SVET KRENUO KA RECESIJI? Ovo su jasni znakovi da je globalna ekonomija na ivici LITICE!

Širom sveta tržišta ističu znakove upozorenja da je globalna ekonomija na ivici litice, a pitanje da li će biti recesije više se ne postavlja, pošto je samo još neizvesno kada će planeta zapasti u nju.

Tokom protekle nedelje tržišta su se uhvatila u koštac sa realnošću da će američke Federalne rezerve (Fed) nastaviti sa svojom najagresivnijom kampanjom monetarnog pooštravanja u poslednjih nekoliko decenija kako bi američku ekonomiju oslobodili inflacije, čak i ako to znači pokretanje recesije i ide na štetu potrošača i preduzeća daleko izvan granica SAD.

Sada postoji 98 odsto šanse za globalnu recesiju, prema istraživačkoj firmi Ned Davis, što uznemirujuća vest jer je kompanija verovatoću recesije označila ovako visokim brojem samo dva puta do sada - 2008. i 2020.

Kada ekonomisti upozoravaju na pad, obično svoju procenu zasnivaju na različitim pokazateljima, trenutno je više nego uočljivo pet trendova.

Jačanje američkog dolara

Američki dolar igra veliku ulogu u globalnoj ekonomiji i međunarodnim finansijama i trenutno je jači nego što je bio u protekle dve decenije.

Razlog za to krije se u akcijama Federalnih rezervi. Kada američka centralna banka podigne kamatne stope, kao što radi od marta, to dolar čini privlačnijim za investitore širom sveta.

U bilo kojoj ekonomskoj klimi dolar se smatra bezbednim za čuvanje kapitala. U burnoj klimi, tokom globalne pandemiji, recimo, ili tokom rata na istoku Evrope, investitori imaju još više podsticaja da kupuju dolare, obično u obliku državnih obveznica SAD.

Dok je jak dolar dobra prednost za Amerikance koji putuju u inostranstvo, on stvara glavobolje skoro svima ostalima.

Vrednost britanske funte, evra, kineskog juana i japanskog jena, između mnogih drugih, je pala. To za te nacije čini skupljim uvoz osnovnih stvari poput hrane i goriva.

Reagujući na to, centralne banke koje se već bore protiv inflacije izazvane pandemijom podižu stope više i brže kako bi ojačale vrednost sopstvenih valuta.

Snaga dolara takođe destabilizujuće utiče na Volstrit, pošto mnoge kompanije S&P 500 posluju širom sveta. Prema jednoj proceni kompanije Morgan Stenli, svaki porast indeksa dolara od 1 odsto ima negativan uticaj od 0,5 odsto na S&P 500 zaradu.

Kupci se okrenuli štednji

Najveći pokretač svetske ekonomije je kupovina, a američki kupci su umorni.

Posle više od godinu dana rasta cena skoro svih proizvoda, uz nedizanje plata, potrošači su se povukli.

- Poteškoće izazvane inflacijom teraju potrošače da se okrenu štednji - rekao je glavni ekonomista EI Partenona Gregori Dako u belešci u petak. Stopa lične štednje u avgustu je ostala nepromenjena, na samo 3,5 odsto, rekao je Dako, i blizu je najniže stope od 2008. i znatno ispod nivoa pre kovida od oko 9 odsto.

Kamatne stope su porasle istorijskim tempom, podižuči stope stambenih kredita na najviši nivo u poslednjih desetak godina i otežavajući rast preduzeća. Na kraju bi povećanja stopa Federalnih rezervi trebalo da u velikoj meri smanje troškove. Ali u međuvremenu, potrošači trpe udarce visokih stopa zaduživanja i visokih cena, posebno kada su u pitanju potrepštine poput hrane i mesta stanovanja.

Amerikanci su otvorili svoje novčanike tokom karantina 2020, koji su pokrenuli ekonomiju iz njene kratke, ali teške pandemijske recesije. Od tada je državna pomoć isparila i inflacija se ukorenila, podižući cene najbržom stopom u poslednjih 40 godina i narušavajući potrošačku moć.

Vidno opadanje potražnje

Poslovanje je cvetalo u svim industrijama tokom najvećeg dela pandemije, čak i sa istorijski visokom inflacijom koja je pojela profit. To je zahvaljujući (još jednom) upornosti američkih kupaca, pošto su preduzeća uglavnom bila u mogućnosti da svoje veće troškove prenesu na potrošače kako bi ublažila profitne marže.

Sredinom septembra, jedna kompanija čije bogatstvo služi kao neka vrsta ekonomskog vođe šokirala je investitore.

FedEk, koji posluje u više od 200 zemalja, neočekivano je revidirao svoje izglede, upozoravajući da potražnja opada i da će zarada verovatno pasti za više od 40 odsto.

U jednom intervjuu njen izvršni direktor je upitan da li veruje da je usporavanje znak globalne recesije koja je iza ćoška.

- Mislim da jeste. Ovi brojevi nisu baš dobri - upozorio je.

FedEk nije jedini. U utorak su akcije Epla pale nakon što je Blumberg izvestio da kompanija odustaje od planova za povećanje proizvodnje ajfona 14 nakon što je potražnja pala ispod očekivanja.

Osim toga, neposredno uoči sezone praznika, kada bi poslodavci obično povećali zapošljavanje, raspoloženje je sada opreznije.

- Nismo videli normalan septembarski porast broja kompanija koje traže privremenu pomoć. Kompanije se uzdržavaju i čekaju da vide kakvi će uslovi biti - rekla je Julia Polak, glavni ekonomista u ZipRekruteru.

Pad na Volstritu

Volstrit je pogođen udarom, a akcije su sada na putu ka najgoroj godini od 2008.

Prošle godine je bila sasvim druga priča. Tržišta akcija su napredovala 2021. godine, a S&P 500 je porastao za 27 odsto, zahvaljujući bujici gotovine Federalnih rezervi, koja je pokrenula dvostruku politiku ublažavanja monetarne politike u proleće 2020. kako bi se sprečilo da se finansijska tržišta raspadnu.

Napredovalo se do početka 2022. Kako je inflacija nastupila, Fed je počeo da oduzima poslovičnu posudu za punč, podižući kamatne stope i odmotavajući svoj mehanizam kupovine obveznica koji je podupirao tržište.

U nesrećnom preokretu, tržišta obveznica, obično sigurno utočište za investitore kada akcije i druga imovina opadaju, takođe su u zastoju.

Inflacija, zajedno sa strmim porastom kamatnih stopa centralne banke, gurnula je cene obveznica naniže, što uzrokuje porast prinosa na obveznice (također prinos koji investitor dobija na svoj zajam vladi).

Prošle srede je prinos na 10-godišnji američki trezor nakratko premašio 4 odsto, dostigavši najviši nivo u poslednjih 14 godina. Taj porast je praćen strmim padom kao odgovor na intervenciju Banke Engleske na sopstvenom rastućem tržištu obveznica - što predstavlja tektonske poteze u uglu finansijskog sveta koji je dizajniran da bude stabilan, ako ne i potpuno dosadan.

Prinosi na evropske obveznice takođe rastu jer centralne banke slede Fedovo vođstvo u podizanju stopa kako bi ojačale sopstvene valute.

Postoji samo nekoliko sigurnih mesta na koje investitori mogu da ulože svoj novac upravo sada i malo je verovatno da će se to promeniti dok globalna inflacija ne bude pod kontrolom i centralne banke ne olabave svoje stiske.

Rat, rastuće cene i radikalna politika se sukobljavaju

Nigde sudar ekonomskih, finansijskih i političkih nesreća nije tako vidljiv koliko u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kao i ostatak sveta, Velika Britanija se bori sa porastom cena koji se u velikoj meri može pripisati šoku koji je izazvao kovid 19, praćenom trgovinskim poremećajima izazvanim ruskom vojnom operacijom u Ukrajini.

Kako je Zapad prekinuo uvoz ruskog prirodnog gasa, cene energenata su porasle, a zalihe su se smanjile.

Pre nešto više od nedelju dana novopostavljena vlada premijerke Liz Tras najavila je plan za sveobuhvatno smanjenje poreza koji su ekonomisti sa oba kraja političkog spektra ocenili kao neortodoksan u najboljem slučaju i pakleni u najgorem.

Ukratko, njena administracija je rekla da će smanjiti poreze za sve Britance kako bi podstakla potrošnju i investicije i, u teoriji, ublažila udarac recesije. To znači da vlada mora da preuzme dug kako bi finansirala razliku.

Ta odluka je izazvala paniku na finansijskim tržištima i stavila Dauning strit u sukob sa nezavisnom centralnom bankom, Bankom Engleske. Investitori širom sveta su masovno rasprodali britanske obveznice, spustivši funtu na najniži nivo u odnosu na dolar u skoro 230 godina. Te 1792. godine Kongres je proglasio američki dolar legalnim sredstvom plaćanja.

Banka Engleske je u sredu sprovela hitnu intervenciju da otkupi britanske obveznice i uspostavi red na finansijskim tržištima. To je zaustavilo haos za sada, ali posledice politike nove premijerke šire se daleko izvan kancelarija trgovaca obveznicama.

Britanci, koji su već u krizi troškova života, sa inflacijom od 10 odsto, najvišom od bilo koje ekonomije G7, sada paniče zbog većih troškova zaduživanja što bi moglo da dovede do toga da milionima vlasnika kuća stambeni krediti porastu za stotine ili čak i hiljade funti.

Globalna recesija je sve bliže

Iako je konsenzus da ćemo upasti u globalnu recesiju verovatno negde 2023. godine, nemoguće je predvideti koliko će ona biti ozbiljna ili koliko dugo će trajati. Nije svaka recesija tako bolna kao Velika recesija 2007-09, ali svaka recesija je teška na svoj način.

Neke ekonomije, posebno Sjedinjene Američke Države, sa snažnim tržištem rada i otpornim potrošačima, moći če da izdrže udarac bolje od drugih.

- Nalazimo se u nepoznatim vodama u mesecima koji su pred nama - napisali su ekonomisti Svetskog ekonomskog foruma u ​​izveštaju ove nedelje.

- Neposredni izgledi za globalnu ekonomiju i veći deo svetske populacije su mračni - nastavili su, dodajući da će izazovi „testirati otpornost ekonomija i društava i naneti kazniti ljude“.

Ipak, bili su i optimistični na duge staze, istakavši da krize nameću transformacije koje na kraju mogu poboljšati životni standard i učiniti ekonomije jačim.

- Preduzeća moraju da se promene. Ovo je priča od početka pandemije. Preduzeća više ne mogu da nastave putem na kom su bila. To je prilika i to je svetla tačka u svemu ovome - rekla je Rima Batija, ekonomski savetnik u „Gulf International Bank".

(Espreso/24sedam)