Crnogorac sam, ali nikad ne bih ljetovao u Crnoj Gori! Evo zašto!

Zaista bude ok soba, oprostim malo cimanja, odemo u grad, i sve zaboravimo.

Petak, subota, ludi dani provoda, stižemo u nedelju u pet posle ponoći u sobu. Ajde, odspavaćemo do 9, jer u kućnom redu pročitasmo da se soba napušta u 10.

Osećam da sam samo sklopio oči, kad opet poznata scena:

- Momci, momci, otvarajte!

Ne, ne, sanjaaaam, ružno sanjam!

Pogledam na mob, 6:55.

- Izvolite, pitam ja?!

- Momci ajde polako da napuštate sobu, dolaze nam drugi gosti!

Moooooooooooooooooooooolim?!

Svađa, prepirka, haos!

- Pa znate, ja ne smem da gubim goste, već je jutro, soba se napušta zorom.

Lik je ladno džedžao na ulici od 6, da nam nađe zamenu čim otvorimo oči.

Ok, kapiram, žive cele godine od ulova za tri meseca, ali tebraaaa, imaj srca!