KADA NISAM HTELA DA SE UDAM, MAMA ME JE ZAKLJUČALA U SOBU: Nekako sam pobegla, ali sam završila u JOŠ VEĆEM PAKLU!

U detinjstvu nisam imala nimalo slobode. Sve se nadgledalo i kontroliralo, prenosi BBC. Znali smo da moramo biti oprezni i jako smo pazili da se ponašamo na način koji neće osramotiti porodicu. Jedna sam od sedam sestara. Druga sam najmlađa. Sve su se moje sestre udale vrlo mlade, neke s 15 godina.

Otišle bi se u Indiju udati, a kada bi se vratile više ne bi išle u školu. Muževi su ih često fizički i psihički zlostavljali. Ja sam mislila da je to normalno. Udaš se, onda te tuku, a ti ne možeš ništa. Moji su roditelji Sikhi. To je vera koja je zasnovana na temeljima saosećanja i jednakosti muškaraca i žena, a opet, žene su u mojoj porodici tretirali potpuno drugačije. Moj je brat imao potpunu slobodu. Mogao je birati koga će oženiti. Žene nisu bile jednake i to se nikada nije preispitivalo.

Roditelji su me zarobili u kuću

Ne mislim da sam ja bila nešto pametnija. Ne znam šta je to u meni. Majka mi je često govorila da sam rođena naopačke i da sam drugačija od rođenja. Kada sam imala 14 godina pokazali su mi fotografiju muškarca. Znala sam da sam mu obećana još kada sam imala osam godina. Kada sam videla sliku, prvo sam pomislila da je niži i puno stariji od mene. Nisam to želela. I rekla sam to.

Kada sam odbila brak, roditelji su me ispisali iz škole i zarobili u kuću. Zaključali su me u sobu iz koje nisam smela da izađem dok ne pristanem na brak. Morala sam kucati ako bi želela u toalet, a hranu su mi donosili do vrata. Mama je sprovodila ta pravila. Čovek bi rekao da žene nisu čuvari tog sastava časti, ali, zapravo, često jesu. Na kraju sam pristala, ali samo kako bi isplanirala beg. Trebala mi je sloboda kretanja.

Imala sam tajnog dečka

Smeli smo da imamo samo druge Indijce za prijatelje. Brat moje najbolje prijateljice potajno mi je bio dečko. Kada su me zatvorili, skupio je nešto novca i rekao da će mi pomoći da pobegnem. Noću bi se ušunjao u naše dvorište pa bi se gledali kroz zatvoren prozor.

Jedno jutro sam u kući bila sama s ocem. Svi su otišli, a otac, koji je radio noću, tek se vratio kuću. Vrata su bila otključana. Iskoristila sam priliku i istrčala napolje. Trčala sam dobre tri, četiri milje do mesta gde mi je dečko radio. Satima sam čekala da mu završi radno vreme.

Pobegla sam od kuće

Seli smo u njegov Ford Escort. Rekao mi je da zažmurim i pokažem prstom mesto na karti u Britaniji. Pokazala sam Newcastle. Celim sam putem sedela spuštena na zadnjem sedištu jer nisam htela da me neko vidi. Sećam se da sam bila oduševljena kad sam videla most preko Tyne. Nikada do tada nisam bila van Derbyja.

Nazvala sam roditelje da im kažem da sam dobro. Javila se mama. Rekla sam joj da bih se vratila kući, ali da se ne želim udati za tog muškarca. “Ili ćeš se smesta vratiti i udati, ili si mrtva za nas“, rekla mi je.

Moja je sestra prošla još i gore

Priča moje sestre Robine još je gora. Kada je imala 15 godina ispisali su je iz škole i poslali u Indiju da se uda. Vratila se s mužem i dobila sina. Muž ju je grozno tretirao. Kada joj je sin imao 6 meseci, raskinula je brak. Nakon toga se preudala, ovaj put iz ljubavi.

Roditelji su njenog drugog muža prihvatili samo zato što je bio Indijac, Sikh, i iz iste kaste kao mi. I on ju je tukao. Kada se žalila, roditelji su joj rekli da ga je sam odabrala i da je dužna ostati u braku. Obratila se vođi indijske zajednice.

Bio je to čovek s velikim autoritetom. Naši bi roditelji poslušali njegove reči. “Moraš na temperament svog muža gledati kao na lonac mleka koje se greje. Kad počne da kipi, ženina uloga je da ga duvanjem smiri“, rekao joj je.

Na kraju se ubila

Kada je imala 25 godina, moja sestra je počinila samoubistvo. Tada sam prekinula sve veze sa svojom porodicom. Danas imam troje dece. Ne znaju ništa o mojoj porodici. Nikada o njih nisu dobili ni čestitku za rođendan.

Prije 24 godine osnovala sam udruženje koje se bori protiv dogovorenih brakova i pomaže ženama koje su njihove žrtve. Pomogli smo u stvaranju legislative koja je prisilni brak učinila kažnjivim delom. Tu se ne radi o kulturi. To je zlostavljanje. Društveno prihvatanje tu ne znači ništa. Zlostavljanje je zlostavljanje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/100posto.hr)