Srce da vam pukne od muke: Gorka istina iza fotografije koja je potresla svet! (FOTO)

Za bolest su saznali kada je u julu 2015. Džesika pala i povredila rame. - Jako ju je bolelo i Niki ju je odvela lekaru u Blekburn bolnici na rendgen. Pozvala me je i rekla: ‘Radiolog misli da možda ima rak - kaže Endi. Međutim, posle 72 sata lekari su im rekli da Džesika nema rak, ali su sumnjali na bakterijsku infekciju usled povrede ramena zbog čega su je dve nedelje lečili antibioticima u bolnici. - Bili smo oduševljeni, jer je delovala dobro i činilo nam se da možemo da nastavimo normalno sa životima - kaže Endi.

- Lekari su nam rekli da definitivno nije reč o raku, ali je ona trpela tako strašne bolove, da se nekad noću budila vrišteći. Onda su je odveli na ultrazvuk, koji je pokazao izrasline oko jetre i bubrega. Pokušali su da nas umire, ali je MRI pokazao o čemu je reč - objašnjava otac. Dvadeset prvog septembra 2015. Endi i Niki odveli su svoju ćerku na dečje onkološko odeljenje u bolnici i odmah prošli kroz sve ono što će dočekati i njihovo dete. Videli su decu koja su izgubila kosu zbog hemioterapije, hrabre osmehe, roditelje koji su osmehom maskirali očaj...

Samo dva dana nakon dobijanja dijagnoze, Džesika je krenula na hemioterapiju u Mančester. Kad gledamo sada njene fotografije, vidimo da je bila blizu smrti. Ležala je u krevetu i prazno gledala u prostor pred sobom. Niki je to umalo potpuno dotuklo”, kaže Endi. U nedeljama koje su sledile, deke i bake pomagale su Niki da brine o devojčici i njihovom sinu Džejmsu, ali je najviše vremena sa Džesikom provodio njen tata.

Međutim, nade su ponovo potonule, kada su Džesiku počele da bole noge. Rak se proširio na različite delove organizma i njenim roditeljima je rečeno da joj je ostalo samo nekoliko meseci života.

- Iako smo se pripremali za njega, to saznanje kao da mi je istrglo srce iz grudi i izvukao sav vazduh iz pluća. Potpuno sam se paralizovao. Niki se onesvestila i morao sam da je uhvatim da ne padne - kaže Endi.

Dve nedelje kasnije Džesikino stanje se rapidno pogoršalo. Sada ne može da hoda, ni da jede, uglavnom ni da govori. Dane provodi gledajući omiljene filmove i u snu. Čak i danas, kad se susreću s neizbežnim krajem, jave se male iskre sreće. - Zagrlio sam je sinoć i imali smo lep razgovor. Rekla mi je koliko me voli i koliko joj nedostajem kad nisam pored nje. Poljubio sam je i rekao da i ja nju volim, a onda sam morao da odem na sprat ispod, jer nisam mogao da zaustavim suze.

(Espreso.co.rs / B92)