ZNATE LI KO JE BIO ČOVEK KOJI SE RUGAO STALJINU? Živeo je kao PIJANAC i okoreli ŽENSKAROŠ, a iza svega toga...

Rođen u Bakuu, 4. oktobra 1895. godine, od oca Nemca i majke Ruskinje, Rihard Zorge se sa tri godine seli u Nemačku sa porodicom. Tokom Prvog svetskog rata, ranjen je u nogu, zbog čega je šepao, ali i stvorio prezir prema ratovanju, piše nationalgeographic.rs.

Tokom oporavka u berlinskoj bolnici, Zorge je shvatio stvarnu cenu rata, što ga je dovelo do zaključka da je socijalizam ključni odgovor na sva dešavanja. Pridružio se Komunističkoj partiji Nemačke 1919. godine, ali njegove političke aktivnosti su na kraju privukle pažnju policije, pa je 1924. morao da pobegne u Moskvu. Tamo je počeo da radi za Lenjinovu Kominternu pre nego što se trajno pridružio Centralnom obaveštajnom odeljenju Sovjetskog Saveza.

U sklopu priprema za misiju koju je trebalo da izvrši na Dalekom istoku, svoje prve obaveštajne poslove obavljao je u Frankfurtu, Ujedinjenom Kraljevstvu i Skandinaviji sa ciljem širenja boljševičke revolucije izvan granica Sovjetskog Saveza. Ali ono što Zorge tada nije mogao da zamisli jeste da će za nekoliko godina ovi mladi komunisti morati da se bore za kontrolu nad ulicama nemačkih gradova protiv članova nacističke jurišne sekcije.

Akreditovan kao kineski dopisnik Sociološkog Magazina iz Berlina, 1930. godine, Zorge je raspoređen u Šangaj, gde je došao u kontakt sa najkonzervativnijim krugovima nemačke zajednice. Upoznao je i sovjetsku agenticu nemačke nacionalnosti Ursulu Kučinski, koja će postati njegova ljubavnica.

Tokom tri godine koliko je boravio u Šangaju, Zorge je bio svedok brojnih incidenata uzrokovanih japanskim imperijalizmom, uključujući invaziju na Mandžuriju i kasnije stvaranje marionetske države Mandžukuo. U tom trenutku Japan je postao direktna pretnja Sovjetskom Savezu.

Razvratni život ne izaziva sumnje

Vrativši se u Nemačku, u kojoj je Adolf Hitler već bio na vlasti, Zorge se pridružio Nacionalsocijalističkoj partiji. Ubrzo nakon toga, Zorge je poslat u Japan.

Delujući kao nacista, uspeo je da uđe u krugove nemačke ambasade u Tokiju i sprijatelji se sa vojnim atašeom Eugenom Otom, čiju je ženu tajno sretao šest godina, dok je paraleno održavao vezu sa Japankom, Hanako Iši.

Oto je iskreno cenio Zorgeovo znanje o japanskim pitanjima i učinio ga svojim savetnikom od poverenja. Na novoj poziciji, Zorge je imao neograničen pristup poverljivim informacijama, pa je čak pisao i izveštaje koje je Oto slao nemačkoj vrhovnoj komandi u Berlinu.

Zorgeov izvor informacija u Japanu bio je Ozaki Hotsumi, ugledni dopisnik i simpatizer komunista. Zauzvrat, Ozaki je neko vreme radio kao savetnik vlade premijera Konoea Fumimara i održavao bliske odnose sa članovima kabineta, što mu je omogućilo pristup tajnim informacijama koje će prosleđivati Zorgeu.

Zorgeov špijunski život bio je prilično netipičan. Bio je veliki pijanac i okoreli ženskaroš. Često su ga viđali kako luta Tokijom na motociklu, ili ide od bara do bara sa novinarima ili nekom od ljubavnica. Zapravo, ovakvim stavom je odagnao sve moguće sumnje koje bi njegova aktivnost kao tajnog agenta mogla izazvati, omogućivši mu da nesmetano radi sedam godina.

Njegova kuća se nalazila nekoliko blokova od kancelarija čuvene japanske policije zadužene za kontrolu političkih grupa. Radeći na ovaj način, Zorge je mogao da šalje vitalne informacije Kremlju.

Onda dolazi do obrta

Zorge je preneo Кremlju da Nemačka ne samo da će narušiti pakt o nenapadanju sa Moskvom, već kako planira i invaziju na Sovjetski Savez, 20. juna 1941. Staljin mu nije verovao, čak mu se i rugao: "Кako da verujem perverznjaku koji organizuje javne orgije u Japanu?" Ali Zorge je bio u pravu. Nemački napad, poznat kao Operacija Barbarosa je počeo 22. juna 1941. godine.

Iako je ignorisan, Zorge je nastavio da šalje upozorenja Moskvi. Poslednje je stiglo dan pre invazije. Ovaj napad je bio razoran udarac za zbunjenog Staljina, koji je postao nervozan: da li Japan namerava da prekine pakt o nenapadanju koji je potpisao sa Sovjetskim Savezom u maju iste godine.

Zorge je 14. septembra 1941. poslao Moskvi ključnu poruku za budućnost Drugog svetskog rata: "Japan neće napasti Sovjetski Savez ako Nemci ne uspeju da zauzmu Moskvu."

Sa tim informacijama, Staljin je naredio prebacivanje polovine trupa stacioniranih u Sibiru za odbranu prestonice. Ali Zorge je ubrzo otkriven, jer je mrežu špijuna koju je vodio, slučajno razotkrila vojna policija Japana. Tokom racije u potrazi za komunistima, uhvaćen je neko povezan sa slikarom Jotokuom Mijagijem, koji je bio deo mreže. Mijagi je uhapšen, mučen i primoran da prizna imena svih špijuna.

Rihard Zorge je uhapšen 18. oktobra 1941. u svojoj kući, suđeno mu je i osuđen je na smrt. Međutim, japanska vlada je, pre njegovog pogubljenja, u nekoliko navrata pokušavala da ga razmeni za japanske zarobljenike koje je držao Sovjetski Savez. Moskva je to odlučno odbila i nije priznala da poznaje ovog agenta.

Prepušten sam sebi, Zorge je pogubljen vešanjem 7. novembra 1944. i sahranjen u masovnoj grobnici na groblju zatvora Sugamo u Tokiju. Na zahtev njegove japanske ljubavnice, ostaci su naknadno premešteni na groblju Tama, zapadno od Tokija, gde do danas počivaju.

Bonus video:

(Espreso/Nationalgeographic)