HRVATICA JE STAJALA NA SEMAFORU U NEMAČKOJ: A onda je jedan tip izbacio glavu kroz prozor auta i viknuo iz sve snage DOBRAAAAA!!!

Jedna Hrvatica, koja živi u Nemačkoj, izrevoltirana ponašanjem svojih sunarodnika u stranoj zemlji, odlučila je da napiše pismo u kome objašnjava kako ne bi trebalo da se ponašaju. Navela je sve što joj smeta, a imala je i jaku poruku za njih.

"Stajala sam na semaforu u Hajlbronu kad sam čula Sinišu Vucu kako se približava raskrsnici. Pored mene se zaustavio auto čiji je vozač nosio naočare za sunce dok je napolju sevalo i grmelo. Možda su mu smetala svetla od semafora. Pod zvucima romantičnih Vucinih melodija frajer je izbacio glavu kroz prozor pritiskujući gas i dobacivao : "Dobraaa!" Pomislila sam da nije mogao da zna da li "jedna od njegovih" ili Nemica pa sam se posle pitala šta jednoj Nemici prođe kroz glavu kad čuje ove melodije i vidi ovakvog tipa. "Ovaj sigurno prvi put vozi auto u Nemačkoj", zezao se moj prijatelj. "Vidi ga kako je srećan", nastavili smo da se smejemo. Pored našeg sunarodnika na ulici su stajali i bolji automobili, ali njihovi vozači nekako nisu imali potrebu da spuste prozor i obaveste sve učesnike u saobraćaju kakav auto voze.

Bio je i jedan tip, verovatno prijatelj od Vucinog fana, koji je uporno turirao dok se uparkiravao ispred moje zgrade. Par prolaznika se okrenulo zbunjeno ga gledajući jer je njegov dolazak bio toliko glasan da se sigurno čuo nekoliko ulica dalje. Da se radi o našem, shvatila sam kad se javio na telefon glasno govoreći: "Evo me u firminom autu." Pa nek se zna. Istina, seljačina ove vrste ima svuda i ono ne bira nacionalnost ni veru ni kulturu. Ali ako si već u tuđoj zemlji, nemaš li barem malu potrebu da smanjiš doživljaj? S vremenom mi je zapravo postalo i simpatično da posmatram slične obrasce ponašanja nekih imigranata i reakcije Nemaca. Samo što se u nekim situacijama, poput gore navedene, pravim da ne razumem hrvatski. Po dosadašnjem iskustvu, postoje dve glavne skupine imigranata. Oni koji su manji od makovog zrna, rade, slave i voze u tišini i oni koji se ponašaju kao da drugi treba da budupočastvovani njihovom prisutnošću.

Nemoj pokušavati da "razbiješ led" vicevima o Hitleru i Jevrejima

Tako će oni sa naočarama za sunce šetati po supermarketu, dovikujući se s jednog kraja prodavnice na drugi: "Je l' nam treba luk za grašak?", dok će mu drugi odgovarati preko pedesetak ljudi koji stoje između njih: "Uzmi dve glavice." Pa će stati na kasu i kasirki iznad glave žvakati žvaku s desnom stranom zuba, s lagano spuštenim cvikama na vrhu nosa dok broji evre u novčaniku, naginjući ga prema redu iza sebe da svi vidimo koliko se ima. Ali hajde, ovakvo ponašanje u tuđoj zemlji još je i bezazleno. Ono što ne mogu da razumem je otpor integraciji u društvo koje si izabrao kao svoje okruženje za novi život. Ljudi koji dvadeset godina tu žive i ne znaju ni reč nemačkog. Imigranti koji očekuju da se drugi prilagode njima i traže svoja prava bez da poštuju tuđa. Ova ti zemlja može puno toga pružiti ako joj nešto ponudiš i zauzvrat. Pa daj se barem prilagodi u malim stvarima. Potrudi se da kažeš nešto na nemačkom, oni to zaista cene koliko god loše zvučalo i bilo gramatički neispravno. I sami govore da je njihov jezik teško naučiti i pohvale svaki napor. Ostavljaj bakšiš, Nemci to rade. To je jedan od načina na koji se poštuje radnik. Nemoj bacati plastiku u bio-otpad. Nemci su strogi i specifični oko recikliranja. Poštuj oznake za biciklističke i pešačke staze. Stani na crveno na pješačkom prelazu iako nema auta kilometrima daleko. Smanji malo Vucu. Skini naočare za sunce u zatvorenom prostoru. I zaboga, nemoj pokušavati "da razbiješ led" vicevima o Hitleru i Jevreijma. Nije im smešno.

Karte za bus su ti 20-50 eura, možeš sutra otići kući ako želiš Postoji još jedna stvar koja je možda i najiritantnija - emigranti koji konstantno plaču za Hrvatskom. Najbolji su mi oni koji odu u Nemačku pa već nakon mesec dana stavljaju na Fejsbuk pesme poput Slavonijo, ja sam tvoje dete i Dalmacija u mom oku, pa mu nemoguće nedostaju prijatelji, rodbina, komšija i službenica iz banke koju je tri puta video u životu pa po ceo dan taguje prijatelje i govori: "Ovo ćemo kad se vratim." Karte za bus su ti 20-50 eura, možeš sutra otići kući ako želiš. I na kraju, možda i najvažnije - nemoj pljuvati po Hrvatskoj. Jer koliko god nama bilo loše, Nemci i dalje misle da je to lepa zemlja pa neka nam bar turizam cveta ako ništa drugo. Žaljenja ostavi za druženja sa sunarodnicima jer drugo je kad mi među sobom pljujemo naše. Kao u porodici, niko te nikada neće kritikovati kao što to radi vlastita mama. Ili brat. Ne moraju znati koliki nam je porez, minimalac, nezaposlenost, šta Kolinda radi ili da postoji osoba koja se zove Željka Markić. Osim ako ih baš to zanima. A ako ne, pričaj o moru, plažama, ribi, slavonskim ravnicama i Plitvičkim jezerima. Pa da kao emigranti, umesto glasanja za HDZ, zaista i doprinesemo rastu zemlje iz koje smo došli."

BONUS VIDEO: Saša Janković, Espreso tviter

(Espreso.co.rs/Index.hr)