ČAK SU I NAUČNICI U ŠOKU, NA ANKTARKTIKU 38 STEPENI VEĆA TEMPERATURA OD NORMALNE: Oboren svetski rekord?! (FOTO)

Naučnici su bili šokirani ovog meseca kada je istraživačka stanica na Antarktiku prijavila izuzetno toplo vreme.

Temperatura u istraživačkoj stanici Konkordija na vrhu Kupole C na Antarktičkoj visoravni -- koja je tipično poznata kao najhladnije mesto na Zemlji -- porasla je na neverovatnih 11,3 stepena Farenhajta (minus -11,5 Celzijusa) 18. marta.

Normalna visoka dnevna temperatura je oko minus 56 Farenhajta (- 49 Celzijusa), što čini očitavanje od 18. marta na blizu 70 stepeni Farenhajta (oko 38 Celzijusa) toplije od normalnog.

Ako bi Svetska meteorološka organizacija zaista pratila ovu konkretnu metriku, naučnici kažu da bi to verovatno postavilo svetski rekord.

„Izgleda da je postavio novi svetski rekord za najveći temperaturni višak iznad normale... ikada izmeren na uspostavljenoj meteorološkoj stanici“, napisao je u ponedeljak na Tviteru Robert Rohde, vodeći naučnik na Berkli Zemlji.

Rendal Cerveni, profesor geografskih nauka na Državnom univerzitetu u Arizoni i izvestilac za ekstremne rekorde Svetske meteorološke organizacije, rekao je za CNN da ova vrsta rekorda – koliko je temperatura daleko iznad ili ispod normalne – nije nešto što SMO prati ili verifikuje.

Ali čak i tako, rekao je, ovo čitanje izgleda legitimno. „Sve što sam lično video o posmatranju Kupole C sugeriše da je to legitimno zapažanje“, rekao je Serveni za CNN.

Dok 11 stepeni Farenhajta nije toplo, to je nezapamćeno za ovaj deo Antarktika, a 70 stepeni iznad proseka je slično zapanjujuće. Bilo bi kao da je visoka temperatura u Vašingtonu u ponedeljak -- obično 61 stepen -- bila nezamislivih 131 stepen.

U stvarnosti, najtoplije što je tamo bilo 28. marta bilo je 85 stepeni Farenhajta.

Najhladnije mesto na Zemlji?

Temperatura Konkordije bila je rekord za najvišu temperaturu ne samo u martu, već i "apsolutni rekord" za bilo koji mesec, prema Etjenu Kapikijanu, meteorologu Meteo-France, francuske meteorološke službe. I to nije bila jedina lokacija na kojoj su tog dana postavljene rekordno visoke temperature. Vostok, ruska istraživačka baza poznata po beleženju najniže temperature na svetu, prijavila je visoku temperaturu od nula stepeni Farenhajta -- 63 stepena toplije od proseka tog dana. Temperatura je srušila prethodni rekord stanice za mart za skoro 27 stepeni.

Sa više od 60 godina podataka, ovaj rekord je „nečuven u istoriji klimatologije“, prema analizi Meteo-France.

Morala se desiti jedinstvena kombinacija meteoroloških događaja da bi majka priroda tog dana pojačala toplotu na istočnom Antarktiku.

„Definitivno, veoma zanimljiv i neobičan skup meteoroloških događaja pokrenuo je ovaj događaj“, rekao je Serveni za CNN. Postojao je "vlažan priliv atmosferske reke" - oluje koje su povukle velike količine okeanske vlage preko kopna, slično onome što Zapadna obala vidi zimi, rekao je Cerveni.

A bilo je i prodora veoma vrućeg vazduha, retkog za ovo doba godine, na Antarktičku visoravan. Dolazak vlage zarobio je vreli vazduh, što je omogućilo porast temperatura na istočnom Antarktiku.

Iako je to bilo retko, postoji mogućnost da su se ovi atmosferski sastojci spojili pre vremena kada su ljudi bili tu da to snime, rekao je za CNN Džon King, istraživač Britanskog istraživanja Antarktika.

„Mreža za posmatranje klime na Antarktiku je prilično retka i skoro da nije postojala pre sredine 1950-ih“, rekao je King. Ekstremna toplota na Antarktiku izaziva zabrinutost zbog dugoročnih efekata na led, posebno ako potraje.

Polica leda na Antarktiku skoro veličine Los Anđelesa raspala se za nekoliko dana izuzetne toplote na kontinentu. Ali King je primetio da će uticaj jednog, kratkotrajnog, čak i kao toplina 18. marta, „uvek biti mali“.

„Iako bi u budućnosti takvi događaji postali češći, bilo bi značajnih uticaja“, rekao je King.

(Espreso / CNN)