ZAŠTO JE IRAN ZAPRAVO NAPAO IZRAEL? Zbog OVOG ČOVEKA je nastao HAOS na Bliskom istoku, ali RAT U SENCI je počeo...

Iran je u noći između subote i nedelje lansirao na stotine bespilotnih letelica i projektila prema Izraelu, a sve nakon što je Teheran obećao odmazdu za smrtonosni napad na konzulat u Damasku. U tom napadu ubijen je visoki iranski general, jedan od komandanata Revolucionarne garde (IRCG) - Mohamed Reza Zahedi. Ubistvo Zahedija Iran je iskoristio kao povod za prvi direktan napad na teritoriju Izraela, ali odnosi ove dve zemlje na ivici su eskalacije već duže vreme.

Izrael nije priznao da je izveo napad na konzulat, ali se veruje da Tel Aviv stoji iza granatiranja diplomatskog predstavništva Irana u Siriji. Zvanični Teheran odmah je obećao osvetu, a priprema napada trajala je skoro dve nedelje.

Ovo je prvi put da je Iran direktno napao Izrael.

Ranije su Izrael i Iran bili angažovani u višegodišnjem ratu u senci – napadajući jedni druge bez priznanja odgovornosti.

Ti napadi su se znatno povećali tokom aktuelnog rata u Gazi, izazvanog napadom palestinske grupe Hamas na Izrael u oktobru prošle godine.

Zašto su Izrael i Iran neprijatelji?

Dve zemlje su bile saveznici sve do Islamske revolucije u Iranu 1979. godine, koja je iznedrila režim koji je koristio suprotstavljanje Izraelu kao ključni deo svoje ideologije.

Iran ne priznaje pravo Izraela na postojanje i traži njegovo uništenje.

Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, ranije je nazvao Izrael „kancerogenim tumorom“ koji će „nesumnjivo biti iskorenjen i uništen“.

Izrael veruje da Iran predstavlja egzistencijalnu pretnju o čemu svedoči retorika Teherana, gomilanje posredničkih snaga zakletih na uništenje Izraela, finansiranje i naoružavanje palestinskih grupa uključujući Hamas i libansku šiitsku militantnu grupu Hezbolah, kao i borba Irana za posedovanje nuklearnog naoružanja.

Iran kaže da je bombardovanje Izraela odgovor na vazdušni napad 1. aprila na zgradu iranskog konzulata u sirijskoj prestonici Damasku, u kojem su ubijeni visoki iranski komandanti.

Iran krivi Izrael za vazdušni napad, koji je percipiran kao kršenje suvereniteta Irana.

Mohamed Reza Zahedi – ključni iranski general

Trinaest ljudi je tada ubijeno, uključujući generala Mohameda Rezu Zahedija – višeg komandanta snaga Kuds, prekomorskog ogranka elitne iranske Revolucionarne garde (IRGC). Zahedi je bio je ključna figura u iranskoj operaciji naoružavanja libanske šiitske naoružane grupe Hezbolah.

Napad na konzulat prati obrazac vazdušnih napada na iranske ciljeve koji se široko pripisuju Izraelu. Nekoliko visokih komandanata IRGC ubijeno je u vazdušnim napadima u Siriji poslednjih meseci.

IRGC kanališe oružje i opremu, uključujući rakete visoke preciznosti, kroz Siriju do Hezbolaha. Izrael pokušava da zaustavi ove isporuke, kao i da spreči Iran da ojača svoje vojno prisustvo u Siriji.

Ko su iranski saveznici?

Iran je izgradio mrežu saveznika i posredničkih snaga na Bliskom istoku za koje kaže da su deo „osovine otpora“ koja izaziva interese SAD i Izraela u regionu.

Sirija je najvažniji saveznik Irana. Iran je, zajedno sa Rusijom, pomogao režimu Bašara al Asada da preživi decenijski građanski rat u zemlji.

Hezbolah u Libanu je najmoćnija od oružanih grupa koje Iran podržava. Ona skoro svakodnevno razmenjuje vatru vatrom sa Izraelom preko granice, otkako je izbio novi rat između Izraela i Hamasa. Desetine hiljada civila sa obe strane granice primorano je da napusti svoje domove.

Iran podržava i šiitske milicije u Iraku, koje su raketnom vatrom napale američke baze u Iraku, Siriji i Jordanu. SAD su uzvratile nakon što su tri njihova vojnika ubijena na vojnoj ispostavi u Jordanu.

Iran u Jemenu pruža podršku pokretu Huti, koji kontroliše najnaseljenija područja zemlje. Da bi pokazali podršku Hamasu u Gazi, Huti su ispalili rakete i bespilotne letelice na Izrael, a takođe su napali komercijalni brod u blizini njegovih obala, potopivši najmanje jedno plovilo.

Iran takođe obezbeđuje oružje i obuku palestinskim oružanim grupama, uključujući Hamas, koji je napao Izrael 7. oktobra prošle godine, što je izazvalo trenutni rat u Gazi. Međutim, Iran negira bilo kakvu ulogu u samom napadu 7. oktobra.

Kako se porede vojni kapaciteti Irana i Izraela?

Iran je geografski mnogo veći od Izraela i ima populaciju od skoro 90 miliona, skoro deset puta više od Izraela – ali to ne znači veću vojnu moć.

Iran je mnogo investirao u rakete i dronove. Ima ogroman sopstveni arsenal, ali je takođe snabdevao značajne količine svojim proksijima – Hutima u Jemenu i Hezbolahu u Libanu.

Ono što mu nedostaje su savremeni sistemi PVO i borbeni avioni. Veruje se da Rusija sarađuje sa Iranom na poboljšanju ovih nedostataka, u zamenu za vojnu podršku koju je Teheran dao Moskvi u ratu sa Ukrajinom. Iran je obezbedio Moskvi dronove za „Šahed“, a Rusija navodno sada nastoji da sama proizvodi oružje.

Nasuprot tome, Izrael ima jednu od najnaprednijih vazdušnih snaga na svetu. Prema izveštaju o vojnom bilansu IISS-a, Izrael ima najmanje 14 eskadrila mlaznih aviona – uključujući F-15, F-16 i najnoviji F-35 stelt mlaznjak.

Izrael takođe ima iskustvo izvođenja udara duboko unutar neprijateljske teritorije.

Da li Iran i Izrael imaju nuklearno oružje?

Poznato je da Izrael ima svoje nuklearno oružje, ali ne i u kom obimu.

Iran zvanično nema nuklearno oružje i poriče da pokušava da iskoristi svoj civilni program da postane nuklearno naoružana država.

Prošle godine je globalni nuklearni nadzor pronašao čestice uranijuma na iranskoj podzemnoj lokaciji Fordo. Iran je rekao da je možda došlo do „nenamernih fluktuacija“ u nivoima obogaćivanja.

Iran je otvoreno obogaćivao uranijum do 60 odsto čistoće više od dve godine, kršeći nuklearni sporazum sa svetskim silama iz 2015.

Međutim, taj dogovor je bio blizu kolapsa otkako se američki predsednik Donald Tramp jednostrano povukao i ponovo uveo sankcije Iranu 2018. Izrael se protivio nuklearnom sporazumu.

Kakvu poruku Iran šalje svojim napadom?

„Blokirali smo. Presreli smo. Zajedno ćemo pobediti“, tako je ocenio stvari izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Međutim, Tom Flečer, spoljnopolitički savetnik nekoliko britanskih premijera i bivši ambasador Velike Britanije u Libanu, rekao je da je iranski napad „jeziv signal o sposobnosti i dometu Irana“.

Rukovodstva i Irana i Izraela bila su „pod pritiskom kod kuće, suočena sa međunarodnim kritikama i očigledno su spremna da se igraju vatrom“, upozorio je on.

Ipak, on je za BBC rekao da se čini da je iranski napad pažljivo kontrolisan.

„Iran je unapred objavio ove napade, što ih je učinilo lakšim za odvraćanje“, rekao je on, upoređujući to sa razmenama vatre koje je video dok je bio ambasador u Libanu, gde je „namera da se pokaže sposobnost, ali ne nužno i eskalacija“.

Takođe je rekao da je „pozitivno“ to što je Iran odlučio da odgovori direktno, a ne preko Hezbolaha.

Sanam Vakil iz istraživačkog centra Čatam haus rekla je da je napad bio uspešan sa iranske tačke gledišta.

„Ovo je prvi put da je Iran direktno narušio suverenitet Izraela. Udari su svakako bili kontrolisani, usmereni na vojna postrojenja sa ciljem da se ne nanese prevelika šteta i ne povredi bilo ko“, zaključuje ona.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)