ISKRIVLJENI RAJ NATO SAMITA! Realnost PIŠE drugu priču, SVE oči uprte u ERDOGANA

Na samitu NATO-a ovog četvrtka u Madridu, koji su lideri zapadnih zemalja proglasili istorijskim, superlativi su leteli svuda okolo, a generalni sekretar Jens Stoltenberg je skup nazvao transformativnim i dalekosežnim, predviđajući da će odluke koje su donete „obezbediti da Alijansa čuva mir, sprečava sukobe i štiti naše građane i naše vrednosti“, piše "Politiko" u tekstu značajnog naslova „Da bismo spasili NATO, moramo ga uništiti“.

Ali iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvale, videlo se, ocenjuje "Politiko", da jedinstvo alijanse može biti dugo kilometar, ali samo centimetar duboko i da je kolektivno osećanje smisla NATO-a postojanje varira među 30 zemalja članica.

Činjenica da su lideri Rusiju, koja je preti Evropi najmanje od 2007. godine, proglasili za „najznačajniju i najdirektniju pretnju” bezbednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona, više je isticanje očiglednog nego naznaka velike strategija, ocenjuje "Politiko".

Privlačenje Švedske i Finske Alijansi, koje je Stoltenberg proglasio za dostignuće, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom Redžepa Tajipa Erdogana nego uspešne visoke diplomatije sa ciljem da jedni drugima pomognu u odbrani, pišu u "Politiku", navodeći da je turski predsednik i dve zemlje držao „za taoce“ kako bi od SAD dobio ono što je želeo, nove avione F-16.

Takve mahinacije i dogovori ispod stola čine da NATO deluje više kao zaštitni reket nego kao zajednica koja deli iste vrednosti, piše "Politiko", pitajući da li se uopšte može računati da će Turska poslati svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na Baltičke države. Odgovor "Politika" je - teško.

U "Politiku" navode da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Alijansi ne samo da podriva tvrdnje NATO-a da je to zajednica koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismeva, a nisu jedini koji podrivaju legitimitet NATO-a.

Sve do invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, Francuska i Nemačka su i dalje maštale o „strateškoj autonomiji“, odnosno oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o sopstvenoj bezbednosti. Kako pišu u "Politiku", samo nekoliko nedelja pre invazije, istaknuti nemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtevali su da SAD povuku sve nuklearne bojeve glave sa nemačke teritorije. Napad na Ukrajinu doveo je do toga da su nemački političari, koji su godinama ignorisali pozive Vašingtona da prestanu sa dijetom nemačke vojske i počnu da doprinose vojnom savezu, preko noći postali veliki pristalice NATO-a.

Ova nova posvećenost NATO-u, ocenjuje "Politiko", rezultat je straha, a ne ubeđenja, a lepak koji vezuje Alijansu nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američkim nuklearnim štitom. Ovo nije dovoljno da se Alijansa održi na okupu, pogotovo što Vašington počinje da sumnja da ostale članice žele da im prepuste najteži posao, prenosi "Jutarnji list".

Reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, koja predstavlja najveću pretnju slobodnom svetu od Drugog svetskog rata, nije bila ujednačena među državama članicama NATO-a – dok su neke, poput Poljske, baltičkih država, SAD i Velike Britanije, bili veoma velikodušni sa vojnom pomoći i podrškom, drugi nisu ni približno toliko posvećeni naoružavanju ukrajinske vojske. Dobar deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delom i zbog toga što njihove vlade nisu saglasne o stepenu ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.

Ako Ukrajina nastavi da gubi teritoriju i ljudske živote jer joj nedostaju odbrambeni resursi, smatra "Politiko", krivica će biti na NATO.

SAD troše 3,5 odsto BDP-a na odbranu, više nego duplo od nekih članica NATO-a, a posle terora predsednika Donalda Trampa, koji je pretio povlačenjem iz Alijanse, njegov naslednik Džo Bajden je promenio kurs i sada najavljuje veći američki vojno prisustvo na evropskom kontinentu. Međutim, kako pišu u "Politiku", nema garancije da bi budući predsednik SAD mogao da nastavi Bajdenovu politiku prema Alijansi.

To ne znači da će se SAD povući iz NATO-a, navodi "Politiko", ali bi zbog sopstvenih problema sa Kinom moglo da znači da će biti manje zabrinute za situaciju u Evropi. Zbog toga, kako sugeriše "Politiko", NATO treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i protera zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme iz Alijanse. Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u sopstvenu odbranu, pišu u "Politiku", treba da budu upućene da traže bezbednosne garancije negde drugde, van Alijanse.

"U vojnim krugovima kontroverzna je taktika uništavanja grada da bi se on spasio. U slučaju NATO-a nema druge opcije", zaključuje "Politiko".

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji list)