SAMO JEDAN ČOVEK IMA KORISTI OD HAOSA NA BLISKOM ISTOKU? Budućnost sukoba zavisi od 3 faktora, a on ne odustaje!

Na stotine iranskih dronova "Šahed" i balističkih projektila poletelo je u noći između subote i nedelje ka Izraelu. Ako je verovati Tel Avivu, 99 odsto bespilotnih letelica i raketa je oboreno PVO sistemom "Gvozdena kupola", ali i uz pomoć Amerike, Velike Britanije, Jordana i Francuske. Napad Irana predstavlja odmazdu za granatiranje konzulata u Siriji, kada je ubijen jedan od komandanata Revolucionarne garde. Međutim, napad koji je najavljen satima unapred i kontrolisan u meri u kojoj je ovaj bio, sugeriše da Iran za cilj nije imao uništenje Izraela, već slanje poruke Benjaminu Netanjahuu i ispipavanje pulsa Amerike. Vašington je jasan - ne želi širenje rata na Bliskom istoku. Sudeći po načinu na koji je napad izveden, ne želi to ni Iran. Jedini kom konstantni, veliki i krvavi rat odgovara jeste Netanjahu, čija sudbina zavisi od ishoda aktuelnog sukoba.

Portparol izraleske vojske (IDF) Danijel Hagari saopštio je da je 99 odsto od oko 300 projektila koje je Iran ispalio na Izrael tokom noći presrela protivvazdušna odbrana.

„Iranska pretnja naišla je na vazdušnu i tehnološku superiornost IDF, u kombinaciji sa jakom koalicijom sa saveznicima presreli smo ogromnu većinu projektila“, kaže Hagari.

On je rekao da je Iran lansirao 170 dronova na Izrael, a da nijedan nije ušao u izraelski vazdušni prostor. Sve su oborene izvan granica zemlje od strane Izraela i njegovih saveznika. Lansirano je još 30 krstarećih projektila, a nijedna nije ušla u vazdušni prostor Izraela, rekao je Hagari, od čega je 25 oborilo izraelsko vazduhoplovstvo. Hagari kaže da je Iran ispalio 120 balističkih projektila na Izrael. Mnogi od njih su oboreni od strane sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa Strela, iako su neke od projektila uspele da zaobiđu odbranu Izraela, pogodivši vazdušnu bazu Nevatim u južnom Izraelu. Prethodno su iranske snage zaplenile jedan brod koji je pripadao Izraelu.

Poruke Americi

Sardar Bageri, načelnik štaba iranskih oružanih snaga, rekao je da je Iran ovim napadom ispunio svoje ciljeve i osvetio se, ali je i poslao poruku Sjedinjenim Državama preko švajcarske ambasade, upozoravajući Vašington da, ako sarađuje sa Izraelom u njihovim mogućim narednim akcijama, američke baze „neće biti bezbedne“.

Bageri je rekao da je iz iranske perspektive vojna operacija protiv Izraela „završena“. Međutim, on je naglasio da su iranske oružane snage i dalje u stanju pripravnosti i spremne da „deluju ako bude potrebno“.

„Operacija ‘Iskreno obećanje’ uspešno je sprovedena između subote uveče i nedelje ujutru i postigla je sve svoje ciljeve“, izjavio je general Bageri na televiziji, precizirajući da nijedno urbano ili naseljeno mesto u Izraelu nije bilo meta iranskih bespilotnih letelica i projektila.

Simptomatično, Iran je obavestio SAD da će njihovi napadi na Izrael biti „ograničeni“ i radi samoodbrane, izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan. Iako je ovaj napad eskalacija sam po sebi, imajući u vidu da predstavlja prvi direktan udar Irana na teritoriju Izraela, čini se da je izveden pod kontrolisanim uslovima. Uzimajući u obzir činjenicu da je satima ranije najavljeno da su iranski dronovi poleteli ka Izraelu, ovo je dalo vreme Tel Avivu i saveznicima da se pripreme i zaustave veliku štetu.

Takođe, poruke koje iranski zvaničnici šalju Americi sugerišu da se Iran sve vreme nada da Sjedinjene Države neće intervenisati, već da će doprineti smirivanju Izraela.

Opcije Tel Aviva

Izraelski Ratni kabinet objavio je da će održati sastanak, kada će biti doneta odluka o odgovoru na masovni napad Irana. Prema oceni analitičara, Izrael sada ima nekoliko opcija, od kojih bi jedna dovela do prave katastrofe – udar na iransku Revolucionarnu gardu.

Ovo je prvi put da je Iran pokrenuo direktan napad na Izrael, i na taj način prešao prethodni prag sukoba u dugotrajnom neprijateljstvu sa Izraelom.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je siguran da će odgovoriti i preduzeti korake za napad na iranske ciljeve, verovatno u Iranu. Međutim, stručnjaci kažu da će ti udari biti izvedeni na specifičan i ograničen način, koji neće dovesti do drugog značajnog iranskog odgovora. U najgorem slučaju, odgovor Izraela će biti intenzivan i uključivati bombardovanje važnih iranskih lokacija, poput središta Revolucionarne garde (IRCG), što bi dovelo do ozbiljne eskalacije.

Neposredni uzrok iranskog napada bio je izraelski udar na iranski konzulat u Siriji, u kom je ubijeno nekoliko visokih oficira IRGC-a. Takav napad učinio je iranski odgovor neizbežnim.

Ali, Izrael se ne bi odlučio na tako riskantan potez, da nije svestan da ima podršku Amerike u regionu. Ove američke snage su izraelska polisa osiguranja. Primetno je da su pre samo godinu dana Sjedinjene Države imale delić vojnih aviona i ratnih brodova koji su sada u regionu.

Bez obzira na relativan uspeh iranskog napada, ne postoje garancije da neće biti još jednog eskalacionog ciklusa. Visoki zvaničnici Pentagona su u više navrata jasno stavili do znanja da žele da povuku američke snage sa Bliskog istoka i da ih ponovo spreme za indo-pacifička i evropska delovanja. Izrael zna za ovu dinamiku. Izrael smatra da mora da deluje dok uživa podršku i snažno prisustvo američkih snaga.

Osim kontinuirane pretnje Irana, drugo najveće nerešeno pitanje je nedostatak transparentnosti. Izraelski lideri nisu obavestili Sjedinjene Države o njihovom napadu početkom aprila na iranski diplomatski objekat.

Šta će se dalje desiti, ocenjuju analitičari, zavisiće od tri faktora: da li će se militanti koje podržava Iran, uključujući Hute i Hezbolah, pridružiti borbama, da li će u Izraelu biti žrtava napada Irana ili, i na kraju, da li će Ratni kabinet ubediti Netanjahua da za promenu odreaguje umereno i ne uvede čitav region u većirat.

Iranski udari se dešavaju u pozadini sve slabije globalne simpatije prema Izraelu i rastuće napetosti u odnosima između Bajdena i Netanjahua.

Američki predsednik nedavno je po prvi put javno kritikovao izraelskog kolegu i opomenuo ga da su akcije u Pojasu Gaze preterane. Netanjahu, svestan da podrška Amerike slabi, često povlači drastične poteze. Uz to, on se suočava sa nestabilnom situacijom unutar Izraela, imajući u vidu da su demonstracije protiv njega sve češće, kao i da opozicija traži vanredne izbore. Ankete pokazuju da bi u tom slučaju Netanjahu izgubio vlast.

Saveznici postali smrtni neprijatelji

Za razumevanje čitave dinamike odnosa na Bliskom istoku, važno je podsetiti se i ranijih odnosa Izraela i Irana. Izrael je, nakon svog stvaranja 1948. godine, imao bliske veze sa Iranom, koji je tada postao druga muslimanska zemlja koja je priznala jevrejsku državu posle Turske.

U to vreme, Iran je bio dom najveće jevrejske zajednice na Bliskom istoku. Nova jevrejska država uvezla je 40 odsto svoje nafte iz Irana u zamenu za oružje, tehnologiju i poljoprivredne proizvode. Izraelska obaveštajna agencija Mosad pomogla je u obuci tajne policije Irana.

Međutim, islamskom revolucijom u Iranu je 1979. godine zbačen vođa Mohamad Reza Pahlavi, čime je dramatično prekinuto savezništvo između ove dve države. Izrael nije priznao novu Islamsku Republiku.

Ajatolasi su Izrael smatrali nezakonitim okupatorima Jerusalima. Međutim, neformalne komercijalne veze su ostale na snazi.

Islamski džihad je postao prva islamistička palestinska organizacija koja je podigla oružje protiv Izraela 1980. godine, sa Iranom kao glavnim zaštitnikom.

Istorijat sukoba

Tenzije su porasle nakon izbora ultrakonzervativnog Mahmuda Ahmadinedžada za predsednika Irana 2005. godine, koji je u nekoliko navrata govorio o okončanju postojanja Izraela i opisao holokaust kao „mit“.

Kada su iranskom nuklearnom sporazumu posredovale svetske sile 2015. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ga je kvalifikovao kao „istorijsku grešku“.

Izrael je počeo da gaji odnose sa dugogodišnjim neprijateljem Saudijskom Arabijom, inače glavnim verskim i regionalnim rivalom Irana.

U septembru 2020. Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali su sporazume o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Sjedinjene Američke Države su tražile približavanje Izraela i Saudijske Arabije, ali su ti napori poremećeni ratom u Gazi.

Tokom narednih meseci, Izrael je optužio Iran za napade na brodove. Iran je optužio Izrael za ciljana ubistva i sabotažu fabrike za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.

Izrael je okrivljen za ciljane napade na Irance u Siriji, uključujući najviše pripadnike Revolucionarne garde 2022. i 2023.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)