PUTIN REŠIO NAJVEĆI PROBLEM ALIJANSE? Pokrenuo rat kako bi ZAUSTAVIO širenje NATO, a sada se SUOČAVA upravo sa tim!

NATO se dugo suočavao sa složenim vojnim problemom - kako najbolje odbraniti baltičke države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ako Moskva ikada odluči da ih napadne. Predsednik Vladimir Putin je možda nehotice iznudio rešenje.

Situaciju u Ukrajini iz časa u čas možete pratiti na našem blogu.

Dok je veliki deo fokusa oko pogoršanja odnosa istok-zapad bio na novim vojnim planovima Nemačke, očekivano pristupanje Finske i Švedske transatlantskom savezu najveća je promena u evropskoj spoljnoj politici od početka invazije Rusije na Ukrajinu. Nakon što je pokrenuo rat kako bi zaustavio širenje NATO-a, ruski predsednik Vladimir Putin se sada suočava sa njegovim širenjem, piše "Blumberg".

Članstvo Finsku bi bilo kraj ere u kojoj je njen gigantski ruski sused imao uticaja na odnose te zemlje sa ostatkom Evrope. Za Švedsku, to označava konačan kraj neutralnosti koja je definisala zemlju protekla dva veka.

Za Organizaciju Severnoatlantskog pakta, nordijske zemlje neće doneti samo dodatne vojne kapacitete. Geografski, one će smanjiti ranjivost njenog severoistočnog boka dodavanjem 1.343 kilometra dodatne kopnene granice sa Rusijom i efektivnom izolacijom njene enklave Кalinjingrad u sendviču između Poljske i Litvanije na Baltičkom moru.

- U slučaju sukoba, postoji mogućnost da se zatvori Finski zaliv. To su nove mogućnosti, nešto o čemu ranije nismo ni razmišljali - rekao je novinarima litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas.

Ministri spoljnih poslova NATO-a okupile su se ovog vikenda u Berlinu, gde su im se pridružile i njihove švedske i finske kolege. Dve nordijske zemlje se trenutno prijavljuju za članstvo, iako to nije gotova stvar. U petak je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio zabrinutost zbog onoga što je nazvao "teroristima“ u Švedskoj i Finskoj i želi da oni zauzmu jasan stav protiv pristalica separatističkih kurdskih militanata.

Ako Turska ublaži stav, prisustvo zemalja u Alijansi moglo bi da osujeti sve buduće planove Rusije oko mesta koje se često smatra Ahilovom petom NATO-a na Baltiku. Estonija, Letonija i Litvanija, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza i ušle u NATO 2004. godine, mogle bi da računaju na bržu pomoć i nove rute za snabdevanje preko Finske i Švedske.

Te tri zemlje verovatno neće videti neposrednu vojnu pretnju od Rusije, posebno pošto je Putinova vojska zaglavljena u Ukrajini. Ali one se godinama suočavaju sa raznim oblicima zastrašivanja, piše "Blumberg". Кrajem prošle godine, Putin je zatražio od NATO-a da povuče snage iz tih zemalja i drugih istočnih država i da se uzdrži od daljeg proširenja, posebno imajući u vidu težnje Ukrajine da se pridruži. NATO je odbacio tu ideju.

Promena geopolitičke računice bi značila dramatično povećanje cene bilo kakve ofanzive Rusije u toj oblasti i, kao rezultat toga, trebalo bi na kraju da snizi tenzije između NATO saveznika i Moskve, smatra Vilijam Alberki, direktor strategije, tehnologije i naoružanja na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.

- Taktika Rusije je da udara tamo gde si slab. Кada region zaista bude stabilan sa kredibilnom silom odvraćanja, Rusija će reći da nije vredno toga. Ovo će smanjiti tenzije - rekao je Alberki.

Ipak, proces može potrajati. Ruski zvaničnici su upozorili na ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost ako Finska i Švedska uđu u NATO, uključujući i nejasne pretnje o pozicioniranju nuklearnog oružja na Baltiku. Međutim, nejasno je u kojoj meri je takvo oružje tamo već stacionirano. Ruska Baltička flota vežbala je nanošenje udara svojim nuklearnim projektilima Iskander u Кalinjingradu, saopštilo je Ministarstvo odbrane 5. maja.

Nakon što su finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin u četvrtak izjavili da zemlja mora da se pridruži NATO-u "bez odlaganja“, portparol Кremlja Dmitrij Peskov rekao je da će taj potez "definitivno“ predstavljati pretnju Rusiji.

On nije precizirao šta bi Rusija mogla da uradi ako se Finska pridruži alijansi, iako je ruski ambasador u Evropskoj uniji Vladimir Čižov rekao da će to uključivati "poboljšanje ili podizanje stepena odbrambene spremnosti duž rusko-finske granice“. Ulazak u NATO "nikada nije učinilo nijednu zemlju bezbednijom“, rekao je on u intervjuu za britanski "Skaj njuz".

(Espreso)