DA LI JE ONA NAJSTARIJA PREVARANTKINJA NA SVETU? Ušla u GINISA zbog dugovečnosti, sa ovoliko GODINA je UMRLA!

Žana Luiz Kalment bila je francuska superstogodišnjakinja i najstariji čovek čija je starost dobro dokumentovana, sa životnim vekom od 122 godine i 164 dana (ukupno 44.724 dana). Njena dugovečnost je privukla pažnju medija i medicinske studije o njenom zdravlju i načinu života, s obzirom na to da je jedina osoba za koju se zna da je živela duže od 120 godina.

Prema popisu stanovništva, Kalmentova je nadživela i ćerku i unuka. U januaru 1988. godine, sa skoro 113 godina, mediji su pisali da je najstarija živa osoba, a 1995. godine, sa 120 godina, proglašena je najstarijom osobom koja je živela ikada.

Kalmentova je rođena 21. februara 1875. u Arlu, Buš du Ron u Provansi. Dokumentovano je da su neki od članova njene bliske porodice takođe imali natprosečan životni vek jer je njen stariji brat Fransoa (1865–1962) doživeo 97 godina, njen otac Nikolas (1837–1931), koji je bio graditelj brodova, 93 godine i njena majka, Marguerite Gilles (1838–1924), koja je bila iz porodice vodeničara, 86.

Lični život

Od svoje sedme godine do prvog pričešća pohađala je osnovnu školu gospođe Benet u Arlu, a zatim i lokalnu klasičnu gimnaziju. Nakon školovanja naredne godine je nastavila da živi sa roditeljima, čekajući brak, slikajući i usavršavajući svoje veštine klavira.

Dana 8. aprila 1896, u dobi od 21 godine, udala se za svog dvostrukog rođaka, Fernana Nikolasa Kalmenta (1868–1942). Njihovi dedovi po ocu bili su braća, a bake po ocu sestre. Navodno je počeo da joj se udvara kada je imala 15 godina, ali je bila „premlada da bi bila zainteresovana za dečake“.

Fernand je bio naslednik firme za izradu draperija smeštene u klasičnoj zgradi u provansalskom stilu u centru grada Arl, a par se uselio u prostran stan iznad porodične prodavnice. Vodila je ležeran način života u višeg društvenog soja, imala je poslugu i bavila se hobijima kao što su mačevanje, biciklizam, tenis, plivanje, sviranje klavira. Leti bi išli na planinarenje na glečeru kod Urijaža, u lov na zečeve i divlje svinje po brdima Provanse.

Rodila je svoje jedino dete, ćerku po imenu Ivon Mari Nikol Kalment, 19. januara 1898. Ivon se udala za vojnog oficira Žozefa Biloa i rodila njihovog sina jedinca Frederika 23. decembra 1926. Ivon Kalment je umrla od pleuritisa 19. januara 1934, na njen 36. rođendan, Žana Kalment preuzela podizanje unuka.

Drugi svetski rat je malo uticao na Žanin život. Ona je rekla da su nemački vojnici spavali u njenim sobama, ali da „ništa nisu odneli“, tako da im se nije zamerila. Godine 1942. njen suprug Fernand je umro, u 73. godini, navodno od trovanja trešnjama. Po popisu iz 1954. godine, ona je i dalje bila registrovana u istom stanu, zajedno sa svojim zetom, Ivoninim udovcem, u tom trenutku, penzionisanim pukovnikom, dok je njen unuk Frederik živeo u susedstvu sa svojom ženom Rene.

Žanin brat Fransoa umro je 1962. godine, u 97. godini, njen zet već u januaru 1963, dok je unuk Frederik poginuo u saobraćajnoj nesreći u avgustu iste godine.

Godine 1965, u dobi od 90 godina i bez naslednika, Žana je potpisala ugovor o doživotnoj nepokretnosti svog stana sa notarom za građansko pravo Andre-Francois Rafraijem, prodajući mu svoju imovinu u zamenu za stanarsko pravo i mesečni prihod od 2.500 franaka (380 eura) do njene smrti. Rafrai je umro 1995. godine, kada je Kalmenti od njega dobila više nego dvostruku vrednost stana, a njegova porodica je morala da nastavi da joj plaća. Kalment je ovu neočekivanu situaciju prokomentarisala rečima: „U životu se ponekad sklapaju loši poslovi“.

Godine 1985. Žana se preselila u starački dom, gde je živela sama do 110. godine. Ona je 1986, sa 111 godina, postala najstarija živa osoba u Francuskoj.

Upoznala Van Goga?

Javnost se još više zainteresovala za nju tokom 1988. godine povodom stogodišnjice preseljenja Vinsenta van Goga u Arl. Kalmentova je tada novinarima pričala da je u periodu od februara 1888. do aprila 1889. kada je imala 13–14 godina upoznala Van Goga, preko njenog tada budućeg muža, u radnji njenog ujaka.

Ona je sastanak zapamtila kao razočaranje, a opisala ga je kao ružnog i „veoma neprijatnog“, dodajući da je „se osećao na alkohol“. Apokrifni medijski članci posle njene smrti izveštavali su o još više detalja oko ovog susreta. U jednom članku, Žana se, navodno, sećala, kako je prodala bojice Van Gogu, kao i da je videla kako se gradi Ajfelov toranj.

U Ginisovu knjigu rekorda je uvrštena kao najstarija živa osoba na svetu kada je imala 112 godina, ali je ovu titulu izgubila 1990. godine, kada je Keri C. Vajt iz Sjedinjenih Država tvrdila da je rođena 1874. Tvrdnja Vajtove je osporavana i kasnije je opovrgnuta, a nakon njene smrti 1991. godine, Žana je ponovo dobila titulu najstarije žive osobe na svetu. U dobi od 114 godina, 1990. godine nakratko se pojavila u fantastičnom filmu "Vinsent i ja".

Njena popularnost se dodatno povećala kada ju je Ginis 17. oktobra 1995. proglasio najstarijom osobom ikada. Daleko premašujući bilo koji drugi verifikovani ljudski životni vek, Kalment je najuspešnije dokumentovana superstogodišnjakinja. Primera radi, navedena je u čak četrnaest popisnih zapisa, počevši od 1876. godine kao jednogodišnje dete.

Nakon njene smrti sa 122 godine i 164 dana, bilo je nekoliko slučaja u kojima se tvrdilo da su premašili Kalmentinovu starost, ali nijedan slučaj nikada nije dokazan. Oko tri decenije Kalment je imao status najstarijeg ljudskog bića čija je starost potvrđena savremenim standardima.

Skepticizam u pogledu starosti

Grad Arl se 1994. godine raspitivao o njenim ličnim dokumentima kako bi doprineo gradskoj arhivi. Međutim, prema Žaninim uputstvima, njene dokumente i porodične fotografije selektivno je spalio njen dalji rođak Džoset Bigonet. Provera njenih tvrdnji počela je 1995. godine, kada je napunila 120 godina, i trajala je godinu dana. Postavljana su joj pitanja o dokumentovanim detaljima u vezi sa rođacima, kao i o ljudima i mestima iz njenog ranog života, na primer učiteljima ili sobaricama.

Veliki naglasak stavljen je na niz dokumenata iz popisa stanovništva, u kojima je Kalmentovana imenovana od 1876. do 1975. Pošto je bila član lokalne katoličke buržoaske porodice, to je mnogo pomoglo istraživačima da pronađu potkrepljujuće dokaze.

Demografi su istakli da je Žanina starost izvan svih granica. Bilo je raznih spekulacija o autentičnosti njenih godina, koji su navedeni u više studija. Godine 2018. godine ruski gerontolog Valerij Novoselov i matematičar Nikolaj Zak oživeli su hipotezu da je Žana umrla 1934. godine, a da je njena ćerka Ivon, rođena 1898. godine, preuzela službeni identitet svoje majke i da je prema tome imala 99 godina kada je umrla 1997. godine.

Hipoteza je privukla široku pažnju medija od 30. decembra 2018. nakon serije objava pod nazivom „J'Accuse!“ blogera o gerontologiji Jurija Dejgina, koji je postao viralan. Ova hipoteza, međutim, smatra se slabom od strane mejnstrim stručnjaka za dugovečnost, kao što je francuski gerontolog Žan-Mari Robin, jedan od dva validatora Kalmentinih godina, koji je odbacio tvrdnje i istakao da Žana tokom svog istraživanja tačno odgovorila na pitanja o stvarima koje njena ćerka nije mogla da zna iz prve ruke.

I robina je takođe odbacila ideju da su stanovnici Arla biti prevareni zamenom identiteta.

Mišel Alard, drugi doktor koji je pomogao u verifikaciji Klamentine evidencije, rekao je da je tim razmatrao hipotezu o promeni identiteta dok je Kalment još bila živa jer je na fotografijama izgledala mlađe od svoje ćerke, ali slična odstupanja u stopama starenja se obično nalaze u porodicama sa stogodišnjim članovima. Takođe je spomenuto i postojanje brojnih nespornih dokumenata koji se odnose na njene aktivnosti tokom života.

Tajna dugog života

Ona je na televiziji jednom prilikom izjavila da nikada nije bila bolesna. Udala se u 21. godini, a bogatstvo njenog muža joj je omogućilo da živi bez teškog rada. Ceo život je negovala kožu maslinovim uljem i puderom, nije pušila do svojih starijih godina, pa sve do 117. vozila je bicikl do stotog rođendana, kada je slomila nogu, ali se brzo oporavila i ponovo je mogla da hoda.

Nakon smrti članova porodice, živela je sama od 88. godine do gotovo svog 110. rođendana, kada je odlučila da se preseli u starački dom, jer su se vodovodne cevi u njenoj kući zaledile pošto nikada nije koristila grejanje. Posle toga je zadobila promrzline na rukama. Od prelaska u starački dom "Maison du Lac", sa skoro 110 godina, Kalmenta je imala dnevnu rutinu od koje nije odstupala.

Budila se u 6.45, a dan je započinjala dugom molitvom na svom prozoru. Sedeći na svojoj fotelji, radila je gimnastiku noseći svoje stereo slušalice. Medicinske sestre su primetile da se kretala brže od ostalih štićenika koji su bili i po 30 godina mlađi. Njen doručak se sastojao od kafe sa mlekom i dvopeka.

Umivala se flanelskom krpom, nanevši prvo sapun, zatim maslinovo ulje i puder na lice. Sama bi oprala čašu i pribor za jelo pre nego što bi jela. Uživala je u jelu daube (dinstanoj govedini), ali nije bila oduševljena kuvanom ribom. Uz svaki obrok je jela desert i uvek, ako bi imala izbor, birala prženu i začinjeniju hranu umesto blage hrane na meniju. Svakodnevno je pravila voćne salate sa bananama i pomorandžama. Uživala je u čokoladi, ponekad i do kilogramu nedeljno.

Ostala je „mentalno oštra“ do kraja svog života. Njena smrt nastupila je iz "neutvrđenih uzroka" 4. avgusta 1997. oko 10.00 ujutru.

Bonus video:

(Espreso/Ona)