IMAO SVOJE AMAZONKE, VOLEO TITA, ALI NE I... Bio je vladar bez TITULE, a jedan podatak o njemu i dalje NIKO NE ZNA!

Muamer el Gadafi bio je vladar Libije 42 godine, od 1969 do 2011. godine, kada je ubijen. Kao što se u to vreme sumnjalo, a kasnije potvrdilo zahvaljujući mejlovima tadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton, NATO je reagovao da bi sprečio Gadafija da osnuje Afričku centralnu banku sa sopstvenom valutom.

Put do vlasti i vladavina

Ne zna se kad je tačno rođen, zna se da je to bilo 1940ih godina, ali se tačna godina ne zna.

Njegov put do vlasti vezuje se za vojni puč. Do ovoga je došlo 1969, kada je uz savez slobodnih oficira izvršio puč i srušio kralja Idriza. Nekoliko godina nakon toga uspostavlja socijalistički režim u Libiji koji do tada nije viđen. Tad je prihvatio smanjenu upravljačku ulogu, ali je ostao na čelu vojske i Revolucionih komiteta koji su bili odgovorni za policiju i suzbijanje neslaganja. Dakle, iako nije imao zvaničnu titulu, bio je samo pukovnik. Međutim, imao je neograničenu moć.

Napisao je i manifest zvani "Zelena knjiga" koji se sastojao iz tri dela, s ciljem da izloži svoju političku filozofiju. Promovisao je fuziju socijalizma i islamskog političkog sistema, jedinstveno i alternativno političko uređenje, koje je on promovisao u Libiji. Težio je tome da ujedini arapske zemlje, a ovo mnogi smatraju kao razlog za pobunu i njegovo ubistvo.

Saradnja sa Titom

Iako su imali neke drugačije stavove u političkom režimu, Tito i Gadafi su bili u dobrim odnosima, a tokom života Gadafi je često posećivao Jugoslaviju i Tita. I nakon raspada često je govorio o Jugoslaviji:

"Kako mi drugi da budemo sigurni da se to neće desiti nama, ako se desilo miroljubivoj Jugoslaviji? Je li ona bila pretnja bilo kome? Bilo kada?"

Ono po čemu pamtimo njegovu vladavinu je duboka povezanost sa terorističkim organizacijama. Tokom 70ih i 80ih godina prošlog veka, Gadafi i njegova vlada bili su povezani sa mngoim terorističkim organizacijama širom sveta, uključujući i Oslobodilačku vojsku Palestine, irsku republikansku grupu, ali i mnoge druge Afričke i Bliskoistočne organizacije.

Pored ovih indirektnih, Libija je i direktno bila povezana sa nekim terorističkim napadima, od kojih je najpoznatiji napad na PanAm 1988. godine. U ovom napadu poginulo je 270 ljudi. Libija je prihvatila odgovornost za ovaj zločin i platila odštetu porodicama nastradalih. Upravo to priznanje 2003. godine je i bila prekretnica u odnosima Zapada i Libije. Uz ovo, veliki korak u poboljšanju odnosa bio je i Gadafijev pristanak da prestane razvoj nuklearnog oružja.

Međutim, nije ovo bila odluka koju je doneo bez povoda. Naime, država je bila pod sankcijama dok ne odluče da priznaju svoju umešanost u ovu nesreću, što su na kraju i uradili.

Gadafijeve Amazonke

Gadafi je imao i svoju privatnu gardu. Ono po čemu je bila specifična je što su je sačinjavale isključivo žene. Ova garda služila je da pruži sigurnost Gadafiju tokom javnih pojavljivanja, ali i različitim zadacima, često s ciljem širenja propagande. Imale su istaknutu poziciju u Libiji i bile simbol revolucije. Nakon pada režima, mnoge su prestale sa aktivnostima u političkom društvu.

Pored kontroverzi vezanih za spoljnu politiku i povezanost sa teroristima, napredak Libije kao države je bio evidentan. Pod njegovim vođstvom Libija je stekla veliki ekonomski porast, posebno zahvaljujući prirodnim resursima poput nafte i gasa. Ovim je mnogo poboljšao i životni standard ljudi, usresredivši novac na besplatno školovanje i zdravstveno širom zemlje. Neki navodi su da je oovećao je libijski BDP za 600 posto.

Iako jeste bilo boljitka na nekim poljima, Gadafijeva vladavina bila je obeležena i velikom korupcijom i gušenjem političkih sloboda i opozicije.

Podrška koju je imao od naroda vremenom je opadala, a autoritativni režim i korumpiranost uticali su na veliku pobunu i nasilno svrgavanje i njegovu smrt 2011. godine. Ovo je značilo kraj njegovog režima, ali i mngoo propratnih problema, nestabilnost i ratove.

Privatni život

Pored njegovog političkog režima, Gadafi je bio tema javnosti i zbog ekscentričnog stila života koji je vodio. U javnosti se često pojavljivao noseći tradicionalnu libijsku odeću, ali i raznobojne uniforme. Pored toga, njegovi javni govori bili su veoma kontroverzni. Nepredvidljiv tok govora, gde je često optuživao Zapad za razne teorije zavera, ali i deljenje njegovih radikalnih stavova. Živeo je u velikoj palati, a njegov luksuzni stil života je bio u direktnoj suprotnosti sa libijskom ekonomijom.

Pored toga, njegov portret i lik su se pojaviljivali širom Libije, od novčanica do statua, slika i spomenika posvećenih njemu.

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)