40 MILIONA LJUDI U OZBILJNOM PROBLEMU: Zvaničnici UPOZORAVAJU, nije NAIVNO UOPŠTE (VIDEO)

Sjedinjene Američke Države se suočavaju sa istorijskom sušom, a zajednice širom zapada zemlje se bore da sačuvaju reku Kolorado, ključni izvor vode od koga zavise brojni gradovi.

Vodostaj reke je opao na rekordno niske nivoe, a ugrožena su dva najveća rezervoara u SAD - jezero Mid i jezero Pauel - a sa njima i milioni ljudi koji se oslanjaju na reku.

Pomenućemo samo neke ključne odlike reke Kolorado:

Šesta najveća reka u SAD

Kolorado, dužine 2.330 kilometara, šesta je reka u SAD po veličini. Izvire u podnožju Stenovitih planina u Koloradu, prolazi kroz poznati Veliki kanjon i nekoliko američkih država pre nego što se ulije u Kalifornijski zaliv u Meksiku.

Njen basen se prostire na 627.000 kvadratnih kilometara što čini oko 8 odsto teritorije kontinentalne Amerike.

Od nje zavisi 40 miliona ljudi

Oko 40 miliona ljudi u Meksiku i u sedam američkih država se snabdeva pijaćom vodom zahvaljujući reci Kolorado.

Gornji basen čine Vajoming, Juta, Novi Meksiko i Kolorado, a donji Arizona, Kalifornija i Nevada. 30 plemena američkih Indijanaca takođe živi u ovoj oblasti.

Reka se koristi da generiše hidroelektričnu energiju, ali i za rekreativne aktivnosti. Međutim, primarno se koristi u poljoprivredi - 70 odsto zaliha dolazi od reke Kolorado. Tom vodom se navodnjava više od 2 miliona hektara zemlje.

Najveći pojedinačni korisnik vode reke Kolorado, u južnom basenu, jeste bogata poljoprivredna oblast na jugu Kalifornije. U pitanju je Distrikt imperijal irigejšn (The Imperial Irrigation District), okrug za navodnjavanje koji opslužuje dolinu Imperijal u Kaliforniji.

Najugroženija reka u SAD

Grupa "American Rivers" koja se zalaže za čiste vode i zdrave reke, sa sedištem u Vašingtonu, izglasala je Kolorado kao najugroženiju reku u SAD prošle godine.

- Nema dovoljno vode u Koloradu da bi se podmirile sve potrebe. Suša utiče na veliki deo basena reke Kolorado već godinama, manje snežnih padavina, više temperature i pojačano isparavanje je dovelo do raširene ekstremne suše koja ugrožava snabdevanje vodom i blagostanje reke - naveli su iz ove organizacije. Kako su dodali, očekuje se da će klimatske promene smanjiti protok reke između 10 i 30 odsto do 2050. godine.

Godinama američke vlasti traže način da se smanji potrošnja vode reke Kolorado usled suše. Klimatske promene su samo doprinele problemu i reka je značajno izgubila na svom vodostaju.

Šest od sedam država koje pripadaju basenu reke predložile su plan štednje dok je Kalifornija predstavila sopstveni plan. Sredinom ove godine se očekuje odluka na federalnom nivou.

Šta će se dogoditi ukoliko se reka ne oporavi od suše?

Iako je prethodna zima bila vlažnija od prethodnih, zvaničnici upozoravaju na posledice budućih sušnih perioda.

Rečni sistem doprinosi američkoj ekonomiji sa 1,4 biliona dolara godišnje, a podržava i 16 miliona radnih mesta u Kaliforniji, Arizoni, Juti, Koloradu, Novom Meksiku i Vajomingu što je jedna dvanaestina ukupnog BDP-a SAD.

Većina povrća u zemlji se uzgaja u Juti i Arizoni, a upravo su to zemlje za koje se prognozira da će morati drastično da smanje potrošnju vode.

Jezero Mid već proizvodi 25 odsto manje električne energije, a taj rezervoar bi uskoro mogao potpuno da presuši.

Ukoliko se ne preduzmu ozbiljni koraci, posledice će osetiti i drugi industrijski sektori, poput proizvodnje poluprovodnika u Feniksu što je industrija vredna milijardu dolara koja zapošljava više desetina hiljada ljudi u Arizoni.

Bez vode reke Kolorado, Arizonin bruto državni proizvod bi opao za više od 185 milijardi dolara za godinu dana, a više od 2 miliona ljudi bi ostalo bez posla.

Istovremeno, računi za struju i vodu bi otišli u nebo, a region bi morao da razmotri gradnju infrastrukture za druge izvore energije, poput sunca ili vetra.

Najalarmantnije bi bilo da voda više ne može da se ispumpava i doprema do domaćinstava i industrije.

Kada je izvršena podela basena i raspodela vode različitim državama, nije se mislilo o tome koliko je raspodela neproporcionalna.

U vreme kada je ugovor sklopljen 1922. godine, vode je bilo više, a u basenu je živelo oko pola miliona ljudi. Danas, tamo živi oko 40 miliona ljudi, a u ovoj oblasti se nalaze i tri najveća grada koja se oslanjaju na reku - Feniks, San Dijego i Los Anđeles.

Stručnjaci procenjuju da i čitava godina jakih padavina neće moći da reši problem.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)