Izbori u Rumuniji bi mogli da izazovu razoran zemljotres u NATO-u: Vojna sila im je zastrašujuća, a uloga ključna!

Rumunija je ozbiljna vojna sila, zbog čega rizik da NATO-skeptik i proruski kandidat Kalin Đorđesku u nedelju postane predsednik iznenađuje i zbunjuje Severnoatlantski savez.

U Rumuniji je ključna vazduhoplovna baza

Zemlja s 19 miliona stanovnika članica je NATO-a već dve decenije i u njoj se nalazi avio baza koja se upravo nadograđuje kako bi postala najveća u Evropi. Graniči s Ukrajinom - gleda preko Crnog mora u Krim koji je okupirala Rusija; poslala je oružje i municiju u Kijev, u Deveseluu je smestila američki obrambeni raketni sistem "Aegis Ashore".

Ali Đorđesku osuđuje te međunarodne veze, osuđuje projektile u Deveseluu kao nacionalnu sramotu, zalaže se za ukidanje rumunske pomoći Ukrajini i poziva na "rusku mudrost" u oblikovanju spoljne politike.

"Ne želim izaći iz NATO-a, ali..."

Istodobno, Đorđesku insistira da se ne želi povući iz NATO-a, piše Politico.

"Ne želim izaći iz NATO-a, ne želim izaći iz Evropske unije. Međutim želim zauzeti stav, a ne klečati tamo i prihvatati sve. Kao što sam rekao, treba učiniti sve što je u našem nacionalnom interesu", rekao je Đorđesku prošle nedelje.

Čak i da je Đorđesku sklon povlačenju iz NATO-a, to bi bilo teško ostvariti jer ekstremna desnica nema većinu u parlamentu. To bi takođe moglo da razljuti Rumune, od kojih 88 posto podržava članstvo u NATO-u.

Ali prema rumunskom političkom sistemu, osmišljenom prema francuskom uzoru, predsednik je šef države, vrhovni zapovjednik oružanih snaga i zadužen za spoljnu politiku. Zato bi dolazak NATO-skeptika u palatu Kotroceni mogao stvoriti velike probleme za savez; Đorđesku bi mogao kopirati poteze mađarskog premijera Viktora Orbana i delovati kao proruski faktor unutar NATO-a.

Rumunija je bila glavni regionalni oslonac NATO-a. Što ako dođe do dramatične promene?

Dramatična politička promena u Bukureštu dakle mogla bi potkopati ulogu Rumunije kao jednog od glavnih regionalnih bezbednosnij oslonaca NATO-a. Rumunija je jedan od najvećih potrošača u savezu, koristi borbene avione F-16, kupuje borbene tenkove M1 Abrams od Amerike i namerava otvoriti jednu od najvećih vazdušnih baza u NATO-u. Takođe je rasporedila trupe u Irak i Avganistan.

Ta rastuća vojna moć temeljena je na više od dve decenije brzog ekonomskog rasta koji je transformirao zemlju iz balkanskog bolesnika u sve prosperitetniju naciju koja je čak nadmašila staru suparnicu Mađarsku u smislu BDP-a po glavi stanovnika.

"Uloga Rumunije znatno je evoluirala u prošlih 20 godina otkako se pridružila NATO-u, a zemlja je napravila korake prema tome da bude pružatelj bezbednosti, a ne samo potrošač bezbednosti", rekla je Anka Agači, analitičarka politike u think tanku RAND.

Rumunija poslala puno oružja Ukrajini, pa čak i Patriot

Od početka ruske invazije na Ukrajinu pre gotovo tri godine, Rumunija je poslala oružje, uključujući sistem protivvazdušne obrane Patriot, i pomogla u usmeravanju međunarodne pomoći u Kijev. Rumunija takođe izlazi na Crno more, gde Rusi napadaju civilna plovila i postavljaju mine.

Ruske bespilotne letelice prošle su kroz rumunski vazdušni prostor u napadu na Ukrajinu, a na njeno teritoriji su pronađeni delovi drona.

"Blizina Ukrajine pozicionirala je Rumuniju kao vitalnog logističkog partnera", rekla je Antonija Kolibasanu, geopolitička analitičarka Geopolitical Futuresa, dodajući da je Rumunija takođe centar za obuku ukrajinskih pilota F-16.

Čelnici NATO-a dogovorili su se u martu 2022. da uspostave četiri dodatne multinacionalne borbene grupe duž istočnog ruba saveza, uključujući onu pod vođstvom Francuske u Rumuniji. Jedinica stacionirana u Cincuu biće pojačana u brigadu od 4000 vojnika do sledeće godine. Uključuje trupe iz Belgije, Luksemburga, Severne Makedonije, Poljske, Portugala i SAD-a.

Jedan od najvećih objekata NATO-a nalazi se u Rumuniji

Osim razvoja raketne obrane u Deveseluu, Rumunija namerava da potroši 2.7 milijardi dolara pretvarajući svoju avio bazu Mihail Kogalničeanu u jedan od najvećih NATO-ovih objekata. Nakon što nadogradnje budu dovršene 2030. godine, Kogalničeanu će primiti više od 10.000 vojnika i civila, od kojih će neki biti prebačeni iz američke baze Ramštajn u Nemačkoj.

"Ovo će biti vrlo konkretan alat za odvraćanje na istočnom krilu", rekao je George Skutaru, izvršni direktor think tanka New Strategy Center i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost rumunskog predsednika.

Sledećeg proleća Rumunija će biti domaćin velike vojne vežbe nazvane Dačijan Spring 2025., kojom će se testirati sposobnost Francuske da prebaci brigadu spremnu za rat širom Evrope u 10 dana.

Bukurešt troši ozbiljan novac na obranu

Trenutno Bukurešt troši 2.25 posto svog BDP-a na odbranu, što je iznad propisanog cilja od 2 posto, a namera je povećati vojne izdatke na 2.5 posto iduće godine i 3 posto 2026. Cilj je modernizovati svoj arsenal i zameniti zastarelu opremu iz sovjetskog doba.

"Treba nam pet do deset godina da dovedemo jedinice i sposobnosti na nivo potreban za reakciju i obeshrabrivanje bilo kakvog rata", rekao je Julijan Čifu, predsednik Centra za prevenciju sukoba i rano upozoravanje u Bukureštu i bivši vladin savetnik za međunarodnu sigurnost.

Rumunija se uveliko oslanja na druge zemlje u pogledu oružja za modernizaciju svojih snaga.

Bukurešt je u procesu kupnje 32 borbena aviona Lockheed Martin F-35 Lightning iz Sjedinjenih Američkih Država. Takođe ima protivvazdušnu obbranu Patriot i raketni sistem visoke pokretljivosti M142 (HIMARS). Prošle je godine Rumunija nabavila dva minolovca iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi pojačala bezbednost na Crnom moru.

Oružje kupuju i od zemalja koje nisu u NATO-u

"Ti napori suočeni su s kašnjenjima, Evropa i SAD imaju poteškoća u isporuci naoružanja zbog rata u Ukrajini i nedavne pandemije", rekao je Kolibasanu iz Geopolitical Futuresa.

To je jedan od razloga zašto Rumunija takođe kupuje oružje od zemalja koje nisu članice NATO-a. U procesu je nabavke 54 samohodne haubice K9 Thunder od južnokorejskog Hanwha Aerospacea za 910 miliona dolara.

Početkom ove godine čelnici Hanwha Aerospace rekli su za Politico da bi Rumunija mogla postati središte proizvodnje oružja za Ebropu, Bliski istok i Afriku. Nemački obrambeni div Rheinmetall takođe želi izgraditi veliku fabriku baruta u Rumuniji.

Bonus video:

(Espreso/Index/Preneo: V.Š)