KAKO JE PUTIN ORGANIZOVAO NAJVEĆU KRAĐU U ISTORIJI: Kremlj preko tajnih službi utiče na rezultat izbora u SAD!

Kada je Putin čuo pitanje blogera, na licu mu se pojavio poznati zluradi osmeh. Klimnuo je glavom polako i samouvereno, pre nego što je počeo da recituje spisak poniženja koje su SAD nanele Rusiji. Putin je podsetio publiku na skrajnjavanje Rusije tokom rata na Kosovu od 1998. godine i na ono što je video kao američko mešanje u Ukrajini, nedavno.

Vrativši se na Panamske papire, Putin je citirao Wikileaks, insistirajući da "zvaničnici i državne agencije SAD stoje iza svega". Cilj Amerikanaca je, rekao je, da oslabe Rusiju iznutra: "da šire nepoverenje prema vlastima i organima vlasti unutar društva".

Iako je uska interpretacija Putinovih optužbi bila odbranjiva - kao što su iz Wikileaksa istakli, jedan od članova konzorcijuma "Panamskih papira" je dobio finansijsku pomoć od USAID, federalne agencije - njegovo šepurenje i sigurnost, kad je reč o aktivnostima Amerike ima i verovatnije objašnjenje: Putinova vlada je pripremala veliku, tajnu kampanju političke sabotaže, kampanju bez presedana, usmerenu na SAD i njene saveznike, više od godinu dana.

Ruska kampanja je došla na videlo tek u junu, kada je Vašington post preneo da su "ruski vladini hakeri" prodrli u servere Demokratskog nacionalnog komiteta. Hakeri, krijući se iza zloslutnih nadimaka kao što su "Guccifer 2.0" i "DC Leaks", odneli su svoju prvu žrtvu u julu, u liku Debi Veserman Šulc, predsedavajuće Demokratskog nacionalnog komiteta, čije privatne mejlove je objavio Wikileaks u danima koji su prethodili konvenciji Demokratske stranke.

Do avgusta, hakeri su naučili da koriste jezik Amerikanaca frustriranih Vašingtonom, kako bi stvorili sumnju u integritet izbornog sistema: "Kao što vidite, američki predsednički izbori postaju farsa", pisali su iz Rusije.

Napadi na političke organizacije i ličnosti okupirali su mnogo medijske pažnje ove godine. Ali na mnoge načine, hakovanje Demokratskog nacionalnog komiteta je bilo samo uvod u ono što mnogi bezbednjaci video kao još drskiji čin: hakovanje najtajnije američke obaveštajne službe, NSA.

Ruski špijuni nisu, naravno, čekali leto 2015. da bi počeli da hakuju Sjedinjene Države. Prošle jeseni je, štaviše, obeležena 20. godišnjica prvog slučaja digitalne špijunaže između dve države. 1996. godine, pet godina posle kraja SSSR, Pentagon je počeo da detektuje velike upade u mrežu iz Rusije.

Kampanja je za zadatak imala skupljanje podataka: Kad god su špijuni iz Moskve pronašli put da upadnu u kompjuter američke vlade, usledilo je bančenje, i oni su pokrali sve fajlove koje su mogli da pokradu.