UBIJENO JE 504 OSOBA, ŽENE SU SILOVANE, SELA SPALJENA: Za najgori MASAKR koji su počili AMERIKANCI odgovarao je samo jedan vojnik!

Tokom Vijetnamskog rata, američka vojska počinila je strašanzločin - u mestu Mu Lai odigrao se krvavi masakr u kojem je ubijeno 504 ljudi.

Fam Ti Tuan upravo se probudila i kuvala je krompire kada su Amerikanci sleteli u blizini i počeli ubijati njene susede.

- Prvo su ubili ljude u poljima pirinča, a zatim i stoku - rekla je Tuan, danas 80-godišnja uzgajivačica pirinča iz sela Son Mu u središnjoj vijetnamskoj pokrajini Kvang Ngai.

Svet će se sećati tog pokolja kao jednog od najzloglasnijih trenutaka u američkoj vojnoj istoriji.

Tog 16. marta 1968 bio je vrhunac Vijetnamskog rata a američki vojnici iz odreda C, 1. bojne, 20. pešadijske pukovnije, 11. brigade, 23. ješadijske divizije dobili su zadatak da iskorene pobunjenike Vijetkonga u Kvand Ngaiju.

Tog dana trebalo je da uđu u Son Mu, koji je obuhvatao zaselak Mu Lai po kojem će kasnije biti nazvan pokolj, kako bi eliminisali lokalne gerilce. Vojni obaveštajci tvrdili su da su seljaci štitili Vijetkongovce, no Tuan to poriče.

- Samo smo radili za sebe - kazala je.

Zaplijenjeno je bilo samo malo oružja, a jedina američka žrtva tog dana bio je vojnik koji se namerno ustrelio u stopalo.

Ali ne samo da Amerikanci nisu tako mislili, nego su sve seljake, uključujući žene i decu, tretirali kao neprijatelje.

Jedan od ubica, vojnik Pol Medlo, ispričao je šta je učinio tog dana u intervjuu za CBS News 1969.

- Jednostavno slepo i brzo pucate po njima i ne možete znati koliko ste ih ubili jer brzo padaju. Mogao sam ih ubiti desetero ili petnaestero - rekao je Majku Volasu.

- Muškarce, žene i decu? - upitao ga je Volas

- Muškarce, žene i decu - odgovorio je.

- I novorođenčad?

- I novorođenčad.

Vijetnamska vlada tvrdi da je ubijeno 504 civila. Mnoge žene bile su silovane, a usevi i kuće spaljeni.

Fam Tanh Kong, 61-godišnji penzionisani upravnik memorijalnog muzeja u Son Muju, ostao je tog dana bez majke, tri sestre i brata. Vojnici su ih ubili u skloništu i bacili na njih granatu. Kong se spasio jer su ga zaštitila tela mrtvih članova porodice.

- Kada su vojnici dobili takve zapovestim zašto su ih izvršili? Ubijali su bez osećaja. Kada su ljudi ležali na zemlji, još su se i smejali- pitao se tokom nedavne posete mestu pokolja.

Tuan je imala nešto više sreće. Otpratili su je do obližnjeg kanala s njeno dvoje djece i s još, po vijetnamskim procenama, 170 drugih ljudi. Vojnici su otvorili vatru i ona je pala u kanal, ali su je meci promašili kao i njeno dvoje male jece koji su se sakrili ispod nje. I njih su zaštitila mrtva tela. Po memorijalnom muzeju, oni su jedni od samo šestoro ljudi koji su to preživeli.

Tuan je čekala satima da Amerikanci odu, kazala je.

- Opustili su se na rubu kanala i čekali, a mi smo pobegli nakon što su otišli.

Pokolj je završio kada je američki namesnik Hju Tompsom iz helikoptera video šta su američki vojnici činili.

- Čini mi se da se onde dolje događa puno nepotrebnog ubijanja. Nešto nije u redu - rekao je tada putem radija.

Videvši da vojnici progone skupinu 11 preživelih, sleteo je helikopterom između dve skupine.

Zapovedio je svom helikopterskom topniku Lorensu Kolburnu da usmeri oružje na vojnike i otvori vatru ako pokušaju nekoga napasti. Vojnici su se povukli, a Tomson je pozvao helikotere da evakuišu civile.

Tomson i Kolburn, koji su umrli 2006. odnosno 2016., pomogli su da se iduće godine rasvetle okolnosti tog događaja nakon što se o njemu počelo govoriti u javnosti.

Od 26 vojnika optuženih za ratne zločine, samo je zapovednik voda, poručnik Vilijam Kejli, osuđen za ubitvo. Ali odslužio je samo tri i po godine u kućnom pritvoru.

Uprkos tome što se dogodilo tog dana pre 50 godina, Kong i Tuan kažu da ništa ne zameraju američkom narodu.

- Mi ih volimo. Zahvaljujući njima danas imamo slobodu jer su protestvovali protiv rata. Ne mogu zaboraviti što su ovje ubijali ljude, ali pokušavamo im oprostiti i gledati u budućnost - kaže Kong.

Tuan je pohvalila jačanje odnosa između SAD-a i Vijetnama. Odnosi su se značajno poboljšali od ponovne uspostave diplomatskih odnosa 1995.

- Danas Vijetnamci i Amerikanci aurađuju u izgradnji prijateljstva. I time se osiguravamo da više ne bude ubijanja. - kazala je.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)