NJEGOV STAV OD POČETKA
POSLE PADA KABULA RASTE NEZADOVOLJSTVO BAJDENOM? Optužuju ga da je BRZOPLET, ipak njegova odluka nije IZNENAĐENJE
Vojnici, državnici i Avganistanci u SAD kritikuju predsednika - ali kako će šira javnost reagovati?
Munjeviti napredak talibana u preuzimanju zemlje naveo je Amerikance avganistanskog porekla, bivše generale i vodeće državnike da optuže predsednika Džozefa Bajdena za brzopleto povlačenje Sjedinjenih Američkih Država. Ali čini se da je javnost na njegovoj strani - za sada. Hadija Esazada je plakala dok je prepričavala užase koje su joj talibani priredili na njenom vlastitom kućnom pragu, prvo joj pretukavši oca, a potom joj i ubivši brata.
Prvi put su "pretukli mog oca čeličnom šipkom zato što su tražili mog starijeg brata", koji se borio protiv njihove vlasti devedesetih, rekla je ona za BBC na persijskom. Oni su pobegli iz svoje kuće u severnom gradu Mazar-I-Šarifu, ali "posle šest meseci, kad smo se vratili u naš dom, talibani su nam ponovo došli u posetu. I odveli su mog mlađeg brata." "Ne znam koliko je dana prošlo kada je prodavac iz radnje u našem kraju došao do mog oca da mu kaže da mu je sin ubijen", rekla je ona. Talibani su ga ubili i vukli njegovo telo po ulicama. Rodbini nije bilo dozvoljeno da pokupi njegovo telo nedeljama, a do tada je psima bilo dopušteno da oskrnave njegove posmrtne ostatke.
Talibani poručuju da "opraštaju" svim protivnicima, najavljuju rat protiv droge i bolji odnos prema ženama
Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
Esazada, koja je danas u dvadesetim i živi u Americi, rekla je da se plaši za sigurnost i Avganistana i njenog novog doma u Americi, sada kada su talibani ponovo preuzeli kontrolu. "Talibani se ništa nisu promenili", rekla je ona. "Da li neko zaista želi da se ponovo vrati u Avganistan?". Bajdenovo obećanje da će povući snage Za njegove kritičare, predsednikova odluka da okonča najduži američki sukob poništila je 20 godina predanog rada i požrtvovanja, utrla put humanitarnoj katastrofi i dovela u pitanje kredibilitet SAD-a.
Mnogi od onih najbližih sukobu - Avganistanci, vojnici i državnici - odavno su skeptični prema predsednikovom stavu da od vlade u Kabulu može da se očekuje da sama očuva bezbednost u zemlji. Posle pada glavnog grada u nedelju, neki se pitaju da li je samo pitanje vremena pre nego što američko glasačko telo zažali zbog Bajdenovog poteza ispunjavanja dugogodišnjeg obećanja o povlačenju.
Bajdenova odluka da povuče trupe ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Još od njegovih dana kao potpredsednika Baraka Obame, on je oduvek insistirao da rat treba da bude ograničen. Kao senator iz Delavera 2001. godine, pridružio se jednoglasnoj odluci da se odobri upotreba vojne sile u Avganistanu. Ali se protivio slanju više trupa koje je Obama odobrio 2009. godine, kao tzv. "nalet". "Bajden je bio prilično nedvosmislen kad je u pitanju Avganistan", kaže za BBC Bret Bruen, bivši diplomata prisutan na zasedanjima Saveta za nacionalnu bezbednost Obamine administracije.
"On je rekao da treba da bežimo odatle koliko nas noge nose." Bajden je čvrsto zagovarao taj svoj stav i ponekad je za njega to postajalo lično pitanje, priseća se Bruen. "Trudio se da pridobije čitavu salu na svoju stranu", kaže on. Kao kandidat za Belu kuću 2019. godine, Bajden je podsetio glasače da će on biti prvi predsednik posle Dvajta Ajzenhauera iz pedesetih koji ima dete kao učesnika u aktivnom sukobu.
U memoarima, Ričard Holbruk, specijalni izaslanik za Avganistan u ranim Obaminim godinama, prisetio se da mu je Bajden besno rekao da "neće slati sina tamo nazad da rizikuje život u ime prava avganistanskih žena… Oni nisu zbog toga tamo." Ali njegovo dugo iskustvo u spoljnoj politici uradilo je verovatno još i više na oblikovanju predsednikovog stava, kaže Bruen. "Proživeo je toliko tih sukoba, ne samo Vijetnam i Irački rat, već i Kosovo i Grenadu. Mislim da postoji izvesna trezvenost u načinu na koji on gleda na te izazove, ali i umor." Kao kandidat za predsednika, Bajden je za CBS rekao 2020. godine da SAD treba da imaju trupe u Avganistanu "samo da bi se postarale da je nemoguće za talibane, ISIS ili Al Kaidu da ponovo tamo steknu uporište."
Ali to se nije desilo. U nedelju su talibanski borci stigli do glavnog grada Avganistana i naišli na vrlo malo otpora posle užurbanog prebacivanje osoblja SAD-a i njenih saveznika avionom iz zemlje. Za svega nekoliko sati, međunarodni aerodrom Karzai ukinuo je sve putničke letove, a vladine snage u avganistanskom glavnom zatvoru blizu vazduhoplovne baze Bagram predale su se pobunjenicima. Bajden je u subotu bio prisiljen da odobri angažovanje hiljade dodatnih američkih vojnika "da bismo bili sigurni da ćemo imati uredno i bezbedno povlačenje američkog osoblja i drugog savezničkog osoblja" i izvedemo "bezbednu evakuaciju" Avganistanaca koji se nalaze u "posebnoj opasnosti" od talibana.
Rani znaci upozorenja
Američki obaveštajni dokument koji je procureo ovog meseca upozorio je da bi avganistanska vlada koja uživa podršku Zapada mogla da padne u roku od 90 dana od povlačenja američke vojske. Bajdenov prethodnik Donald Tramp optužio ga je za "slabost, nesposobnost i potpunu stratešku inkoherenciju", ali su neki podsetili da je za to delimično kriv upravo sporazum o povlačenju koji je njegov tim ugovorio sa talibanima prošle godine. Neke od zamerki na Bajdenov plan o povlačenju podsećaju na upozorenja izrečena pre mnogo godina.
Upitan 2009. godine da li njegov predlog da se smanji broj vojnika može da uspe, Stenli Makristal, tadašnji američki komandant u Kabulu, odgovorio je: "Ukratko, ne." Posle brzog talibanskog preuzimanja teritorije u proteklih nekoliko nedelja, to predviđanje ispostavilo se tačnim. General Dejvid Petreus, koji je zamenio Makristala na mestu komandanta, rekao je za BBC: "Situacija je očigledno katastrofalna." "Mi bismo bukvalno morali da preinačimo tu odluku", rekao je on. "Plašio sam se da ćemo u budućnosti zažaliti zbog te odluke, a mi smo već zažalili. "Nema dobrog ishoda sem ukoliko Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici ne priznaju da smo počinili ozbiljnu grešku."
Strah u Avganistanu raste dok Amerika okončava najduži rat
Husein Hakani, pakistanski ambasador u SAD 2009. godine, rekao je za BBC: "Bajden je oduvek govorio 'naša borba se tiče Al Kaide, a ne talibana'. Oduvek sam smatrao da je to naivno." Šer Husein Jagori, Amerikanac avganistanskog porekla, izgubio je ruku služeći kao prevodilac za američke trupe 2003. godine. Sada američki državljanin, on rekao je da je ljut zbog američkog povlačenja. Bajden je "ostavio avganistanski narod u rukama talibana", rekao je on za BBC na persijskom.
"Ne verujem više američkoj vladi", rekao je on. "Moja supruga i moj sin glasali su za Bajdena. Rekao sam im da to ne čine. Sada su mi došli i rekli da misle da sam bio u pravu. Neće ponovo glasati." Ankete dosledno pokazuju da je povlačenje popularno među Amerikancima iznurenim od 20 godina prolivene krvi i potrošenog basnoslovnog bogatstva, kao i višegodišnjih obećanja o povlačenju. Dok je bio na vlasti, Obama je obećao da će se povući iz Avganistana. Kandidujući se za predsednika, Donald Tramp se agresivno protivio nastavku "beskrajnog rata" - on je zakazao datum odlaska američkih trupa za 1. maj ove godine. Još koliko prošlog meseca, ogromna većina Amerikanaca - 70 odsto ili više - podržalo je Bajdenovo povlačenje, prema anketi Harisa i Čikaškog saveta.
Ali to je bilo pre munjevitog prodora talibana. Kako se situacija na terenu menja - a veterani su užasnuti izveštajima o pogubljenjima Avganistanaca koji su služili sa njima, o talibanskim borcima koji zauzimaju bivše savezničke položaje i o grupama za pomoć koje upozoravaju na nadolazeću humanitarnu krizu - povlače se paralele sa neslavnim odlaskom iz Vijetnama 1975. godine. "Teoretski su Amerikanci želeli da odu", kaže Bruen. "Ali praktično, kad vide ove slike talibana kako se voze ulicama i američke snage kako beže kao što su bežale iz Sajgona, to je pilula koju je veoma teško progutati."
Šta je rekao Bajden?
Dok mnogi porede odlazak Amerikanaca i saveznika sa Sajgonom i ratom u Vijetnamu pre više od četiri decenije, Bajden kaže da je misija SAD uspela i da Amerikanci ne treba da se bore u ratu za koji avganistanska vojska nema volje da se bori. Prema njegovim rečima, Amerika je uspela da ubije Osamu bin Ladena, nekadašnjeg lidera terorističke mreže Al Kaide. "Uporno sam govorio dugi niz godina da naša misija u Avganistanu treba da bude kontrateroristička, a ne da gradimo naciju", izjavio je Bajden. Dodao je da je, dok je bio potpredsednik u vreme administracije Baraka Obame, uvek bio protiv povećanja prisustva SAD u Avganistanu. Bajden je ocenio da bi Kina i Rusija želeli da SAD troše i dalje milijarde dolara u Avganistanu. "Kada sam se susreo sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući, pričali smo otvoreno.
"Razgovarali smo o tome da li je njihova vojska spremna da se bori u građanskom ratu kada mi odemo, da li njihova vlada želi da se bori protiv korupcije. Ništa nisu uradili. "Gospodin Gani me je uveravao da će se njihova vojska boriti", nastavio je Bajden. On je poručio da Amerikanci neće ginuti u ratu u kojem Avganistanci nisu spremni da se bore. "Njihova vojska je brojala 300.000 ljudi, dali smo im oružje, plate, dobijali su pomoć iz vazduha. "Dali smo im šansu, ali nismo mogli da im damo volju da se bore", dodao je Bajden. Rekao je i da ne želi da više vidi nadgrobne spomenike na vojnom groblju u Arlingtonu u Virdžiniji.
Dodao je da čvrsto stoji iza odluke da povuče američke trupe iz Avganistana, ali i da "nikada ne postoji dobro vreme za povlačenje". "Posle 20 godina naučio sam na teži način da ne postoji dobro vreme za povlačenje američkih snaga", naglasio je Bajden. On je ocenio da je napredovanje talibana bilo mnogo brže nego što je iko mogao da predvidi, a da su se politički lideri predali i napustili zemlju i Kabul pao u ruke pobunjenika. "Nastavićemo da podržavamo Avganistance kroz diplomatiju, zagovaraćemo ljudska prava u toj zemlji, prava žena i devojčica. "Međutim, rešenje nije beskonačni ratni sukob, nego diplomatija, ekonomija i pozivanje međunarodne zajednice da nam se priključi", zaključio je Bajden.
(Espreso / BBC News na srpskom)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!