UPALI SU U SELO I POBILI 130 LJUDI: Da li se u ovoj afričkoj zemlji sprema ono što se desilo u RUANDI 1994?

Masakr više od 130 Fulanskih pastira u centralnom Maliju, koji se dogodio u subotu, navodno od strane pripadnika dogonske etničke grupe, je najnoviji i najsmrtonosniji incident u sve nasilnijem sukobu.

2018. godine, 202 civila ubijena su u 42 incidenta u malom regionu Mopti, navodi organizacija Hjuman Rajts Voč iz Njujorka. Iako su dugo vremena postojali sukobi između naseljenih Dogonaca i Fulanskih stočara u centralnom Maliju, postali su sve nasilniji od militantnog islamističkog ustanka na severu zemlje 2012. godine.

Izgleda da je vlada okrivila Dogonovu grupu za samoodbranu, Dan Na Ambassagou, za napad u subotu i zabranila ga, iako je grupa negirala bilo kakvu umešanost.

Ko su Dogoni?

Dogonski ljudi, koji većinom praktikuju sedelačku poljoprivredu, vekovima su živeli u strmini Bandiagare u centralnom Maliju. Kuće uklesane u krečnjačkoj steni i arhitektura, kao i tradicionalni način života, doveli su do toga da je strmina pre 30 godina proglašena svetskom baštinom. Region je privlačio sve veći broj turista sve do početka pobune na severu 2012. godine.

Ko su Fulani?

Fulani, poznatiji u Maliju kao Peulh, su uglavnom muslimanska etnička grupa polu-nomadskih stočara. Broj od najmanje 38 miliona, oni su rasprostranjeni širom zapadne Afrike, od Senegala na zapadu do Centralnoafričke Republike. Neki su se naselili u gradovima, ali oni koji nastavljaju da gone stoku mogu da se kreću preko velikih udaljenosti i povremeno dolaze u sukob sa poljoprivrednim zajednicama. U Nigeriji je takođe postojao sličan ciklus nasilja između Fulanisa i naseljenih farmera, za koji je 2014. godine rečeno da je bio četvrti najsmrtonosniji sukob u svetu.

Šta je iza ovog sukoba?

Dogonski ljudi su često optuživali Fulane da dovode njihovu stoku na njihove farme i uništavaju njihove useve. Ovo je istorijski dovelo do napetosti i ponekad nasilja među grupama, ali je konkurencija nad resursima često rešavana pregovorima. Ali militantni islamski sukob koji je počeo u severnom Maliju 2012. godine i proširio se na centralne oblasti do 2015. doneo je veću nestabilnost, oružje i nedostatak vladine kontrole u ​​regiji.

Dogoni, koji su bili žrtve militantnih napada, optužuju Fulani da pomaže džihadistima. U međuvremenu, Fulani kažu da su Dogonove grupe za samoodbranu bile naoružane od strane vlade, i da izvršavaju zločine protiv njih, što vlasti negiraju. Od 2015, vladina kontrola u Moptiju je oslabila, što znači da ljudi ne osećaju da se mogu osloniti na vlasti, izveštava BBC Alou Diavara iz glavnog grada, Bamako.

Šta je Dan Na Ambassagou?

Dan Na Ambassagou, što znači "lovci koji veruju u Boga" u Dogon jeziku, je udruženje koje je formirano od lokalnih grupa za samoodbranu. Nastala je 2016. godine kako bi "branila našu zajednicu", prema članovima koje je citirao Hjuman rajts voč, ali su prošle godine došli do izražaja. Bilo je optužbi da je prošle godine organizacija bila uključena u brojne napade na Fulanise, ali je to negirala.

U subotnjem napadu na sela Ogossagou i Velingara poginulo je više od 130 ljudi. Isto tako, optuženi je da stoji iza napada u subotu jer su počinioci bili obučeni u tradicionalnu lovačku opremu Dogon. Ali Dan Na Ambasagu kaže da udruženje nije bilo uključeno.

- Mi nemamo ništa sa ovim masakrom koji potpuno osuđujemo - navodi se u saopštenju.

- Svako može da nosi lovačke kostime, oni su dostupni na tržištima.

Da li postoje Fulanine grupe za samoodbranu?

Neki članovi zajednice formirali su Savez za spasenje Sahela (ASS) u maju prošle godine kako bi zaštitili Fulanis od naoružanih grupa u Maliju i Burkini Faso, kaže Hjuman rajts voč. Ali nije jasno kakve veze ASS ima sa drugim grupama samoodbrane Fulani. ASS je optužena od strane dogonske milicije da je povezana sa militantnim islamskim grupama u tom području, ali to poriče.

Šta rade vlasti?

Osim zabrane Dan Na Ambassagou, predsednik Ibrahim Bubacar Keita takođe je otpustio dva generala: šefa stožera generala M'Bemba Musa Keite i šefa kopnenih snaga generala Abdulae Kulibali. U saopštenju, predsedništvo je izjavilo da "zaštita stanovništva ostaje i da će ostati isključivo u rukama države", distancirajući se od tvrdnji da je outsourcing borbe protiv džihadista.

- Naše snage će ... aktivno razoružati svaku osobu koja ne bi trebalo da bude naoružana - dodaje se.

Tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Fatou Bensuda osudio je napad. Ona je rekla da bi mogla da bude pod njenom nadležnošću i da će njena kancelarija "preduzeti sve neophodne korake kako bi osigurala istragu i krivično gonjenje onih koji su učestvovali ili na drugi način doprineli nečemu što se čini da su zločini".

ICC sarađuje sa malijskim vlastima od 2012. godine na uticaj džihadističkog ustanka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)