STIŽE NAM PAKAO, STUČNJACI IZNELI DRAMATIČNA UPOZORENJA: Čeka nas DUPLO ZLO, posledice mogu bite KATASTROFALNE

Južna Evropa priprema se za vrlo sušno leto. Neke regije već pate zbog nestašice vode, a poljoprivrednici očekuju najgore prinose u više decenija. Dok klimatske promene čine regiju toplijom, godine uzastopne suše iscrpele su rezerve podzemne vode. Tlo je postalo suvo u Španiji i južnoj Francuskoj. Nizak vodostaj reka preti proizvodnji hidroenergije ovog leta.

S temperaturama koje se penju prema prosecima iz letnih meseci, naučnici upozoravaju da je Evropa na putu prema još jednom brutalnom letu. Prošlo leto bilo je najtoplije u istoriji, što je pokrenulo sušu, za koju su istraživači Evropske unije rekli da je bila najgora u najmanje 500 godina.

Zasad je situacija najteža u Španiji.

"Situacija sa sušom pogoršaće se ovog leta", rekao je Jorge Olcina, profesor geografske analize na Sveučilištu u Alicanteu u Španiji.

U ovom trenutku male su šanse da će kiša rešiti ovakvu sušu.

"U ovo doba godine jedino što možemo imati su lokalne oluje, koje neće rešiti deficit padavina", rekao je Olcina za Rojters, prenosi Index.hr.

Tražeći hitnu pomoć Evropske unije, španski ministar poljoprivrede Luis Planas upozorava da je "ova suša takvih razmera da se njene posledice ne mogu rešiti samo nacionalnim sredstvima".

Najgora suša u poslednjih nekoliko decenija

Južna Evropa nije jedina koja ove godine pati od ozbiljne nestašice vode. Rog Afrike prolazi kroz najgoru sušu u posljednjih nekoliko decenija, dok je istorijska suša u Argentini uništila useve soje i kukuruza.

Češće i ozbiljnije suše u mediteranskoj regiji - gde je prosečna temperatura sada 1,5 stepeni viša nego pre 150 godina - u skladu su s predviđanjima naučnika da će klimatske promene uticati na regiju.

Uprkos tim dugotrajnim prognozama, pripreme kasne. Mnoge poljoprivredne regije tek treba da usvoje metode za uštedu vode poput preciznog navodnjavanja ili se prebaciti na useve otpornije na sušu, poput suncokreta.

"Vlade kasne. Kompanije kasne", rekao je Robert Vautard, klimatolog i direktor francuskog Instituta Pierre-Simon Laplace.

Neke firme i ne pomišljaju da menjaju svoj model potrošnje, samo pokušavaju da pronađu neke čudesne tehnologije koje će doneti vodu.

Ogromni gubici

Francuska izlazi iz najsušnije zime od 1959. godine, s upozorenjima o krizi zbog suše koja su već aktivirana u četiri departmana, ograničavajući potrošnju vode koja nije prioritetna - uključujući za poljoprivredu.

Portugal takođe doživljava raniji dolazak suše. Otprilike 90% teritorija pati od suše, a jaka suša zahvatila je jednu petinu zemlje - gotovo pet puta više od područja zabeleženog godinu dana ranije.

U Španiji, koja je zabeležila manje od polovine prosečne količine padavina do aprila ove godine, hiljade ljudi oslanjaju se na dostavu pitke vode kamionima, dok su regije poput Katalonije uvele restrikcije vode. Neki poljoprivrednici već su izvestili o gubicima useva od čak 80%. Među pogođenim kulturama su žitarice i uljarice.

"Ovo je najveći gubitak žetve u poslednjih nekoliko decenija. Stanje je još gore nego prošle godine", rekao je o stanju u Španiji jedan od tamšošnjih najvećih poljoprivrednih proizvođača.

Sa svojim rezervoarima na prosečno 50% kapaciteta, zemlja je prošle nedelje izdvojila više od dve milijarde evra za finansiranje odgovora na hitne situacije. Još uvek čeka odgovor Evropske komisije na svoj zahtev za korišćenjem kriznog fonda od 450 miliona evra iz proračuna EU za poljoprivredne subvencije. Komisija je rekla da pomno prati situaciju.

Nakon suše - katastrofalne poplave

"Ozbiljna suša u južnoj Evropi posebno je zabrinjavajuća, ne samo za tamošnje poljoprivrednike, već i zato što može povećati ionako vrlo visoke potrošačke cene", rekla je portparolka Komisije.

Slične bi se muke mogle pojaviti u Italiji, gde do 80% snabdevanja vodom odlazi na poljoprivredu. S ovogodišnjim tankim snežnim pokrivačem i niskom vlagom u tlu, talijanski poljoprivrednici planiraju smanjiti površinu za setvu za 6% u odnosu na prošlu godinu.

Nakon dve godine nestašice vode, delovi severne Italije ušli su u maju sa 70% manjka u rezervama snežne vode i 40% manjka vlage u tlu. Uz tako sasušeno tlo, kiša se ne upija, što ima razorne posledice. Vlasti u Italiji su saopštile da je više od 10 osoba poginulo u poplavama u talijanskoj regiji Emilia-Romagna.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf.rs)