba s identičnim blizancem koji ima kriminalni dosije imao veće šanse da će biti kriminalac nego prosečni Danac.

Dvojajčanim blizancima to pada na 30 posto šansi. Istraživanja na usvojenoj deci navodno pokazuju da ako su biološki roditelji bili kriminalci ta deca imaju veće šanse da krenu istim putem nezavisno od toga kakvi su usvojitelji i koje su starosti bili kada su usvojeni.

Jedan od psihologa koji su radili na "danskom istraživanju", Irving Gotesman, uveren je kako se "kriminalci ne rađaju, ali svi imamo neke inherentne karakteristike koje utiču na to kako ćemo ispasti".

Naučnike koji se ovakvim istraživanjima bave, piše Telegraf, proganjaju duhovi pseudonaučnih istraživanja, kao i eugenike koja je, jasno je svakome, rezultovala i Hitlerovim uverenjima i postupcima.

Mnogi kažu kako će krivica pasti na manjine i njihovu boju kože, jer oni statistički iz sociološki vrlo objašnjivih razloga čine najviše zločina. Drugi se boje da ako "pokažemo da su zločini u genima onda će postati nevažno kako se ponašaju roditelji, društvo i obrazovni sistem".

Svet je pak prepun primera "normalnih" ljudi iz susedstva koji čine nevjerojatne zločine, ratovi su toga prepuni. Hiljade Nemaca, Kambodžanaca, Hrvata, Srba i Bosanaca provodili su genocid kao i klali i ne može im se svima zalepiti etiketa "psihopata" ili "mentalno nestabilne osobe".

Zloglasni je i eksperiment 1971. kada su studenti dobili upustva da glume čuvare i zločince - grupa koja je glumila čuvare ponašala se šokantno okrutno. Zaključak eksperimenta je da većinu nas mogu "uveriti" da se ponašamo suprotno od onog što verujemo da zaista jesmo. Ako se ratni zločinac može "naterati" da to postane, a ubice su ludi ili na njih utiču geni, hoće li uopšte biti odgovorni za svoja dela - ili ćemo reći da nisu mogli protiv svoje prirode, a za one koji se ponašaju odlično ili bolje od proseka, reći ćemo da imaju "odlično razvijenu amigdalu".

Zato se ubrzano razvijaju polja neuroetike - posebno nakon što je nekoliko ubica dobilo "lakše" kazne jer su imali izražen MAO-A gen. Prolazi se i ponovno se ocenjuje čitav niz slučajeva gde je osoba gledana kao "hemija mozga" umesto kao "čovek".

S druge strane, hoćemo li se jednog dana rešavati fetusa s određenim genima jer kao društvo nećemo znati šta s njima?

Čak i naučnici koji veruju u "neobične strukture mozga psihopata ili pak odgovornost gena", tvrde kako se ne mogu nikada odbaciti faktori sredine. Gotovo su sve psihopate bili psihički ili fizički zlostavljani kao deca.

- Geni poput MAO-A nisu garancija nasilja, ali su slaba tačka kod nekog ko je i sam bio izvrgnut grozotama. No, čak i onda deca se razlikuju, i neka će kao odrasli činiti ogavne zločine, dok drugi neće činiti ništa loše - kaže neuropsihijatar dr. Najdžel Blekvud sa King's koledža u Londonu.

Tome treba dodati da na DNK mogu uticati hemija tela, šta jedete, kako se osećate i prisutnost niza hormona. Ako vežbate i pravilno jedete usprkos širokim bokovima i većoj masi - ne morate nužno dobiti holesterol ili bolest krvotoka.

Ipak, dr. Blekvud kaže kako su sva istraživanja korisna posebno zato jer je važno da razumemo zločine počinjene u afektu i strasti, i one koji su metodički i iz drugih motiva. To će onda pomoći u lečenju poremećaja ponašanja. Za sada ništa još nije sigurno, pa niti to bi li Lanza bio drugačiji da su mu roditelji u ranom detinjstvu skenirali mozak.

- Sigurno je samo to da je Lanzina majka kolekciju oružja držala iza ključa, verovatno se tragedija ne bi dogodila - kaže Kil.

(Espreso.co.rs/Express.hr)