ZAŠTO AMERIKA SLAVI 19. JUN? Važan dan SLOBODE afroamerikanaca, TRAMP napravio skandal 2020. godine

Džuntint je jedan od najstarijih američkih praznika kojim se obeležava okončanje više od dva veka ropstva u ovoj zemlji.

On se slavi 19. juna još od 1866. godine, a američke organizacije za građanske slobode kao što je Nacionalno udruženje za unapređenje ljudi obojene kože (NAACP) odavno se zalažu da Džuntint postane zvanični nacionalni praznik.

To se još nije desilo, ali antirasistički protesti i kontroverzna odluka predsednika Trampa ove godine značili su da su ljudi svesniji njegovog postojanja nego ikad.

Šta je, dakle, Džuntint?

Ime potiče od spajanja reči „jun" i „devetnaesti", a to je datum kad je ropstvo konačno ukinuto u SAD. Poznat je i kao Dan emancipacije i Dan slobode.

Predsednik Abraham Linkoln je izdao Proglas o emancipaciji - kojim su formalno oslobođeni svi robovi - više od dve godine pre toga. Ali trebalo je vremena, i da se završi Američki građanski rat, da bi to postala realnost za svakoga.

Teksas je bila jedna od država Konfederacije - grupe država koje su držale robove i borile se protiv Unije u građanskom ratu.

Bila je to poslednja država koja se predala vojsci Unije, ali i poslednja u kojoj su porobljeni Afroamerikanci saznali da su slobodni.

Kad je general Unije Gordon Grendžer pročitao dokument u gradu Galvestonu, rat je bio završen, a Linkolna je već ubio simpatizer Konfederacije u pozorištu.

Zašto Džuntint nije nacionalni praznik?

Trenutno 46 od 50 država i Distrikt Kolumbije priznaju ili zvanično slave Džuntint. Ali ovaj datum nije federalni praznik, uprkos godinama lobiranja organizacija za zaštitu građanskih sloboda.

Poslednjih nekoliko dana veliki broj korporacija - uključujući Epl, Najk i Tviter - saopštio je da će od sada ovaj datum biti praznik sa plaćenim odsustvom.

Na tom spisku našlo se i vladajuće telo Američkog fudbala - Nacionalna fudbalska liga.

NFL je poslednjih godina bio kritikovan zato što je izopštio bivšeg igrača San Francisko 49-ersa Kolina Kepernika, koji je slavno „kleknuo na koleno" tokom sviranja nacionalne himne iz podrške pokretu „Crni životi su važni".

Nikola Hana-Džons, novinarka Njujork tajmsa i autorka nagrađene serije o istoriji ropstva u SAD, jedna je od onih koji pozivaju na nacionalno priznanje Džuntinta.

„To što SAD nema Dan emancipacije za obeležavanje ukidanja institucije u potpunoj suprotnosti sa našim osnivačkim idejama o slobodi govori o stalnom prikrivanju i našoj nesposobnosti, i nadalje, da priznamo šta smo uradili i ko smo. Džuntint bi trebalo da je nacionalni praznik", tvitovala je ona 11. juna

Kako je Tramp izazvao kontroverzu u vezi sa Džuntintom?

Jedanaestog juna, dok su demonstranti protiv rasizma i dalje bili na ulicama velikog broja američkih gradova, Tramp je 2020. godine najavio da će održati miting u sklopu kampanje, prvi od marta zbog ograničenja u vezi sa korona virusom, u gradu Tulsi 19. juna.

Pored samog datuma, Trampov izbor grada takođe je izazvao veliko nezadovoljstvo - Tulsa je poprište jednog od najgorih masakara nad crnim stanovništvom u američkoj istoriji počinjenog 1921. godine.

Tramp se predomislio nekoliko dana kasnije i pomerio miting na 20. jun. On je rekao da taj datum nije bio namerno odabran za miting i da će odgoditi događaj iz „poštovanja prema tom prazniku".

Ali Tulsa ostaje kao lokacija - to je jedan od najvećih gradova u Oklahomi, državi u kojoj je Tramp osvojio više od 65 odsto glasova na predsedničkim izborima 2016. godine.

Kakve veze Džuntint ima sa pokretom „Crni životi su važni"?

Aktivisti su poslednjih godina radili mnogo na ukazivanju na ovaj datum, uključujući organizovanje događaja koje je promovisao pokret „Crni životu su važni".

Inicijativa je uključivala tematsku epizodu o Džuntintu u seriji Black-ish, američkoj komediji koja prikazuje živote američke više srednje klase.

Ova epizoda, originalno emitovana u oktobru 2017. i ponovo prikazana ove godine, otvoreno traži da se Džuntint prizna kao nacionalni praznik.

Aktuelni protesti i sve veća svest o sistemskom rasizmu dali su Džuntintu novo značenje. Javni događaji za obeležavanje praznika planiraju se širom SAD-a u petak i tokom vikenda.

Da li se američka vlada ikad izvinila za ropstvo?

Demokratski predsednik Bil Klinton izvinio se za robovlasništvo tokom putovanja u Afriku 1998. godine.

Deset godina kasnije, američki Predstavnički dom izdao je izvinjenje koje je obuhvatalo i više decenije zakona o segregaciji protiv crnih Amerikanaca.

Američki Senat sledio je ovaj primer godinu dana kasnije. Ali za mnoge ova izvinjenja ne idu dovoljno daleko.

U Americi mogu da se čuju pozivi na reparaciju potomcima robova, ali ovo pitanje izaziva duboku podeljenost: u anketi sprovedenoj prošle godine, 74 odsto crnih Amerikanaca je iskazalo podršku isplaćivanju odštete, dok se 85 odsto belaca usprotivilo toj ideji.

(Espreso/BBC)