UKRAJINSKI JEZIK KAO ZNAK REVOLUCIJE: Rat ga BRIŠE, ali narod ODOLEVA, odbijaju RUSKI - evo i zbog ČEGA!

Rat u Ukrajini je i dalje u punom jeku i deluje kao da svakog nadolazećeg dana dobija novu dimenziju. Sukob je započeo sa ciljem da se ukrajinske teritorije pripoje Rusiji na vrlo nasilan i razoran način. Međutim, fizička agresija je samo pola priče.

Aktuelni sukob nije samo politička razmirica već i brutalni napad na narod, njegov jezik i kulturu, te težnja za brisanjem njegovog kulturnog identiteta.

Jezik je posebno i moćno sredstvo kojim zemlja odoleva političkim nesuglasicama, te je zato naš današnji fokus.

Ukrajinski jezik

Ukrajinski jezik je zvanični jezik Ukrajine. Pripada grupi slovenskih jezika, što znači da je povezan sa jezicima kao što je ruski jezik, češki i poljski. Ovo je ogromna porodica jezika sa mnogo jezičke raznolikosti, tako da moderni ukrajinski deli neke sličnosti sa svojim najbližim rođacima, ruskim i beloruskim, a manje sa svojim udaljenijim rođacima (poput češkog).

Kao i njegovi susedi, ukrajinski koristi verziju ćiriličnog pisma, koja deli mnogo slova sa ruskim sistemom pisanja, ali koja takođe ima nekoliko jedinstvenih slova koja predstavljaju zvukove specifične za ukrajinski.

Ukrajinski ≠ ruski

Ukrajinski i ruski su različiti jezici koji su, u stvari, rođaci. Pre više od hiljadu godina, postojao je jezik koji se govorio u srednjoj Evropi koji danas nazivamo praslovenskim, predak svih slovenskih jezika koji se danas govore. Govornici praslovenskog su migrirali po Evropi, raširili se i nastanili se i učili svoju decu da govore njihovim jezikom.

Međutim, pošto su bile toliko raspoređene u više zajednica, svaka zajednica je počela da radi stvari malo drugačije, a onda, kako je vreme odmicalo, stvari su postajale sve drugačije, sve dok na kraju članovi ovih zajednica koje su nekada govorile istim jezikom postale nesposobne da razumeju jedna drugu.

Neke od najznačajnijih razlika između ukrajinskog i ruskog su u njegovom rečniku. To je često ono što zbunjuje govornika ruskog koji pokušava da razume ukrajinski, ili obrnuto: mnoge uobičajene ruske reči izgledaju potpuno drugačije od njihovih ukrajinskih prevoda.

S obzirom da jezici potiču od zajedničkog pretka, ponekad govornik jednog jezika može zaključiti značenje reči na osnovu njenih korena.

Razumeju ruse, a oni njih ne

Iako su ukrajinski i ruski jezik različiti, postoji važna činjenica koje treba biti svestan: iako većina Rusa ne zna ili ne razume ukrajinski jer je to drugačiji jezik, većina Ukrajinaca zna i razume ruski.

To nije pitanje lingvistike, već politike i istorije. Sve je počelo kada je Sovjetski Savez koji je govorio ruski okupirao Ukrajinu pre skoro 70 godina. Ruski jezik je bio jedini zvanični jezik Ukrajine.

Od vlade, škola i preduzeća se zahtevalo da koriste samo ruski, čak iako je većina porodica nastavila da govori ukrajinski kod kuće, veći deo njihovog javnog života zahtevao je ruski. Kao rezultat toga, stariji ukrajinci su odrasli govoreći ruski, a čak i mlađe generacije još uvek nailaze na ruski u svom svakodnevnom životu.

Jezička revolucija

Jezik možda u ovom trenutku izgleda kao najmanja briga ukrajinskog naroda, ali on ipak krije tajnu moć kojom se on bori od zaborava. Uz kulturni značaj, ukrajinski jezi takođe ima i funkcionalnu i političku važnosti.

Pravopis takođe može da ukaže na to koliko je izvor vesti verodostojan i može da razjasni na kojoj je strani izvor. Uzmimo Kijev, glavni grad Ukrajine, kao primer:

Kiev je ruska transliteracija naziva ,,Киев", dok je ispravna verzija Kijeva na ukrajinskom ,,Київ", rekao je Roman Ivaškiv, direktor programa ukrajinskih studija i koordinator programa slovenskih jezika na Univerzitetu u Ilinoisu.

Druge jezičke razlike mogu biti suptilnije. Na primer, nekada je bilo uobičajeno da se na engleskom kaže „the Ukraine“ umesto samo „Ukraine“, kao što je danas norma. Ova promena može izgledati mala, ali iza nje stoji složena istorija (i politika): korišćenje „the“ stvara utisak da je Ukrajina region, tj. deo neke veće celine, u ovom slučaju Rusije.

Međutim, 1991. godine, kada je Ukrajina proglasila nezavisnost od SSSR-a, vlada je takođe dala prednost da se „the“ ne koristi u publikacijama na engleskom jeziku. Zato sada na engleskom vidite samo „Ukraine“, čime se ističe da je u pitanju nezavisna zemlja.

Vratimo se na naziv glavnpog grada Ukrajine. Njegovo stanovništvo, naime, ne želi da se ime njihovog glavnog grada piše na ruskom jer podseća na kolonijalnu prošlost, uključujući sve nepravde počinjene prema Ukrajini i ukrajincima.

„Kyiv“ je takođe znači priznavanje osnovne činjenice da je ukrajinski zvanični jezik Ukrajine.

Jednostavna logika je da ime glavnog grada zemlje treba da bude napisano i transkribovano sa državnog jezika te zemlje, odnosno ukrajinskog“, rekao je Ivaškiv.

Pisanjem Kijeva kao ,,Kyiv" znači da priznajete da je to ukrajinski grad, što je naravno glavni faktor u ovom ratu.

Čak i izgovor ruske reči za „ukrajinsko“ može postati politički. U zavisnosti od toga gde govornik stavlja naglasak (ili naglasak) u reči, može zvučati više kao reč za pogranično područje, ili region na ivici većeg područja, ili može zvučati kao posebna reč u potpunosti, naglašavajući ukrajinski suverenitet.

Dakle, govornici ruskog jezika koji žele da sugerišu da je Ukrajina deo Rusije će staviti naglasak na „a“ u ruskoj reči ,,украинский" (Ukrainskiy), zbog čega zvuči više kao pogranično područje. Ukrajinci i Rusi koji podržavaju ukrajinski suverenitet izgovaraće „ukrajinski“ sa naglaskom na „yi“ u ,,украинский" (Ukrayinskiy).

Čak je ime ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zapalo pod lupu pravopisa gde je moguće primetiti verzije poput: Zelenski u Poljskoj, kao Zelenskij u Rusiji, Zelenskyj ili Zelenskyy u Ukrajini.

Očuvanje kulturnog nasleđa

Tokom prve sedmice ruske invazije vojska te zemlje je zapalila mali muzej u Kijevu, koji je bio dom brojnih neprocenjivih remek dela. Dela jedne od najpoznatijih ukrajinskih umetnica, Marije Primačenko, su tada bila pretvorena u pepeo.

Satelitski snimak je pokazao da ostali objekti nisu podlegli šteti, što je dokaz ciljanog napada na taj objekat, i što je ujedno ono što je zabrinulo ukrajinski narod- potpuno brisanje njihove kulture.

Jedna je stvar izbrisati intelektualni i emotivni deo kulture, a druga izbrisati fizičko otelotvorenje iste. Sve to definiše zajednicu, zemlju i narod i od neprocenjive je vrednosti.

Zemlja se bori protiv zaborava čvrstom zaštitom kulturnih znamenosti, kao što su statue, muzeji i galerije. Uz to postoje i napori da se kultura očuva u digitalnom formatu, što je uočljivo na Instagram stranici ,,The Shadows Project":

Na stranici imamo barok, modernizam, neo-klasicizam, koji čine prelepi mozaik svih verzija Ukrajine koje su postojale. Uz to i istorijski važne objekte, arheološke iskopine i spomenike, i naravno muzeje.", rekla je vlasnica ,,The Shadows Project", Katarina Bučatski."

Očuvanje kulturnog nasleđa kao i jezika, je od iznimne važnosti za svaku zemlju, ne samo Ukrajinu. Kultura i jezik nisu samo lepi za oči i uši, oni su ne raskidiv lanac koji povezuje jedan narod i čini ga unikatnim. Brisanjem kulture, briše se i narod.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)