ISTORIJA SE IPAK PONAVLJA: Zašto se pobeda Talibana u Kabulu upoređuje sa padom Sajgona? (FOTO) (VIDEO)

Dok američke trupe nastavljaju povlačenje iz glavnog grada Avganistana, društvene mreže preplavile su slike helikoptera koji evakuiše ljude iz američke ambasade u Kabulu.

Nekima je to poznata slika.

Davne 1975. godine, fotograf Hulbert van Es snimio je danas ikoničnu sliku ljudi koji su se ukrcali u helikopter na krovu američke ambasade u Sajgonu, na kraju rata u Vijetnamu.

Analitičari i američki zakonodavci - i republikanski i demokratski - upoređuju takozvani pad Sajgona sa talibanskim preuzimanjem Kabula.

Šta je bio pad Sajgona?

Vijetnamski rat je bio sukob komunističke vlade Severnog Vijetnama i Južnog Vijetnama i njegovog glavnog saveznika, SAD-a.

Sukob je bio dug - trajao je skoro 20 godina - bio je preskup za SAD i izazvao je velike podele među Amerikancima.

Izraz „pad Sajgona" odnosi se na dan kada su komunističke snage Narodne armije Vijetnama zauzele Sajgon, glavni grad Južnog Vijetnama.

Vijetkong je zauzeo Sajgon 30. aprila 1975. godine.

U vreme Hladnog rata, Sever su podržavali Sovjetski Savez i drugi komunistički saveznici, dok su Jug podržale zapadne snage - među kojima i stotine hiljada američkih vojnika.

Amerika je povukla vojsku iz Južnog Vijetnama 1973. godine, a dve godine kasnije zemlja je objavila predaju pošto su severne snage zauzele Sajgon - kasnije ga preimenovavši u Ho Ši Min, po pokojnom vođi Severnog Vijetnama.

Kao i Kabul, osvajanje Sajgona došlo je mnogo brže nego što su SAD očekivale.

Kao odgovor, SAD su napustile ambasadu u Sajgonu i helikopterom evakuisale više od 7.000 američkih građana, južnovijetnamskih i drugih stranih državljana - poznato i kao Operacija Česti vetar.

Zašto neki porede Sajgon i Kabul i da li je to u redu?

Rat u Vijetnamu izazvao je mnoge podele u Americi i koštao je ne samo milijarde dolara, već i više od 58.000 američkih života.

Za neke je pad Sajgona bio udarac za položaj Amerike na svetskoj sceni.

Decenijama posle toga pojavio se izraz Vijetnamski sindrom - koji označava nespremnost američkih glasača da angažuju vojnu moć u inostranstvu.

Mnogi američki političari povukli su paralele između Sajgona i Kabula.

„Ovo je Sajgon Džoa Bajdena", napisala je na Tviteru Eliz Stefanik iz Republikanske stranke.

„Katastrofalan neuspeh na međunarodnoj sceni koji se nikada neće zaboraviti", dodala je.

Prošlog meseca, general Mark Milej, predsedavajući Zajedničkog načelnika štaba SAD, odbacio je poređenje.

„Ne vidim takav razvoj događaja", rekao je general novinarima.

„Možda grešim, ko zna, ne možete predvideti budućnost, ali talibani jednostavno nisu vojska Severnog Vijetnama. To nije takva situacija."

Simbolika na stranu, postoje velike razlike između ove dve situacije.

Pad Sajgona dogodio se dve godine posle povlačenja američkih snaga iz Vijetnama.

U međuvremenu, američka evakuacija iz Kabula se dešava dok su se SAD već spremale da napuste Avganistan.

No, iako je 1975. godina označila politički pad predsednika Džeralda Forda, nije jasno kakav će uticaj osetiti sadašnji predsednik Bajden, uprkos nepopularnosti rata kod kuće.

„Nema sumnje da će to naštetiti Bajdenu", kaže Kristofer Felps, vanredni profesor američkih studija na Univerzitetu u Notingemu.

„To će se posmatrati kao poraz, a verovatno i kao sramota - to je zaista bila njegova odluka, pametna ili ne."

Šta je rekao Bajden?

Dok mnogi porede odlazak Amerikanaca i saveznika sa Sajgonom i ratom u Vijetnamu pre više od četiri decenije, Bajden kaže da je misija SAD uspela i da Amerikanci ne treba da se bore u ratu za koji avganistanska vojska nema volje da se bori.

Prema njegovim rečima, Amerika je uspela da ubije Osamu bin Ladena, nekadašnjeg lidera terorističke mreže Al Kaide.

„Uporno sam govorio dugi niz godina da naša misija u Avganistanu treba da bude kontrateroristička, a ne da gradimo naciju", izjavio je Bajden.

Dodao je da je, dok je bio potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame, uvek bio protiv povećanja prisustva SAD u Avganistanu.

Bajden je rekao da prioritet Amerike uvek treba da bude kontraterorizam, a onda je pročitao terorističke pretnje sa kojima se SAD susreću, među kojima i grupe Al Šabab i Islamska država.

„Ove pretnje zahtevaju našu pažnju i resurse", izjavio je Bajden.

Bajden je ocenio da bi Kina i Rusija želeli da SAD troše i dalje milijarde dolara u Avganistanu.

„Kada sam se susreo sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući, pričali smo otvoreno.

„Razgovarali smo o tome da li je njihova vojska spremna da se bori u građanskom ratu kada mi odemo, da li njihova vlada želi da se bori protiv korupcije. Ništa nisu uradili.

„Gospodin Gani me je uveravao da će se njihova vojska boriti", nastavio je Bajden.

On je poručio da Amerikanci neće ginuti u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore.

„Njihova vojska je brojala 300.000 ljudi, dali smo im oružje, plate, dobijali su pomoć iz vazduha.

„Dali smo im šansu, ali nismo mogli da im damo volju da se bore", dodao je Bajden.

Rekao je i da ne želi da više vidi nadgrobne spomenike na vojnom groblju u Arlingtonu u Virdžiniji.

Dodao je da čvrsto stoji iza odluke da povuče američke trupe iz Avganistana, ali i da „nikada ne postoji dobro vreme za povlačenje".

„Posle 20 godina naučio sam na teži način da ne postoji dobro vreme za povlačenje američkih snaga", naglasio je Bajden.

On je ocenio da je napredovanje talibana bilo mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi, a da su se politički lideri predali i napustili zemlju i Kabul pao u ruke pobunjenika.

„Pogrešno je narediti američkim trupama da se bore kada avganistanska vojska to neće", poručio je Bajden.

Predsednik Amerike kaže da prisustvo SAD nije u američkom nacionalnom interesu.

„To ne zaslužuje naša vojska. Kada sam se kandidovao za predsednika obećao sam da ću rat privesti kraju...", dodao je Bajden.

On kaže da je doneta ispravna odluka i da je u SAD već došlo oko 2.000 Avganistanaca.

„Nastavićemo da podržavamo Avganistance kroz diplomatiju, zagovaraćemo ljudska prava u toj zemlji, prava žena i devojčica.

„Međutim, rešenje nije beskonačni ratni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje međunarodne zajednice da nam se priključi", poručio je Bajden.

Bonus video:

(Espreso / BBC)