PUTIN IMA PLAN, OSTAJE KRALJ GASA: Spreman je da uzvrati na SANKCIJE uvedene Rusiji, evo koji mu je sledeći potez

Kako bi se osvetio Briselu zbog sankcija koje je EU nametnula Rusiji, Putin je napravio plan da Moskva preuzme izgradnju najdužeg podvodnog gasovoda na svetu Nigerija–Maroko, što je bio alternativni plan Evrope za gas.

Projekat izgradnje gasovoda Nigerija–Maroko je zapravo deo evropskih planova za smanjenje zavisnosti od plavog goriva iz Rusije, a Putin želi da pokaže Evropi da će ostati bez gasa ukoliko odbije da kupuje taj energent od Moskve.

Zapadni energetski analitičari kažu da pored toga što Moskva minimizira štetu od uvođenja antiruskih sankcija, Rusi žele da zadrže status "kraljeva gasa".

Tako će Rusija ili ostati glavni snabdevač energetskim resursima u Evropi ili će preuzeti kontrolu nad bilo kojim projektom koji smatra alternativom ruskom gasu.

Na ovaj način ruska strana takođe planira da iskoristi svoje kolosalno iskustvo u izgradnji podvodnih cevovoda i proširi svoj uticaj u Africi. Prema tvrdnjama analitičara, Zapad će pokušati da spreči Rusiju da sklopi dogovor sa Nigerijom i Marokom o izgradnji gasovoda po svaku cenu.

Veliko interesovanje

Maroko i Nigerija su u decembru 2016. potpisali sporazum o izgradnji gasovoda, čija je dužina procenjena na 5.660 kilometara. Nigerijski ministar za naftne resurse Timpire Silva rekao je da je Rusija izrazila veliko interesovanje za ulaganje u izgradnju gasovoda koji bi trebalo da poveže njegovu državu i severnoafričku zemlju sa Evropom.

- Ako uz to dodamo da Rusija ima ogromno iskustvo u pravljenju velikih gasovoda, onda nama može samo da imponuje što jedna takva sila želi da učestvuje u izgradnji ovog značajnog gasovoda - rekao je Silva.

Ideja o gasovodu

Dvojica afričkih lidera, marokanski kralj Muhamed VI i nigerijski predsednik Muhamed Buhari, kao i dve moćne zapadne energetske kompanije – britanski BP i "Kosmos" iz Dalasa – otvorili su krajem 2016. gotovo istovremeno novu energetsku mapu Crnog kontinenta, od velikog značaja i za Evropu.

Zajednički imenitelj dva odvojena poslovna plana jeste uverenje eksperata da su Gvinejski zaliv i pučina Atlantika južno od Tenerifa duž obale Zapadne Afrike – primorje novog globalnog energetskog eldorada. U centru novog afričkog megaenergetskog plana je gasovod od Nigerije do Maroka.

Uloga Rusije

Sve se odvijalo po planu za BP i "Kosmos", dok se Nigerija i Maroko nisu pobunili zbog brzine radova, koji još nisu ni počeli. Dok su, s druge strane, Rusi dali plan za početak radova u kojoj bi bili suinvestitori.

- Rusi su, za razliku od zapadnjaka, bili konkretni, što se Nigerijcima i Marokancima veoma dopalo - rekao je Mahmut Okreve, stručnjak za energetska pitanja iz Nigerije.

Strateška saradnja

Ideja o izgradnji 4.000 kilometara dugog gasovoda od jugoistočnih obala Nigerije u Gvinejskom zalivu do luka nadomak Kazablanke i Tangera iskrsla je marokanskom monarhu i nigerijskom lideru na marginama skupa UN o klimatskim promenama u Marakešu 2016, navode zvanični izvori u Rabatu.

Već 3. decembra iste godine, tokom prve zvanične posete kralja Muhameda Šestog Abudži Nigeriji (sa delegacijom koja je brojala 300 učesnika), dve zemlje potpisale su sporazum o strateškoj saradnji koji je uključivao i dogovor o izgradnji megagasovoda. Trasa novog megagasovoda odraz je izmenjenih geopolitičkih uslova u tom delu sveta.

(Espreso/Alo)