ORTAK RADOVANA KARADŽIĆA IZ 1992. GLAVNA POLITIČKA TEMA U BRITANIJI: Isplivalo koje su ga sve SLUŽBE slušale!

Bregzit stranka, koja je bila u koaliciji sa Nezavisnom partijom Velike Britanije Najdžela Faraža na izborima za Evropski parlament, navodno je pomogla širenju lažnih vesti u ime Radovana Karadžića, lidera bosanskih Srba koji je optužen u Hagu na doživotnu robiju.

Džon Kenedi, rođen kao Jovan Gvozdenović, bivši torijevac koji se sada nalazi na Faridžovoj listi, nekada je bio pod nadzorom britanskih službi bezbednosti ubog bliske saradnje sa Radovanom Karadžićem. Kenedi je, navodno, u julu 1992. godine organizovao konferenciju za štampu sa Karadžićem na kojoj je distribirna pamflet u kojem se navode muslimanski zločini nad Srbima koji su kasnije opovrgnuti. Kako neki tvrde, Kenedi, koji je tada bio vrlo uticajan član britanskog establišmenta, vrbovao je nekoliko članova parlamenta na Karadžićevu stranu.

Kenedi je ovih dana izjavio da je komunikaciju sa Karadžićem prekinuo mnogo pre nego što je “bilo ko optužen za bilo koji zločin”.

- Susreo sam se s Karadžićem zajedno s britanskim poslanicima i savetnicima iz svih stranaka, uključujući Pedija Ešdauna i druge. Ovi sastanci nisu bili tajni ili kritikovani ili komentarisani od strane medija u to vreme, samo nekoliko godina pre nego što sam postao kandidat Konzervativne partije na izborima za Parlament - kazao je Kenedi.

Visoki sud je 1996. godine naložio Laburističkoj partiji da mu plati neodređenu naknadu štete nakon što je pogrešno naveo da je Kenedi zadržao veze sa Karadžićem i predložio da nije sposoban da se kandiduje za javnu funkciju u Velikoj Britaniji. Advokat stranke je rekao da je Sud prihvatio da je gospodin Kenedi "postupao u svakom trenutku sa najboljim namerama i motivima u skladu sa željama međunarodne zajednice u stvaranju mirnog rešenja sukoba".

Ali čak i nakon što su njegove veze s Karadžićem prestale, Kenedi je nastavio da širi neosnovane glasine o bosanskim zločinima. U pismu Gardijanu iz 1997. godine, on je ponovio tvrdnje da su Bosanci bombardovali svoje civile u Sarajevu dok su stajali u redu za hleb u pokušaju da stvore međunarodnu simpatiju. Reč je, kako navode britanski mediji,o teoriji zavere koju je promovisao neimenovani mirovnjak iz UN-a, za kojeg se kasnije pokazalo, kako pišu Britanci, da je plaćen od srpske strane da lobira za nju širenjem ove priče.

Jovan Gvozdenović Kenedi imao je samo 26 godina kad je 1991. u Beogradu primljen na najvišem nivou i od tada je narednih nekoliko godina bio redovan gost. Predstavljen je kao lični sekretar princa Majkla od Kenta, rođaka kraljice Elizabete, uticajan u podmlatku partije premijerke Margaret Tačer i „kandidat za člana Britanskog parlamenta“.

Rođenog u Beogradu, od oca iz slavne crnogorske porodice Gvozdenovića, koja je davala ruske generale i velikodostojnike crnogorskog kralja Nikole, i majke Škotlanđanke, čije je prezime Kenedi dodao očevom, beogradska televizija predstavljala ga je kao „srpskog prijatelja“, a on se nije branio.

Posredovao je u susretima nekih britanskih političara s vođama bosanskih Srba, pa je smatran „srpskim lobistom“. Miloševićeva opozicija tvrdila je da mu kancelariju u Londonu plaćaju srpske vlasti i da ih je to koštalo između 170.000 i 220.000 funti, ali je Gvozdenović to poricao.

Motive za svoje „besplatno delovanje“ nalazio je u naklonosti prema Srbima. Između ostalog, i zbog rodbinskih veza s dinastijom Karađorđević koje mu, međutim, nisu smetale da izvesno vreme bude u sentimentalnoj vezi s Lavinijom, ćerkom Andreja Karađorđevića, brata kraja Petra II, pa se čak govorilo i o braku.

Novine su pisale da je uz pomoć gazda Jezde i drugih naših poslovnih ljudi pokušao da obezbedi prodor Srbije na britansko tržište, ali je sve stalo kad je sredinom devedesetih u Londonu uhapšen zbog pokušaja ucenjivanja nekog libijskog princa.

Lobiranje za Srbiju ionako je postajalo sve nepopularnije, pa se Gvozdenović povlači s prvih strana novina. Neki internet portali tvrde da je oko 2000. godine Gvozdenović počeo da radi na uklanjanju dokumenata s interneta o ovom periodu svog života.

Na Balkan se vratio kao najbliži saradnik pretendenta na crnogorski presto princa Nikole II Petrovića. U avgustu 2010. Gvozdenović se u Londonu oženio Draganom Radosavljević i od tog dana princ Nikola mu je oduzeo sva ovlašćenja.

Pre osam godina bio je ovlašćeni zastupnik i izvršni direktor kompanije „Boka Fund LTD“, registrovane na Bahamima, koja se bavi kupovinom i prodajom nekretnina u Crnoj Gori.

- Džon Gvozdenović Kenedi tipičan je primer onih ljudi koji su se tokom rata i tranzicije dobro snašli. Nekako se uvek nađu na istaknutim pozicijama, kako u ratu tako i u miru. Onomad je Džon Gvozdenović iznosio svetu istinu o ratu, a sada, s jednakim entuzijazmom, promoviše Crnu Goru i svoje nekretnine u njoj“, pisale su crnogorske novine.

BONUS VIDEO:

Izgoreo automobil predsednika SO Nova Varoš (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Opendemocracy)