situacija je paklena
Horor svetskih razmera! Ako Ukrajina bude podeljena posledice bi mogle biti brutalne - surove stvari vise u vazduhu
Bilo je mnogo nagađanja o sporazumu koji Tramp planira, a svi scenariji imaju jednu zajedničku stvar - komadanje Ukrajine
Za razliku od svog prvog mandata u Beloj kući, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp čini se odlučan da će održati mnoga predizborna obećanja.
Njegove nominacije u kabinetu - od Kremlju sklone Tulsi Gabard za direktorku Nacionalne obaveštajne službe do skeptika oko vakcina i poklonika teorija zavera Roberta Kenedija Mlađeg za ministra zdravstva i socijalnih službi - potvrđuju Trampovu predanost kampanji spaljene zemlje protiv američkih institucija i percipiranih "unutrašnjih neprijatelja".
A njegov pobednički govor sugeriše da je ozbiljan u pogledu "zaustavljanja ratova" - počevši od onog u Ukrajini.
Teritorijalna podela ima sumornu istoriju
Tramp je tvrdio da će okončati rat u Ukrajini unutar 24 sata nakon preuzimanja dužnosti. Bilo je mnogo nagađanja o sporazumu koji Tramp planira, a svi scenariji imaju jednu zajedničku stvar: komadanje Ukrajine.
Ako to mora biti cena mira, vredi razmotriti sumornu isotirju teritorijalne podjele, piše Nina Hruščova, profesorka međunarodnih odnosa na Univerzitetu The New School u Njujorku i praunuka nekadašnjeg sovjetskog vođe Nikite Hruščova.
Malo je događaja koji stvaraju tako dugotrajno neprijateljstvo, a još manje ih je uzrokovalo razornije nasilje.
Tri podele Poljske koje su se dogodile u 18. veku možda su najbliža evropska paralela Trampovoj viziji Ukrajine. Počevši od 1772. godine Habsburška monarhija, Kraljevina Pruska i Rusko Carstvo zauzeli su i anektirali poljske teritorije, podelili ih među sobom i izbrisali ono što je bila najveća država u Evropi.
Nasilan otpor agresiji
Prema takvoj agresiji nasilan otpor je neizbežan. Poljaci su povremeno vodili gerilske kampanje tokom cele okupacije, s velikim ustancima 1831. i 1863. Otpor se nastavio i u 20. veku kampanjama za nezavisnost Josefa Piłsudskog, prožetim terorističkim delima, sve do Prvog svetskog rata. Neprijateljstvo prema Rusiji posebno se zadržalo do danas, s naglaskom da je Kremlj odgovoran za nasilje prema poljskom narodu u Staljinovo doba.
Što se tiče Francuske, ona je decenijama gajila mržnju prema Nemačkoj zbog toga što je car Vilhelm I. uključio pokrajine Alzak i Loren u novo Nemačko Carstvo nakon Francusko-pruskog rata 1870./1871. Pomirenje dveju zemalja počelo je tek 50-ih godina, pojavom Evropske zajednice za ugalj i čelik (preteča današnje Evropske unije) i NATO-a.
Podela Irske pokrenula građanski rat
Slično tome, britanska odluka da podijeli Irsku, zadržavši severnu pokrajinu Alster kao deo Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenula je građanski rat između onih koji su bili spremni ustupiti Severnu Irsku, predvođenih Majklom Kolinsom, i onih koji su odbacili bilo kakav dogovor koji Irskoj ne daje potpunu nezavisnost.
Taj brutalni rat trajao je samo dve godine, ali je ostavio nasleđe terora - i katoličkog i protestantskog - koji je okončan tek Sporazumom na Veliki petak uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država 1998. godine.
Najbrutalnije podele bile su u Aziji
Međutim, možda su se najbrutalnije podele dogodile u Aziji u 20. veku. Godine 1932. Japansko Carstvo odvojilo je Mandžuriju od Republike Kine i stvorilo marionetsku državu Mandžukuo.
Nemilosrdna 13-godišnja vladavina japanske Kvantunške armije - koja je uključivala porobljavanje milona ljudi, perverzna medicinska eksperimentisanja i masovne pokolje manjina - postala je neka vrsta plana za naciste u istočnoj Evropi.
Kinesko ogorčenje zbog divljačke okupacije Japana toliko je duboko ukorenjeno da se kineski čelnici do danas pozivaju na to kako bi podstakli protivljenje politici modernog demokratskog Japana.
Međutim, što se tiče života izravno izgubljenih podelom, ništa se ne može uporediti s podelom indijskog podkontinenta 1947. godine, nakon odlaska Britanaca, na Indiju s većinskim hindusima i Pakistan s većinskim muslimanskim stanovništvom.
Jedna od najvećih migracija u istoriji
Podela je pokrenula jednu od najvećih migracija u istoriji, koja je uključivala oko 18 miliona ljudi. Muslimani su krenuli u Pakistan (uključujući današnji Bangladeš), a hindusi i Siki u Indiju. Sektaško nasilje - uključujući silovanja, paljevine i masovna ubistva - dovelo je do smrti čak 3.4 miliona ljudi.
U 77 godina otkako je nekadašnja britanska kolonija podeljena, Indija i Pakistan vodili su četiri rata, a poslednji - takozvani Kargilski rat iz 1999. - dogodio se kada su obe zemlje već posedovale nuklearno oružje. Ne nazire se nikakvo istorijsko približavanje, à la Francuska i Nemačka.
Podela Vijetnama 1954. - na severnu zonu, kojom je upravljao komunistički Viet Min, i južnu zonu, kojom je upravljala Republika Vijetnam - pokazala se slično krvavom jer je pokrenula dve decenije rata koji je ostavio do tri miliona mrtvih Vijetnamaca. Zanimljivo, čini se da Vijetnamci ne gaje gnev prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su izgubile 58.000 vojnika pre povlačenja 1975. godine, zbog njihove uloge u svojoj nacionalnoj agoniji.
Užasavajuća ostavština podele Palestine
A tu je i podela Palestine 1947/1948 na nezavisnu jevrejsku državu i nezavisnu arapsku državu. Ova odluka Ujedinjenih naroda izazvala je decenije neprijateljstva, ugnjetavanja, terorizma i ratova koji traju i danas. Dovoljno je samo pogledati ruševine Gaze da biste videli užasavajuću ostavštinu podele.
Dakle, šta bi podela Ukrajine mogla doneti?
Boreći se za svoj teritorijalni integritet od 2022. godine, Ukrajinci su pokazali hrabrost i dinamičnost - kvalitete koje će sigurno koristiti u obnovi svoje zemlje. Ali, s obzirom na razmere ljudskih i ekonomskih gubitaka koje su pretrpeli, biće im teško pokoriti se ideji podele.
Biće posebno teško s obzirom na to da ruski predsednik Vladimir Putin nije skrivao svoje uverenje da Ukrajina nije samo "susedna država" već da je "modernu Ukrajinu u potpunosti stvorila Rusija", i da bi zbog toga trebalo da postoji samo pod ruskim kišobranom.
Putin bi morao da se seti Čečenije
U svim mogućim budućim mirovnim pregovorima Ukrajinci znaju da je najbolja prilika za sprečavanje daljeg ruskog uplitanja kroz čvrsta međunarodna bezbednosna jamstva - ako ne i trenutno članstvo u NATO-u. Čini se da Tramp ne podržava trenutne američke bezbednosne obaveze, ali to što SAD neće ponuditi takve garancije moglo bi se pokazati štetnim i za Rusiju.
Putin je došao na vlast nakon razornog rata i dugotrajne pobune u ruskoj republici Čečeniji, koja je uključivala terorističke napade čečenskih separatista u Moskvi i drugim ruskim gradovima. Već 2022. godine Ukrajinci su najavili gerilski rat protiv Rusije.
Bez drugih opcija taj rizik će se samo povećati. Tramp bi trebalo da nastoji da uveri Kremlj u potrebu poštenih pregovora, inače bi terorizam nakon podele mogao pogoditi Rusiju, verovatno u većim razmerama nego što su Čečeni ikada zamišljali.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/Index/©Project Syndicate 2024/Preneo: V.Š)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
