Beskompromisna, ali i beskrupulozna... Ko je, u stvari, Hilari Klinton? (FOTO)

Svoju drugu kandidaturu za predsednicu SAD objavila u aprilu 2015. godine, prva među demokratskim kandidatima. Deo njene kampanje bio je obeležen pitanjima o korišćenju imejla na privatnom serveru za zvaničnu korespodenciju za vreme dok je bila državna sekretarka i odgovornošću zbog napada na američku ambasadu u Bengaziju u Libiji.

Klintonova je dobila najviše glasova na primarnim izborima Demokratske partije 2016. godine, zvanično prihvatajući svoju partijsku nominaciju za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 28. jula 2016. godine, zajedno sa potpredsedničkim kandidatom senatorom Timom Kejnom. Time je postala prvi ženski kandidat nominovan za predsednika SAD od strane jedne velike američke partije. Na unutarstranačkim izborima pobedila je protivkandidata Bernija Sandersa, senatora države Vermont.

Kao deo svoje platforme iz 2016. godine, istakla je kampanju za povećanje prihoda, unapređenje Akta o dostupnoj nezi, te finansijsku reformu i reformu Vol strita. Zagovara povećavanje i zaštitu ženskih prava i ozvaničavanje porodične podrške kroz plaćeno odsustvo roditelja i univerzalno predškolsko obrazovanje, zalaže se za povećavanje poreza bogatima.

U braku sa Bilom Klintonom, sa kojim ima ćerku Čelzi (36), 1998. godine prebrodila je seks skandal sa službenicom Bele Kuće Monikom Levinski, kada njena uloga prve dame bila veoma polarizovana u javnosti.

Ljudi u Srbiji je ne pamte po dobru. Za njen boravak u Bosni 1996. vezan je i jedan gaf, kada je tvrdila da je bila izložena snajperskoj vatri, iako je tada rat u BiH uveliko okončan. Posebno je bila aktivna u zagovaranju vojne intervencije protiv SRJ 1999. godine, dok je godinama kasnije svoj odnos prema Kosovu opisala kao više lično nego spoljnopolitičko pitanje.

(Espreso.co.rs)