MI SMO DECA SILOVATELJA: Ovo su tužne ispovesti dece rođene posle GENOCIDA u Ruandi!

Enđel je imala samo 11 godina kad je majka pokušala da je ubije.

Dan danas se jako dobro seća otrova za pacove. Seća se i nagovaranja:

- Pojedi ovo.

Seća se i krikova koji su uzbunili susede. Krikova zbog kojih su susedi dotrčali u pomoć i spasili je. Kako piše Washington Post, prošlo je gotovo čitava decenija od toga.

Obe su prošle kroz psihoterapiju, ali neka sećanja i dalje ne blede. Enđel i njena majka Žakelin dele sobicu, ali dele i groznu prošlost koja je šokirala svet.

1994. godine je genocid uništio Ruandu gde je u samo tri meseca ubijeno 800.000 ljudi, a pretpostavlja se da je silovano oko 250.000 žena. Silovane žene rodile su dvadesetak hiljada dece. Niko ne zna tačan broj.

U Ruandi ta deca žive u još većem siromaštvu od ostatka države, još više zlostavljanja dožive i izloženi su još višim stopama HIV-a. Ali to nije čitava priča.

- Čujemo kako su ljudima životi uništeni, ali kad razgovaramo sa specifičnim ljudima, vidimo da postoji nade i za njih - priča profesorka s Harvarda Dara Kej Koen.

Upravo tu dolazimo do Enđel. Ona sad ima 22 godine, ali je rođena s HIV-om i sada stalno mora da pije lekove. Na svu sreću, država joj plaća lekove, a katolička crkva pokriva stanarinu za kućicu gde živi s majkom u ruralnoj Ruandi.

Sada iščekuje rezultate testova koji će joj reći hoće li dobiti stipendiju za nastavak školovanja na fakultetu, ali nekad joj život nije bio tako uređen.

- Ti nisi moja prava kći - govorila joj je Žakelin.

- Kad god bi ona išla nekuda, molila sam je da me povede. Uvek bi odbila i zaključala me u kući. Nije mi dopuštala ni da se igram s drugom decom - pripoveda Enđel o svom detinjstvu.

Žakelin je na rubu suza dok se priseća tog razdoblja života. Pre genocida, ona je bila majka nekoj drugoj deci. Imala je dve ćerke, ali obe su ubijene. Ubijen je i njen suprug. Nakon što su pobunjeni Tutsiji srušili vlast i napokon zaustavili genocid, Žakelin je ostala bez porodice, ali je zato dobila HIV i ostala je trudna tokom masovnog silovanja.

Jednom prilikom je odlučila maloj Enđel dati mešavinu sapuna i boje za kosu. Odlučila je da će i ona popiti otrovnu mešavinu u nadi da će sve prestati. Obe su preživele, a Žakelin je nastavila sa životom.

Često je tukla Enđel, ali bi je posle grlila jer je znala da ona nije kriva. Sve do 2007. godine kada su počele s psihoterapijom uz podršku Foundation Rwanda.

Ista organizacija platila je i školovanje, ali nakon srednje škole se našla u limbu. Nema dovoljno novca za fakultet, a perspektiva joj je siva samo sa srednjom školom.

Albert je odrastao u sirotištu daleko od mesta gde sad živi. Sanja o odlasku na fakultet, ali zasad pokušava pomoći majci u radu na porodičnoj farmi. Njegova majka, Agnes, bila je tinejdžerka kad su Hutiji počeli da masakriraju njene sunarodnike.

Jedan od suseda, Huti, ponudio joj je sklonište, ali onda ju je zatočio i terao na seks. Jednom kad je rat završio, naterao ju je da zajedno s njim pobegne u susednu Tanzaniju gde je rodila dvoje dece; Alberta i mlađeg mu brata.

Uspela je da pobegne i vratiti se kući, ali morala je obojicu dečaka da stavi u sirotište. Udala se za starog prijatelja i počela je obnavljati svoj život.

Ipak, razdvojenost od sina joj je slamala srce. Albert nije znao da je dete silovatelja, ali tek sa 17 godina je saznao šta mu je otac. Otac koji se vratio u Ruandu i osuđen je na doživotni zatvor. Albert se ponekad pita kako bi mu bilo upoznati oca.

Još se nije usudio na takav potez, a i dalje sanja o odlasku u inostranstvo na fakultet. U tome bi trebalo da mu pomogu ljudi iz Globe Educationa Consult, firme koja pomaže Ruanđanima da upadnu na prestižne univerzitete. Pomoći će mu čak i s traženjem stipendije, što ne bi trebao biti neki velik problem zato što je Albert odlikaš. Samo jednu stvar treba prvo da uradi. Prvo treba da plati 200 dolara. Albertu se tada raspao svet. On nije imao dovoljno novca ni za povratnu kartu kući.

Ntare je još jedno dete genocida. Njegov biološki otac bio je pripadnik Interahamvea, paravojnih formacija Hutua koji su sproveli genocid. Silovao je Asumptu dok je još išla u školu, a ona se i danas seća kako je sa zebnjom pristupila razgovoru sa sinom da mu objasni ko mu je otac.

Bio je Ntare problematično dete i redovno se tukao s drugom decom. Razmišljala je hoće li postati još gori. Odlučila je da će mu ispričati tačno kako su je silovali u školi. Kako su je rođaci proterali jednom kad je postalo očito da je trudna. Ntare je samo ćutke slušao i sedam dana je nije mogao pogledati u oči. I onda je jednog dana počeo pomagati po kući, prestao se tući u školi i postao je pravi muškarac.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)