ZBOG ŽIVOTA NAJLEPŠE EVROPSKE PRINCEZE ĆETE ZANEMETI: Nakon tragedije se ZAMONAŠILA, ono što joj je BRAT uradio...

Za Ileanu od Rumunije su govorili da je najlepša evropska princeza, ona je bila plemkinja retke lepote koja je plenila izgledom i očarala čitavu Evropu, a i svet. Od malih nogu ljudi si promećivali njenu neverovatnu energiju, šarm i harizmu. Ali, ona nije želela samo da bude "divna princeza", njena životna priča je neverovatna, piše Stil.

Rođena je u Bukureštu 23. decembra 1908. godine, kao ćerka kralja Ferdinanda I od Rumunije i njegove supruge kraljice Marije. Bila je, kao i veliki broj članova raznih evropskih porodica, praunuka britanske kraljice Viktorije, kao i ruskog cara Aleksandra II i portugalskog kralja Ferdinanda II.

Najmlađa je od četvoro dece, a njeni najbliži bili su budući kraljevi i kraljice kao što su: Karol II Rumunski, Elizabeta Rumunska, Marija Karađorđević i princ Nikola.

"Ileana je od najranijeg detinjstva imala u sebi ozbiljnost koju ostalo četvoro nisu posedovali. Njene krupne tamnoplave oči su vas gledale s dubokom radoznalošću i činilo se da kao dete razume svaku emociju, s gotovo neobičnom lucidnošću" napisala je u svojim memoarima "Priča o mom životu" njena majka kraljica Marija Rumunska.

Ističe da je od prvog dana znala šta je dobro, a šta loše, te da nije bilo uopšte potrebno naglašavati joj moralna načela.

" Ileani je dobro ponašanje bilo urođeno. Ileana je, kao što to retko biva, rođena sa zakonitostima u sebi, pa nikada nije bilo potrebno učiti je razliku između dobrog i lošeg, ona je znala. Ali to nije učinilo da se ponaša kao da je superiorna, već je bila radosno, srećno dete, puno života i raspoloženja" zapisala je ona.

Mlađeg brata volela je majčinskim žarom, a on nju više od svega, njihov dvoje su razvili neraskidivu vezu i bliskost. Sa druge strane, od malih nogu je pokazivala veliku preduzimljivost i svestranost, te je njenim postupcima govorila da želi biti mnogo više od lepe princeze.

Nije ništa prepuštala slučaju, a svoje ciljeve je uvek imala na umu, pa je tako 1928. godine osnovala Asocijaciju rumunskih devojaka i bila na njenom čelu.

Kasnije se uključila u rad slične organizacije u Austriji i postala, štaviše, predsednica, ali je, nažalost, njen rad zabranjen 1938. godine nakon anšlusa. Uz to je bila organizatorka za devojke koje su volontirale u Crvenom krstu, kao i u prvoj rumunskoj školi za socijalni rad. Osim toga, obožavala je sport i bila je sjajna jedriličarka.

Pisalo se da se najmlađa princeza verila s italijanskim prestolonaslednikom, ali je kraljica Marija to demantovala, kao i glasine da se Ileana udala za bugarskog cara. Kratko je zaista 1930. bila verena za jednog nemačkog grofa, za šta je njena majka "navijala" zbog njegovih engleskih korena i imućne porodice. Ispostavilo se, međutim, da je mladi plemić homoseksualac, pa je veridba raskinuta.

Udala se naredne, 1931. godine, za nadvojvodu Antona od Austrije, princa od Toskane, i to u velelepnom dvorcu Peleš, u Sinaji. Kako se šuškalo, ovaj brak je dogovorio i požurivao njen brat kralj Karol II, koji je navodno bio ljubomoran na Ileaninu popularnost u Rumuniji, te ju je želeo van zemlje.

Nakon venčanja, Karol je tvrdio da Rumuni nikada neće tolerisati da Habzburzi žive na njihovom tlu, pa je odbio njihovu molbu da stanuju u Rumuniji.

Nakon što je njen muž regrutovan i postao član Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta, Ileana je osnovala bolnicu za ranjene rumunske vojnike u njihovom zamku Sonburg u blizini Beča. S decom se 1944. vratila u Rumuniju, u zamak Bran blizu Brašova, a Antonim se uskoro pridružio, nakon čega ga je Crvena armija smestila u kućni pritvor.

Nastavljajući vredno da radi, omiljena rumunska princeza je osnovala bolnicu u selu Bran i nazvala ju je "Bolnica kraljičinog srca", u znak sećanja na njenu majku.

Sa suprugom Antonom dobila je šestoro dece, a zbog njih je često patila: najstariji sin Stefan oboleo je od "iscrpljujuće bolesti", zbog koje ga je negovala, a njena najstarija i trudna ćerka Marija Ileana i njen muž su poginuli u padu aviona u Brazilu.

Nakon što je njen bratanac kralj Mihaj Rumunski abdicirao, Ileana je sa svojom porodicom morala da napusti novu, komunističku Rumuniju. Vozom su pobegli u Beč, pa zatim u Švajcarsku, nakon čega su živeli u Argentini i, na kraju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Skrasili su se u Njutnu, u Masačusetsu, gde je Ileana držala predavanja protiv komunizma i sarađivala s Rumunskom pravoslavnom crkvom u Americi.

Tada je napisala dve knjige – "Ponovo živim", o svojim poslednjim godinama u Rumuniji, i "Bolnica kraljičinog srca", o osnivanju ustanove koja je toliko značila i rumunskom narodu i njoj.

Ljubav sa nadvojvodom Antonom nije bila ona za ceo život, te su se razveli 1954. Međutim, Ileana je ise godine ponovo stala na ludi kamen sa doktorom Stefanom Nikolasom Isaureskim. Ali, i ova romansa je bila kratkog daha, razveli su se 1965.

Od 1961. živela je u pravoslavnom manastiru u Francuskoj, gde se i zamonašila 1967. godine i dobila ime mati Aleksandra. Kasnije se vratila u Ameriku i osnovala Pravoslavni manastir preobraženja u Pensilvaniji, gde je služila do penzije 1981. godine i nastavila da živi do poslednjeg dana.

Rumuniju je posle mnogo vremena posetila 1990. i to u 82. godini. Već naredne je slomila kuk, i dok se oporavljala u bolnici nakon te povrede, imala je dva teška srčana udara. Usled veliki zdravstevnih problema, ubrzo je uzgubila i bitku za život 1991.

Bonus video:

(Espreso/ Stil/ Milica Krajnović/ Prenela: T.M.)