BOŽIĆ SE NE SLAVI SAMO U SRBIJI 7. JANUARA: Ovo su običaji PRAVOSLAVACA širom sveta, jedan će vas IZNENADITI

Božić po julijanskom kalendaru koji se proslavlja 7. januara slavi više od 200 miliona hrišćana pravoslavne veroispovesti. Iako je veliki broj pravoslavnih hrišćana u istočnoj Evropi, proslava i božićne liturgije obeležavaju se širom sveta. Način proslave i običaji različiti su u gotovo svakoj državi, a evo nekoliko od najzanimljivijih.

Srbija

Božić je u Srbiji od jula 2001. godine i jednodnevni državni praznik. Simboli ovog praznika kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica, u koju se stavlja novčić, nakon čega se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Novčić, koji je od srebra ili zlata, simbolizuje dar novorođenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući i u crkvama, a pod kuće se po tradiciji posipa slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa „Hristos se rodi“, a odgovor je 'Vaistinu se rodi'.

Ukrajina

Kada deca ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća na Tri mudraca, tada počinje Sveta večera, piše Nacionalna geografija. Tada se u kuću unosi pšenica što je deo običaja koji se zove 'Diduh', odnosno 'dedin duh', koji simboliše pretke i želju da godina bude dobra.

Cela Ukrajina je sve do 2023. godine Božić slavila 7. januara. Predsednik Volodimir Zelenski potpisao je u julu Zakon po kojem će se Božić u ovoj zemlji slaviti 25. decembra, kako bi se distancirala od Rusije, zbog rata koji na njenoj teritoriji bukti od februara 2022. godine.

"Ukrajinski narod dugo je bio podložan ruskoj ideologiji u gotovo svim životnim segmentima, pa se i Božić slavio po julijanskom kalendaru. Nastavlja se snažan preporod ukrajinske nacije i da stalna borba za sopstveni identitet doprinosi svesti i želji svakog Ukrajinca da živi u skladu sa tradicijom i svojim praznicima“, navedeno je u tekstu pomenutog Zakona.

Rusija

Sve do Badnje večeri, 6. januara, vernici u Rusiji se mole 39 dana. Na Badnje veče počinju liturgije, a na Božić se porodica okuplja oko trpeze na kojoj se nalazi 12 jela koja simbolišu 12 Isusovih apostola.

Glavna jela podrazumevaju svinjsko pečenje, punjenu svinjsku glavu i aspik, odnosno žele od komada mesa, morskih plodova, povrća ili jaja. Na meniju je i guska punjena jabukama. Pite su nezaobilazno jelo na božićnoj trpezi, zatim piroške, razni kolači i palačinke. Neizostavni deo je i božićni hleb.

Na Badnje veče se večera priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka i to se smatra 'svetom večerom'. Ona se servira na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju, a u prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kojem je Isus rođen.

Severna Makedonija

Deca u ovoj zemlji već 5. januara idu od vrata do vrata i pevaju božićne pesme, takozvane kolede, a na Badnje veče sledi unošenje 'badnika' na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela, što predstavlja Sveto trojstvo, a sva tri dela u kuću unese otac.

Gruzija

Na Božić, stanovnici ove države održavaju tradicionalnu šetnju 'Alilo'. Za taj događaj oblače posebnu odeću i ukrašavaju svoju verziju jelke – 'Čičilaki'. Dan ranije, čeka se da ponoć, kada počinje večera uz tradicionalno vino. Kako piše Nacionalna geografija, ponekad se umesto jelki koristi grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem.

Deda Mraz je poznat kao 'Tovlis papa', što znači 'deda sneg'. Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju 'čohu' i krzneni ogrtač.

Etiopija

Proslava Božića u ovoj državi naziva se 'Gana', a na Badnje veče se posti. Mnogi hodočasnici za Božić putuju u Lalibelu, grad na severu zemlje, i to kolima ili čak peške. Po uništenim putevima putovanje ponekad traje i danima.

Egipat

Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje izjašnjavaju se kao hrišćani, a 90 odsto ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju 7. januara.

Božićni običaji počinju na prvi dan posta, koji je praćen crkvenom službom i gozbom koju čine paprikaš, povrće i hleb od kiselog testa.

Kazahstan

U ovoj državi, za pravoslavne vernike Božić je državni praznik. I Jerusalimska pravoslavna crkva Božić slavi 7. januara. Vernici za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše – najčešće kadaif, a za Božić se priprema obrok od jagnjećeg mesa.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)