ZVALI SU JE MAJKA NACIJE A SVI SU JE MRZELI: Bila je druga najmoćnija žena sveta, biti protiv nje je bio put u smrt

Od kraja 70-ih i tokom 80-ih Elena Čaušesku bila je jedna od dve najmoćnije žene na svetu. Drugu najmoćniju ženu tog vremena - Margaret Tačer, izabrali su glasači u Velikoj Britaniji. Elena je bila samo žena predsednika, ali nije bila samo najmoćnija, nego i najomraženija.

Njen muž bio je Nikolae Čaušesku i bio je na čelu Rumunije od 1965. godine. Uveo je čeličnu diktaturu i od sebe i svoje supruge stvorio je kult ličnosti sličan onom kakav su u svojim zemljama uživali Mao Ce Tung u Kini, Staljin u SSSR-u i Hitler u nacističkoj Nemačkoj.

Kako je Čaušeskuova pozicija jačala, jačali su i njegovi apetiti prema materijalnom bogatstvu. Stoga je veliki deo rumunskog BDP-a trošio na izgradnju velelepne palate koja je i danas među najvećima na svetu u kojoj je živeo neki vladar. Stvorio je vrlo moćni aparat bezbedonosnih službi koji je bio toliko nametljiv da se procenjuje kako je svaki deseti Rumun u to vreme bio doušnik. Diktator je to učinio kako bi se osigurala i produžila njegova vlast, a ne da bi zaštitio zemlju od spoljnog neprijatelja. Oni koji su se protivili Čaušeskuu, njegovoj ženi, njihovoj porodici i prijateljima - nestali bi preko noći.

"Majka nacije"

Predsednika je nesebično podržavala Elena, koju su zvali "majkom nacije". Po svemu sudeći, Elena je bila gruba, ne previše inteligentna, ali zato lukava i osvetoljubiva, i veoma nesrećna jer nije bila lepotica.

Rođena je u seljačkoj porodici i nikada nije završila srednju školu. Kao i mnogi drugi siromašni ljudi početkom 20. veka, okrenula se komunizmu koji je siromašnoj radničkoj klasi nudio ideju o tome kako će oni upravljati zemljom.

Budućeg supruga upoznala je 1939. godine, a bio je mnogo gorljiviji komunista od nje. Ujedno, njemu je Elena bila "ljubav na prvi pogled", ali mnogi su uvereni da je sama Elena skovala plan kako da ga zavede i da je ona zapravo odabrala njega. Venčali su se 1947. godine, u vreme kada je komunizam pod pokroviteljstvom Sovjetskog Saveza počeo da širi istočnom Evropom. Dvadesetak godina kasnije, Nikolae Čaušesku je došao na vrh rumunske komunističke partije i 1965. postao čelnik stranke. Dve godine kasnije izabran je za predsednika Republike.

U početku, on je bio relativno popularan u poređenju s ostalim komunističkim vođama. Uveo je neke pogodnosti za radnike i tokom prvih godina svog mandata prokrčio je svoj put u spoljnoj politici, što nije bilo jednostavno budući da je i Rumunija, kao i ostale zemlje Istočnog bloka, uglavnom bila pod čvrstom moskovskom šakom. Rumuni su svog predsednika doživljavali kao osobu koja je spremna da se suprotstavi bezuslovnim zahtevima koji su stizali iz SSSR-a, da bi poboljšao životni standard stanovništvu.

Međutim, kako je vreme prolazilo, on je postajao sve više zaljubljen u bogatstvo i luksuz. Kad su rudari stupili u štrajk 1977, stranački aparatčiki su im poručili da “Veliki vođa” i njegova supruga lično rade na rešavanju njihovih problema, ali da se ne mogu s njima susresti. Istina je bila da su svaki slobodni trenutak provodili u svom crnomorskom odmaralištu, okruženi poslugom.

Budući da je Elena putovala svetom, bivala je sve više ljubomorna na ono što su drugi imali. U Kini je bila ljubomorna na moć Mao Ce Tungove supruge, koju su na kraju zatvorili Maovi protivnici. Na Filipinima je pozavidela Imeldi Markos na raskošnom životu u kojem je uživala sve dok nisu proterali njenog supruga.

Kako su godine prolazile, Elena je postala toliko toliko sujetna da nije dopuštala objavljivanje svojih profilnih fotografija kako se ne bi video njen poveći nos. Pre objave tražila je da se svaka njena fotografija obradi.

Kad su komunisti došli na vlast, Elena je bila sekretarica u Ministarstvu spoljnih poslova, ali ne previše sposobna. Međutim, od 1972. godine, kad je njen suprug postao siguran da će biti predsednik na duži rok, ona je ubrzo napredovala na lestvici.

Tokom sedamdesetih godina počeli su da je "biraju"' na sve važnije funkcije u vladi i Komunističkoj partiji, a 1980. godine čak je postala zamenica premijera - odnosno druga osoba u vlasti.

Poznata je kao veoma osvetoljubiva osoba i bolje je bilo ne izazivati je da ne pokaže tu svoju lošu stranu. Njeni neprijatelji, stvarni ili zamišljeni, odmah bi bili poslati na po kazni u najzabitije krajeve zemlje ili, još gore - u radne logore ili pred streljački vod.

I ona i njen suprug na kraju su vodili Rumuniju ne kao komunističku zemlju, nego kao svoj lični feud, a mnogi su uporedili porodicu Čaušesku sa mafijaškom organizacijom. Eleni su smetale i one obrazovanije od nje. Pred kraj vladavine postala je tako i počasna doktorka hemije i autorka mnogih naučnih radova. Ali, prava je istina da su za nju to radili naučnici.

Nekolicina onih koji su to odbili, netragom su nestali. Iako je bila javna tajna da Elena nikad nije napisala nijedan sopstveni rad, ni istraživanje, niko se nije usudio da to kaže jer je bila supruga najmoćnijeg čoveka u državi. Bila je i rukovodilac mnogih različitih vladinih sektora vezanih za nauku, pa je dobila u narodu i posprdni nadimak "Codoi", prema formuli za ugljen dioksid CO2. Inače "Codoi" nije samo formula, nego i stvarna reč u rumunskom rečniku, a znači "veliki rep".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Expres.hr)