ODLUČILA SAM DA ABORTIRAM I NISAM SE POKAJALA: Ispovest devojke koja je DIGLA BALKAN NA NOGE!

Liza iz Slavonije, koja živi u Zagrebu odlučila je da abortira nakon neželjene trudnoće. Ovo je njena priča.

- Ostala sam trudna jer nam je zakazala kontracepcija.Zbog zdravstvenih razloga ne smem da pijem pilule pa se desilo ono najgluplje – pukao je prezervativ. Dečko i ja smo bili u vezi 11 godina i zapravo priča nije dramatična u smislu da smo se mi dvoumili pa otišli na abortus jer nismo imali novca, uslova, završenu školu i slično tome. Oboje smo imali 32 godine i znali smo da ne želimo decu – priča Liza.

Nije se, kaže, ni malo borila s tom odlukom, veća je borba bila da do abortusa i dođe.

- Shvatila sam šta je posredi nakon što sam nedelju dana stalno povraćala i dva puta pala u nesvest. Uradila sam kućni test i moj partner i ja smo bili užasnuti, prvenstveno zato jer na kontracepciju pazimo kao na sveto pismo. Ali to je valjda tako, zaista se može „dogoditi“ – kaže Liza koja od svoje 24. godine živi u Zagrebu i u Novom Zagrebu ima svoju ginekološkinju.

Ona ju je primila „preko reda“ čim je na šalteru rekla da je trudna.

- Iskreno sam mislila da ću se susresti s nekim predrasudama ili da će me odgovarati. Međutim potvrdila mi je samo da sam otprilike 6 nedelja trudna i vrlo ljubazno rekla da će mi pomoći. Odmah mi je rekla da požurim jer čak ni u Zagrebu nije lako doći do abortusa. Nije me pitala zašto ne želim da zadržim trudnoću niti mi je nametala neke svoje možebitne stavove i radi toga sam joj zahvalna, iako mislim da bi to tako trebalo i funkcioniše – kaže Liza koja je, čim je stigla kući, krenula da zove bolnice.

- Grozno mi je kad pomislim na to, bila je noćna mora. Bolnice koje sam uopšte uspela da dobijem na telefon rekle su mi da „oni to ne rade“, ili da „jedini lekar koji nema grižu savesti je na godišnjem odmoru“. Posle posla sam svaki dan počela da obilazim bolnice koje nisam mogla da dobijem na telefon. Iskreno, bilo je krajnje neprijatnih razgovora, a morala sam nekoliko puta da prođem i pored onih molitelja na ulazima. Mnoge sestre su mi tada rekle da je to teror – kaže Liza koja je uspela da zakaže termin u jednoj zagrebačkoj bolnici.

Rekli su joj preko telefona da tamo takođe može da uradi krvnu grupu koja je potrebna za zahvat.

- Pet dana pre zahvata pozvala sam da pitam tačno o ceni i koliko će me zadržati da bi mi tek onda rekli da je zahvat otkazan jer su prebukirani. Poludela sam, a žena mi je preko telefona rekla da „nisam ja njihov prioritet“. Počela sam da imam noćne more, sanjala sam da čupam sve sama iz utrobe samo da se toga rešim. Možda zvuči grubo ali oni koji ne žele decu tako to vide i osećaju – priča Liza koja je krv na kraju otišla da vadi u privatnoj laboratoriji, a novi termin su joj zakazali u privatnoj bolnici.

- Zaista im veliko hvala, neverovatno su divni, brzi i efikasni. Niko se na meni nije iživljavao, i dva dana nakon toga sam već bila na poslu. Razgovor s ginekološkinjom je bio fantastičan, bez pritiska, pričale smo o drugim metodama kontracepcije, a ja sam se zainteresovala i za podvezivanje jajnika. Naime, muškarci mogu uraditi vazektomiju, ali da bi žene to učinile potrebno je odobrenje komisije i, idealno, da je već rodila decu. Dakle muško telo pripada muškarcima, a moje je čije? – kaže ogorčeno Liza i napominje da je za sve to - krv, abortus i anesteziju - dala preko 3.000 kuna koje mnoge žene u Hrvatskoj nemaju.

- Niti je jeftin, a kamoli besplatan iako plaćam zdravstveno osiguranje, a i dopunsko, niti se do njega uopšte lako može doći. Kako da ga se dočepa manje aktivna devojka iz provincije koja recimo nema podršku porodice ili nema pri ruci 3.000 kuna, ja ne znam.

Smetaju joj i manipulacije verskih organizacija koje se olako nabacuju s tvrdnjama kako „svaka žena na kraju zažali zbog abortusa“, a misli da bi se tome lakše stalo na kraj da žene žele da pričaju.

- Nikad nisam zažalila, toliko ne žalim da o tome uopšte ne razmišljam osim ako se u razgovoru ne osvrćem na to kako bih nešto poentirala. Abortus apsolutno nije kontracepcija, čisto radi zdravlja žene, ali ove balade o tome kako su sve žene zažalile, kako je to svima (jednako) teška odluka i trauma su potpune gluposti. Kada su me četiri sata nakon zahvata puštali iz bolnice ja sam se od sreće prejela krofni i slatkiša, taj osećaj euforije jer je moj život ponovno bio moj nikada neću zaboraviti, i ne mogu ni zamisliti šta bi se sa mnom dogodilo da nije bilo tako. Iskreno, verovatno ono najgore – završava Liza.

BONUS VIDEO: Espreso tviter Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović

(Espreso.co.rs/Express.hr)