ON STOJI IZA NAJVEĆEG PROMAŠAJA NA BERZI U POSLEDNJIH 100 GODINA: Priča je potpuno NEVEROVATNA!

Uberov loš prošlonedeljni početak trgovanja na Vol Stritu mogao bi se pokazati kao najlošiji start u istoriji berze, javili su mediji prošlog vikenda.

Možda se to pokaže i tačnim, jer je kompanija čiju su vrednost optimisti procienili na 120 milijardi dolara, nekoliko dana nakon izlaska na berzu vredila otprilike upola toliko. Samo prvoga dana trgovanja, ulagači koji su se prvi odlučili sudelovati u Uberovoj inicijalnoj ponudi deonica izgubili su 655 miliona dolara. Još gore su prošli stari investitori, oni koji Uber financijski prate još od 2016., a izgubili su, zbroji li se njihov zajednički gubitak, 2,27 milijardi dolara.

Felix Salmon, jedan od najčitanijih američkih financijskih komentatora njihov je poraz sažeo u jednoj, bolnoj rečenici:

“Ulagači koji su investirali u Uber pre tri godine, prvog dana trgovanja izgubili su petnaest posto uloženog novca; oni koji su tokom te tri godine ulagali u paket deonica S&P500, danas su pedeset posto bogatiji.”

U poruci utehe koju je prošlog ponedeljka uputio zaposlenima, Dara Kosrocšahi, predsednik Uberove uprave, priznao je da deonica nije zaživela onako kako su se u vrhu kompanije nadali, da je ponedjeljak, kao prvi sledeći dan trgovanja takođe bio težak, ali da zaposleni (i ulagači) trebaju loš Uberov start usporediti s burzovnim počecima kompanija poput Facebooka i Amazona, čiji su prvi dani takođe najavljivali katastrofu.

Pesimistično podcenjivanje

“Na kraju će nam se suditi na temelju dugoročnog vrednovanja kompanije, a to je ono što pozdravljam i sudbina čega je danas u našim rukama”, napisao je Kosrovšahi. On sam, ne dođe li do značajnog zaokreta u vrednovanju kompanije, izgubiće obećani bonus od 100 milona dolara, što mu je bilo namenjeno za slučaj da Uber dosegne, a onda i uspije barem šest meseci zadržati ciljanu vrednost od 120 milijardi dolara.

Pad se čini još većim i zato što su Kosrovšahi i njegovi savetnici u IPO-u nominalnu cenu deonica postavili na 45 dolara, što se u tom trenutku smatralo pesimistično konzervativnim podcjenjivanjem.

Vrednost deonice do srede popodne spustila se na 31 dolar, ali u četvrtak je dan završila na optimističnih 43 dolara, s doduše mlitavim, ali ipak jasno naznačenim najavama da bi moglo doći do pozitivnog preokreta. Prve statistike pristigle iz Dealogika, analitičke i trgovinske platforme sa sedištem u Londonu, nisu bile u korist Ubera. Prosečan prvi dan trgovanja tehnološke je kompanije na američkim berzama od 2010. do danas učinio 23 posto bogatijima, napisali su Dealogicovi analitičari. Ipak, u toj računici treba znati i da je otprilike četvrtina sveže izlistanih kompanija potonula odmah nakon prvog dana trgovanja. Zato, kažu, prve klimave Uberove dane zasad ne treba previše uzimati k srcu. Uberovi deoničari zasad ne mogu trgovati novoizlistanim deonicama koje će još šest meseci biti “pod ključem”. To znači i da ne može doći do velike rasprodaje koja bi njihovu cenu pogurala još dublje ispod površine.

Da bi se lakše razumelo način rada današnjeg šefa Ubera, treba zagrepsti po prošlosti velike porodice Kosrovšahi, koja je 1978. stigla u Ameriku iz Irana, gde ih je, zbog visokog statusa u starom društvu, u doba šaha Reze Pahlavija, sastav ocenio kao nepoželjne.

“Svako od nas stigao je s ugrađenim čipom čoveka koji je izgubio sve u političkom prevratu u državi i koji se u novoj sredini želi iznova dokazati kao preduzetnik”, rekao je jednom prilikom jedan od Darinih rođaka u velikoj seriji portretnih članaka nakon što je Dara Kosrovšahi 2015., kao prvi čovek Expedije (tada pod kapom Barryja Dillera), proglašen najbolje plaćenim izvršnim direktorom u SAD-u.

Morao se izviniti celoj svetskoj javnosti kada se otkrilo da je Uber, još godinu dana pre nego što je on došao na njegovo čelo, zatajio hakerski napad koji je ugrozio sigurnost 57 miliona putnika i vozača.

Morao se, što čovek i ne bi očekivao, izvinjavti svojim roditeljima (otac se vratio u SAD nakon šest godina iranskog zatvora) kada je portal Glassdoor, koji zaposlenicima daje mogućnost da ojenjuju svoje menadžere, objavio listu najboljih predsednika uprava. Dara Kosrovšahi na toj je listi 100 najboljih bio na visokom 39. mestu. Pre dve godine bio je jedanaesti, suvo je rekao tata Ashgar (opet Gary, otkad se vratio u Ameriku).

Visoka pozicija na Glassdoorovoj listi znači i da je Kosrošahi ispunio prvi od početnih ciljeva - podigao je nivo korporativne kulture u kompaniji, barem u njenim kancelarijama.

Nakon što se susreo s Erikom Mejhoferom, šefom Uberove divizije za samovozeća vozila, u prijašnjoj karijeri suosnivačem Karnege Robotiksa, odustao je od ukidanja razvojnog programa na koji kompanija troši ogroman novac - jedan od poslednjih izveštaja koje je objavio TechCrunch spominje trošak od 20 miliona dolara mesečno - što je verojatno, uz neto minus od 865 miliona dolara u zadnjem tromesečju prošle godine i uz, doduše poznatu, činjenicu da kompanija nije nikad bila u plusu, oslabilo entuzijazam ulagača za sudelovanje u Uberovu izlasku na berzu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/novac.jutarnji.hr)