TRAMP JE PUKOM SREĆOM IZBEGAO SIGURNU SMRT, ALI ONI NISU: Ova 4 predsednika Amerike su umrla od ruku atentatora!

Bivši američki predsednik Donald Tramp je u subotu izbegao sigurnu smrt, kada su na predizbornom skupu u Pensilvaniji odjeknuli pucnji dok je on držao govor na bini. Ova vest se prolomila svetom u deliću sekunde, a povodom jezivog incidenta se oglasila i njegova supruga Melanija Tramp koja je opisala trenutak kada je videla da metak pogađa njenog muža. Ni Ivanka Tramp nije prećutala pokušaj ubistva svog oca, pa je na mrežama poslala potresnu poruku.

Bivši predsednik je povređen, dok su naoružani napadač Tomas Metju Kruks i jedan posetilac skupa ubijeni. Muškarac koji je ubijen tokom pokušaja atentata na Trampa je Kori Komperator, inače bivši šef vatrogasaca za grad Bafalo. On je izgubio život pokušavajući da zaštiti suprugu i ćerke kada je otvorena vatra na Donalda Trampa.

Sinoć je iz FBI-a saopšteno da je napadač koji je pucao na Trampa delovao sam, i da je koristio legalno kupljenu pušku koju je kupio otac osumnjičenog.

"Reč je o poluautomatskoj puški AR 556. FBI nije pronašao nikakve indicije da je osumnjičeni imao neke mentalne bolesti. Na napad se gleda i kao domaći teroristički akt i kao na pokušaj ubistva" - saopšteno je iz američke agencije.

Atentati na predsednike Amerike su bili brojni, a prvi koji je doživeo pokušaj ubistva bio je Endru Džekson kada je Ričard Lorens dva puta pokušao da ga upuca još davne 1835. godine.

U istoriji Amerike su čak četiri predsednika ubijena od strane atentatora, a oni su: Abraham Linkoln, Džejms A. Garfild, Vilijam Mekinli i Džon F. Kenedi.

Pored toga, u pokušajima ubistva su povređeni Ronald Regan, Teodor Ruzvelt i sada Donald Tramp.

U svim ovim slučajevima je korišćeno vatreno oružje.

Abraham Linkoln

Ubistvo Abrahama Linkolna (16. predsednika Amerike) se dogodilo na Veliki petak 14. aprila 1865. godine, u Fordovom teatru u Vašingtonu. Atentator, Džon Vilks But, koji je bio poznati glumac, je tadašnjem predsedniku prišao sa leđa dok je gledao predstavu sa suprugom i dvojicom gostiju. On je uperio pištolj u potiljak Linkolna i pucao, smrtno ga ranivši.

Nekon što je ostao u komi devet sati, Linkoln je preminuo na jutro 15. aprila.

Džejms A. Garfild

Ubistvo Džejmsa A. Garfild (20 predsednika Amerike) počelo je na železničkoj stanici Baltimor i Potomak u Vašingtonu, u subotu 2. jula 1881. godine, manje od četiri meseca nakon što je preuzeo dužnost. Dok je Garfild stizao na železničku stanicu, pisac i advokat Čarls Dž. Gito ga je dva puta upucao iz revolvera. Jedan metak je okrznuo predsednikovo rame, dok mu je drugi probio leđa. Narednih jedanaest nedelja je Garfild patio od bolova, pre nego što je 19. septembra 1881. godine umro od komplikacija izazvanih infekcijama. Preživeo je ukupno 79 dana nakon što je upucan.

Vilijam Mekinli

Ubistvo predsednika Vilijama Mekinlija se dogodilo u petak, 6. septembra 1901. godine, u Hramu muzike u Bafalu u Njujorku. Mekinli je dva puta upucan u stomak iz neposredne blizine od strane Leona Čolgoša dok je prisustvovao Panameričkoj izložbi. Prvi metak mu se zaglavio u rukavu, dok mu je drugi hitac probio stomak. Iako je u početku izgledalo da se Mekinli oporavlja, njegovo stanje je brzo počelo da se urušava zbog pojave gangrene oko njegovih rana, a umro je 14. septembra 1901. godine.

Nakon ubistva predsednika Mekinlija, Kongres je naredio Tajnoj službi da zaštiti predsednika Sjedinjenih Država u okviru svog mandata.

Džon F. Kenedi

Ubistvo predsednika Džona F. Kenedija dogodilo se u petak, 22 novembra 1963. godine u Dalasu u Teksasu tokom predsedničke kolone. Kenedi i njegova supruga Žaklin su sedeli na zadnjem sedištu tamnoplavog kabrioleta "Lincoln Continental" iz 1961. sa Džonom Konalijem, guvernerom Teksasa i njegovom suprugom Neli. Džeki je mahala gomili koja se okupila da gleda kako predsednička povorka vozila prolazi ulicama Dalasa, a onda je u sekundi nastao haos.

Kenedi je pogođen sa dva hica od strane Lija Harvija Osvalda, bivšeg američkog marinca koji je prihvatio marksizam i prebegao na neko vreme u Sovjetski Savez. Tadašnji predsednik je pogođen jednim metkom u leđa, a drugim u glavu. Povorka automobila je odjurila do Memorijalne bolnice Parkland, ali je Kenedi uprkos tome proglašen mrtav.

Ranjeni predsednici

Tri i po godine nakon što je napustio funkciju, Teodor Ruzvelt se kandidovao na predsedničkim izborima 1912. godine. Dok je vodio kampanju u Milvokiju u Viskonsinu, 14. oktobra, ga je čuvar salona iz Njujorka Džon Šrank upucao u grudi. Metalna futrola za naočare u njegovom džepu na grudima je usporila metak, spasivši mu život. Ruzvelt je, kao iskusan lovac, zaključio da metak nije stigao do pluća i odbio je predloge da odmah ode u bolnicu. Umesto toga, održao je govor sa krvlju koja mu je curila na košulju. Govorio je 84 minuta pre nego što je završio govor i prihvatio medicinsku pomoć. Metak je ostao u njegovom telu do kraja života, pošto su doktori zaključili da bi bilo opasnije da probaju da ga izvade.

30. marta 1981. godine, dok je Ronald Regan vraćao u svoju limuzinu nakon govora u hotelu Vašington Hilton, ubica Džon Hikli Mlađi ispalio je šest hitaca prema njemu. Regan je teško ranjen metkom koji je rikošetirao o bok predsedničke limuzine i pogodio ga u levi pazuh, slomio mu rebra, probušio pluća i izazvao ozbiljno unutrašnje krvarenje.

Iako je bio na ivici smrti, Regan je uspešno stabilizovan u urgentnoj sobi Univerzitetske bolnice Džordž Vašington.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ T.M.)