ZASTRAŠUJUĆI FENOMEN SE DEŠAVA ŠIROM PLANETE, NAUČNICI STRAHUJU: Može imati KATASTROFALNE POSLEDICE, tiče se SVIH

Više od polovine najvećih svetskih jezera i rezervoara izgubilo je značajne količine vode u poslednje tri decenije, pokazala je nova studija koja je za to uvelike okrivila klimatske promene i preteranu potrošnju vode.

Oko jedne četvrtine svetske populacije živi u basenima jezera koja se isušuju, prema studiji tima međunarodnih naučnika objavljenoj u četvrtak u žurnalu “Nauka”. Dok jezera pokrivaju svega oko tri odsto planete, ona sadrže skoro 90 odsto tečne površinske slatke vode i esencijalni su izvor pijaće vode, irigacije i struje, te obezbeđuju vitalna staništa za životinje i biljke.

Ali, sada su u problemu.

Dramatično smanjivanje jezera

Nivoi vode u jezeru fluktuiraju kao odgovor na prirodne klimatske varijacije u vidu kiše i snega, ali na njih sve više utiču ljudske akcije. Širom sveta, najznačajnija jezera su u naglom padu.

Jezero Mid reke Kolorado na jugozapadu Sjedinjenih Američkih Država dramatično se povuklo usred velike suše i decenija prekomerne upotrebe. Kaspijsko more između Azije i Evrope – najveće unutrašnje vodeno telo u svetu – već dugo je u padu zbog klimatskih promena i potrošnje vode.

- Smanjivanje mnogih jezera je dobro dokumentovano ali je obim promena – i razloga iza njih – manje detaljno ispitan – rekao je Fanfang Jao, vodeći autor studije, preneo je CNN.

“Zapanjujući” rezultati

Istraživači su koristili satelitska merenja skoro 2.000 najvećih svetskih jezera i rezervoara koji zajedno čine 95 odsto ukupne količne jezerske vode na Zemlji. Ispitujući više od 250.000 satelitskih snimaka od 1992-2020, zajedno sa klimatskim modelima, uspeli su da rekonstruišu istoriju jezera decenijama unazad.

A rezultati su, kako su rekli autori izveštaja, bili “zapanjujući”.

Otkrili su da je 53 odsto jezera i rezervoara izgubilo značajne količine vode, sa neto padom od oko 22 milijarde metričkih tona godišnje, što je količina koju su uporedili sa zapreminom 17 jezera Mid. Radi lakše predstave, jezero Mid je u maksimalnom kapacitetu dugo 180 km, duboko najviše 162 m, sa površinom od 640 kvadratnih kilometara i sadrži 34,82 kubnih kilometara vode. Zbog suša i povećane potražnje od 1983. je ispod kapaciteta, a od kraja maja prošle godine bilo je na 26,63 odsto punog kapaciteta sa 9.272.000 megalitara.

Uzroci pada

Nova studija otkrila je da se više od polovine neto gubitka zapremine vode u prirodnim jezerima može pripisati ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Izveštaj je otkrio gubitke u rezervoarima vode u jezerima svuda, uključujući vlažne trope i hladni Arktik.

-To ukazuje da su trendovi isušivanja u svetu opsežniji nego što se ranije mislilo – rekao je Jao.

Različita jezera su pogođena različitim faktorima.

Neodrživa potrošnja vode je dominantan razlog iza opadanja Aralskog mora u Uzbekistanu i kalifornijskog slanog jezera Solton si, dok su promene u padavinama i oticanju vode dovele do opadanja Velikog slanog jezera, navodi se u izveštaju.

Na Arktiku, jezera se smanjuju zbog kombinacije promena u temperature, vlažnosti, isparavanju i oticanju.

-Mnogi otisci ljudskih i klimatskih promena u gubitku jezerskih voda prethodno su bili nepoznati, poput isušivanja jezera Gud-e-Zareh u Avganistanu i Mar Čikite u Argentini – rekao je Jao.

Klimatske promene

Klimatske promene mogu da imaju niz uticaja na jezera, a najočigledniji je povećano isparavanje. Kako se jezera smanjuju, to takođe može doprineti “aridifikaciji” (procesu pretvaranja predela u pustinju) okolnog sliva, što zauzvrat povećava isparavanje i ubrzava njihovo opadanje.

Za jezera u hladnijim delovima sveta, zimsko isparavanje je sve veći problem kako toplije temperature tope led koji ih je obično prekrivao, ostavljajući vodu izloženu atmosferi. Te promene mogu da imaju kaskadni efekat, uključujući smanjenje kvaliteta vode, povećanje toksičnog cvetanja algi i gubitak vodenog života.

- Važan aspekt koji se često ne prepoznaje je degradacija kvaliteta vode u jezerima usled toplije klime, što stavlja pritisak na snabdevanje vodom u zajednicama koje se oslanjaju na njih – rekao je Jao.

Rezervoari – “puzajuća” katastrofa

Za rezervoare, studija je otkrila da je najveći faktor njihovog opadanja sedimentacija, kod koje sediment utiče u vodu, zapušuje je i smanjuje prostor.

- To je “puzajuća” katastrofa koja se dešavala godinama i decenijama – kaže Jao.

Jezero Pauel, na primer, drugi najveći veštački rezervoar u SAD, izgubilo je skoro sedam odsto svog skladišnog kapaciteta zbog nakupljanja sedimenta.

Ne opadaju sva jezera

Oko trećine opadanja jezera nadoknađeno je povećanjem vode na drugim mestima, navodi se u izveštaju.

Neka jezera rastu – 24 odsto je imalo značajno povećanje uskladištene vode. To su obično bila jezera u manje naseljenim regionima, poput Velike ravnice Severne Amerike i unutrašnjosti Tibetanskog platoa.

Na nekim od ovih dobitaka su otisci klimatskih promena, jer glečeri koji se otapaju pune jezera što predstavlja potencijalni rizik za ljude koji žive nizvodno od njih.

Dok je skoro dve trećine rezervoara pretrpelo značajan gubitak vode, ukupno je došlo do neto povećanja zbog više od 180 novonapunjenih rezervoara, stoji u izveštaju.

Kako mnogi delovi sveta postaju topliji i suvlji, mora se pravilno upravljati jezerima, inače klimatske promene i ljudske aktivnosti mogu da dovedu do isušivanja brže nego što mislimo, upozorili su autori studije.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)