ŠTA SE DEŠAVA SA CENOM ZLATA? Ovo se nije dogodilo od 1869. godine

Cene zlata su u oktobru pale 1,6 odsto, nastavljajući slabljenje sedam meseci uzastopno. Deutsche bank u posebnoj belešci ističe da je u pitanju najduži pad vrednosti još od 1869. godine.

Veći deo tog vremena uključuje eru kada je američki dolar bio fiksiran za zlato, što znači da se cena plemenitog metala nije mnogo menjala.

Analitičari Deutsche banka takođe primećuju da takav niz gubitaka nije viđen u pola veka nakon što su SAD sišle sa zlatnog standarda, okončavajući režim razmene valuta u Breton Vudsu.

Zlatne poluge su u utorak porasle za 1,21 odsto, menjajući vlasnike za 1.643,56 dolara po unci, ali su u padu od značajnih 11 odsto u odnosu na početak godine.

U međuvremenu, prinosi na obveznice prilagođeni inflaciji su naglo porasli usred agresivnog povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi i drugih centralnih banaka.

Realni prinosi su porasli sa -0,49 odsto u martu na 1,54 odsto u oktobru, što je “umanjilo privlačnost nekamatonosne imovine, iako je inflacija ostala visoka”, navodi se u belešci.

Zlato je, međutim, i dalje nadmašilo većinu drugih značajnih sredstava za razmenu, uprkos oštrom padu ove godine, prema strategu istraživanja Deutsche bank, Jimu Reidu. On je u belešci od utorka napisao da je, osim nafte, zlato imovina najbliža paritetu do sada 2022. godine.

“Dakle, na relativnoj osnovi, ima bolje rezultate od gotovo svih drugih globalnih sredstava”, rekao je on.

(Espreso/Investitor)