ZNATE LI ŠTA JE "LISTA SRAMA" UJEDINJENIH NACIJA? Nasilje nad decom u oružanim sukobima dostiglo ESKTREMNE NIVOE!

Ujedinjene nacije su izraelske oružane i bezbednosne snage, kao i oružana krila Hamasa i Palestinskog islamskog džihada na listu grupa „koje čine teške prestupe na štetu dece" u ratnom sukobu - poznatu i kao „lista srama".

Lista je aneks godišnjeg izveštaja generalnog sekretara UN-a o deci i oružanim sukobima.

Najskoriji izveštaj, koji pokriva period od januara do decembra 2023. godine, obelodanjen je 13. juna.

„Tokom 2023, nasilje nad decom u oružanim sukobima dostiglo je ekstremne nivoe, sa šokantnim skokom od 21 odsto po pitanju teških prestupa", navode u najnovijem izveštaju.

„Broj slučajeva ubistava i sakaćenja povećao se za neverovatnih 35 odsto", dodaju.

Izveštaj iz 2024. godine navodi Izrael i Okupirane palestinske teritorije kao jedan od regiona sa najvećim brojem potvrđenih „teških prestupa" nad decom.

Većina prestupa pripisana Izraelu

UN je potvrdio 5.698 prestupa pripisanih izraelskim oružanim i bezbednosnim snagama, 116 pripisanih Hamasovim brigadama al Kasam i 21 brigadama al Kuds Palestinskog islamskog džihada.

U izveštaju se navodi da je proces pripisivanja dodatnih 2.051 utvrđenih prestupa još uvek u toku.

Prema izveštaju UN-a, potvrđeno je:

• ubistvo 2.267 palestinske dece, većine u Gazi između 7. oktobra i 31. decembra: „Većinu incidenata izazvala je upotreba eksplozivnog oružja u naseljenim oblastima od izraelskih oružanih i bezbednosnih snaga"
• ubistvo 43 izraelske dece - većine u Izraelu i tokom terorističkih napada 7. oktobra bojevom municijom, raketama ili u unakrsnoj vatri
• otmica 47 izraelske dece od Hamasovih brigada Izaladin al Kasam i drugih palestinskih oružanih grupa
• zatvaranje 906 palestinske dece zbog navodnog kršenja bezbednosti od izraelskih oružanih i bezbednosnih snaga
• 371 napad na škole i bolnice pripisan izraelskim oružanim i bezbednosnim snagama, izraelskim doseljenicima i neidentifikovanim počiniocima
• 17 napada na škole i bolnice u Izraelu Hamasovih brigada al Kasam, drugih palestinskih oružanih grupa i neidentifikovanih počinilaca

Teški prestupi navedeni u izveštaju obuhvatili su i sakaćenje dece i uskraćivanje pristupa humanitarnoj pomoći.

Međutim, „navedene informacije ne predstavljaju potpunu brojku prestupa nad decom, budući da omogućavanje pristupa posmatračima i dalje predstavlja veliki izazov", naglašava UN.

Šta je 'lista sramote' i ko je sve na njoj?

Rezolucijom 1379 Saveta bezbednosti Ujedinjene nacije su 2001. godine zatražile da generalni sekretar UN-a identifikuje i stavi na listu „učesnike u sukobu" koji regrutuju i koriste decu.

Od tada, lista je bila dodatak godišnjem izveštaju generalnog sekretara UN-a koja obuhvata „trendove u vezi sa uticajem oružanog sukoba na decu i informacije o počinjenim prestupima".

Mandat Specijalnog predstavnika generalnog sekretara za decu i oružani sukob, osnovan 1996. godine da bi izveštavao o uticaju oružanih sukoba na decu, identifikuje šest teških prestupa koji pogađaju decu tokom sukoba.

Pet ovih prestupa automatski dovodi svakog počinioca na UN-ovu „listu srama":

• Regrutovanje i upotreba dece
• Ubijanje i sakaćenje dece
• Seksualno nasilje nad decom
• Napadi na škole i bolnice
• Otmica dece

Još jedan prestup je uskraćivanje humanitarne pomoći civilima, među kojima i deci.

„To je zabranjeno prema četvrtoj Ženevskoj konvenciji i njenim dodatnim protokolima i može da predstavlja ratni i zločin protiv čovečnosti", kažu u UN.

Trenutna lista sadrži oružane grupe kao što su Boko Haram, Islamska država i talibani.

Prošle godine su na listu dodate ruske oružane snage.

'Nemoralno': Izrael ljut što je na listi i njegova vojska

Dok do sada nije bilo komentara Hamasa ili Islamskog džihada o najnovijem izveštaju UN-a, Izrael ga je napao kao „nemoralan".

Kortenaj Rataraj, šef protokola generalnog sekretara UN-a, obavestio je 7. juna izraelskog ambasadora u UN-u Gilada Erdana, tokom „kurtoaznog poziva", da će izraelska vojska biti stavljena na tu listu.

„Obično se pozivaju zemlje koje su prvi put stavljene na listu da bi bile unapred obaveštene o tome i da bi se izbegla curenja", rekao je portparol UN-a Stefan Dužarik.

Kao reakciju na stavljanje izraelske vojske na listu, Erdan je na društvenim mrežama objavio snimak razgovora Ratarajom, nazivajući to „nemoralnom odlukom koja će samo pomoći Hamasu".

Dužarik je kasnije opisao „delimično objavljivanje" snimka na društvenoj mreži Iks kao „šokantno i neprihvatljivo", dodavši da je to nešto „što nisam video za 25 godina koliko služim ovoj organizaciji".

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u saopštenju naveo da su UN „dodale sebe na crnu listu istorije kad su se pridružile onima koji podržavaju Hamasove ubice".

„Izraelska vojska je najmoralnija vojska na svetu; nijedna deluzivna odluka UN-a ne može to da promeni", odgovor je Netanjahua na UN listu.

Iako je Izrael prvi put dodat na listu, ova zemlja je bila izdvojena u ranijim izveštajima o deci i oružanim sukobima.

U prethodnom izveštaju, objavljenom prošle godine, navedeno je da je „524 dece (517 palestinske, sedam izraelske) osakaćeno, a da je 563 bila potrebna medicinska pomoć nakon što su udahnula suzavac koji su bacile izraelske snage."

Generalnog sekretara Gutereša prethodno su žestoko kritikovale organizacije za zaštitu ljudskih prava što nije ranije stavio Izrael na listu.

„Odavno je trebalo da dođe do uvrštavanja izraelskih snaga na 'listu sramote' Ujedinjenih nacija", rekla je Džo Beker, direktorka za prava dece Hjuman rajts voča, posle nedavnog objavljivanja liste.

„Hamasove brigade Al Kasam i brigade Al Kuds Palestinskog islamskog džihada takođe s pravom spadaju na tu listu", dodala je ona.

„Nije trebalo da pogine 15.000 dece u Gazi da bi se Izrael našao na ovoj sramnoj listi", napisala je ranije ovog meseca Agnes Kalamard, generalna sekretarka Amnesti internešenela.

Koliki je uticaj liste?

Cilj izveštaja je da skrene pažnju na situaciju sa decom, ali on nije pravno obavezujući.

Viša naučna saradnica Oksfordskog instituta za etiku, pravo i oružane sukobe Emanuela-Kijara Gilard, rekla je za BBC da „stavljanje zemalja i entiteta na listu uglavnom predstavlja 'imenovanje i posramljivanje' - nema nikakve momentalne konkretne pravne posledice po navedene strane".

„To bi, međutim, moglo da utiče na odluke pojedinačnih država po pitanju slanja oružja Izraelu ako veruju da postoji zabrinutost zbog izraelskog poštovanja zakona, ali ne implicira nikakve sankcije niti embargo".

Hamas i Palestinski islamski džihad već su proglašeni terorističkim organizacijama u Izraelu, SAD-u, Velikoj Britaniji i drugim zemljama, a budući da su nedržavni akteri, njihovo pominjanje u izveštaju „ne utiče na njihov pravni status", navode u UN.

Gilard insistira da stavljanje na ovu listu ima praktične posledice - u pogledu nadzora i izveštavanja o deci u oružanom sukobu - jer će se obratiti veća pažnja na Izrael i Hamas, a oni bi mogli da budu navedeni u srodnim rezolucijama Saveta bezbednosti.

Da bi bile uklonjene sa liste, organizacije navedene u izveštaju moraju da se upuste u dijalog sa UN-om kako bi se razvili i primenili „akcioni planovi" za sprečavanje ovakvih prestupa nad decom.

Bonus video:

(Espreso/ BBC na srpskom/ Prenela: T.M.)