OFICIR JNA UBIO SE JER MU SAVEST NIJE DALA DA PUCA PO HRVATIMA! Otkrivamo šta je prava istina o admiralu Baroviću

Sergej Trifunović, srpski glumac i odnedavno predsednik političkog pokreta "Pokret slobodnih građana", danas je na svom Tviter nalogu objavio kako je na današnji dan "izvesni pukovnik JNA Radović dobio naređenje da razaračem tuče po Dalmaciji, po civilima, te kako je nakon što je odbio da sprovede naređenje izvršio samoubistvo".

Napisao Sergej i lupio.

Dobra namera Trifunovića, značajno podsećanje, ali pogrešni podaci.

A evo kako zapravo "ide" ova priča. Tragom tvita Trifunovića, došli smo do sledećeg saznanja:

Oproštajno pismo admirala JNA Vladimira Barovića iz septembra 1991, koje je poslužilo crnogorskim vlastima da se u poslednjem trenutku distanciraju od navodnih zločina bivše zajedničke armije i približe Zapadu, čist je falsifikat!

Nema u njemu ni pomena o "agresiji JNA na Hrvatsku protivnoj časti Crnogorca" ili o "prljavom ratu".

Kako "Novosti" saznaju, oproštajno pismo koje je admiral sastavio pre samoubistva na Visu bilo je potpuno drugačije.

Izvor Novosti, koji zasada insistira na anonimnosti, a na Visu je bio bliski kolega admirala Barovića, iznosi:

- Lažno pismo objavila je u to vreme "Slobodna Dalmacija" i odmah je zdušno preuzeto u Podgorici radi manipulacije i admiralom i istorijskom istinom. Nesrećni Barović jeste iza sebe ostavio dve prostoproširene rečenice na papiru - lične prirode, a od kolega je tražio da ga sahrane na ostrvu Visu, tada za oficire Jugoslovenske ratne mornarice simbolu odbrane Jadrana i slobode...

Pre nego što je povukao oroz, admiral je sat i četrdeset pet minuta razgovarao telefonom sa suprugom Radmilom i ona je to zapisala u svoju svesku. Jula ove godine, kada je Filip Vujanović posmrtno odlikovao admirala Barovića, na predlog NVO "Građanska alijansa" i SUBNOR-a i Antifašista Crne Gore, obrazložen citatima iz "Slobodne Dalmacije", supruga Radmila orden za hrabrost nije htela da prihvati.

Izvor "Novosti", visoki oficir JNA u penziji, ogorčen je što se zloupotrebom imena pokojnog admirala prekraja i savremena istorija Crne Gore. On je u rukama držao sporno pismo i tvrdi da u dve rečenice autentičnog pisma pokojnog admirala ne stoji da je agresija JNA na Hrvatsku za njega bila čin protivan časti Crnogorca i da neće da se bori da bi uništio ljude i narod koji mu ništa zlo nisu učinili, kako se danas navodi. Nije tačan ni navodni drugi razlog zašto je digao ruku na sebe - da "ne može da podnese okolnosti da ne može ništa učiniti da spasi časnike i mornare u Puli od angažiranja protiv hrvatskog naroda i prljavog rata", kako je prenela "Slobodna Dalmacija", i "da je duboko protivan ratnim planovima generala Veljka Kadijevića i generala Blagoja Adžića".

Ovi lažni navodi prvo su se pojavili krajem septembra 1991. u hrvatskoj štampi, dakle u punom jeku oružanog i propagandnog rata koji je Hrvatska vodila protiv JNA. Potom su korišćeni u obrazloženju "Montenegrina" koji su još od 1996. zlatnu ribicu "iskonskog crnogorskog čojstva" tražili u admiralovoj krvi. Original pisma je sa Visa prebačen u Beograd u arhivu i našem sagovorniku nije jasno zašto nije pokazan kada je njegova zlupotreba bila u punom zamahu.

- Barović je tražio da ga sahranimo na Visu, što smo i učinili. Ipak, poslednji brod kojim je JRM napustila Vis 1. juna 1992. poneo je i njegovo ekshumirano telo - kaže izvor.

Smrt visokog oficira JRM od pre 25 godina ne prestaje da deli Crnu Goru. Posle retuširanja biografije časnog oficira strahuju sve njegove kolege koje su ratovale 1991-1995. a danas žive ili dolaze u državu pod Lovćenom. Kako kažu, sudbine generala Borislava Đukića i kapetana bojnog broda Pavla Pantića, koji su uhapšeni i ove godine izručeni Hrvatskoj, ne slute na dobro.

- Stav crnogorske zvanične politike danas je da je "jedini metak ispaljen u ovom ratu na koji Crna Gora može biti ponosna" onaj hitac admirala Vladimira Barovića kojim je on sebi na Visu prekratio život - nastavlja sagovornik "Novosti".

- Jedno je sigurno, admiral Vladimir Barović je bio častan čovek i oficir JNA!

Đorđe Pražić, kapetan bojnog broda u penziji, kaže za "Novosti":

- Čitao sam navodno pismo pokojnog admirala dok sam bio u okruženju ZNG u kasarni u Divuljama 1991. Porazno je delovalo na naš moral.

Admiral Barović na službi u Puli bio je od jula do septembra 1991. Kako se seća admiral Boško Antić, tačno je da je vodio razgovore o napuštanju ljudstva i tehnike Vojnopomorskog sektora sa gradonačelnikom Pule, ali nije bio taj koji je, kako se tvrdi danas u Crnoj Gori i Hrvatskoj, "bez ijednog incidenta iselio ogroman Pulski garnizon". To je učinjeno dosta kasnije pod komandom admirala Dušana Rakića, koji je zamenio Barovića u septembru iste godine. Barović je bio opozvan sa dužnosti komandanta Vojnopomorske oblasti Pula jer je topove obalske artiljerije uništio tako što ih je gurnuo u more. To se Beogradu nije dopalo i naređeno je vađenje oruđa iz mora. Topovi su izvađeni, a Barović je pozvan na "ribanje" u Beograd.

Kako se sećaju njegovi prijatelji, osećao se osramoćeno. Admiralu Rakiću, koji je došao da ga zameni, poverio se da razmišlja o suicidu...

- Sreo sam Barovića u Generalštabu, dva dana pre njegove smrti, odmah posle sastanka kod načelnika Blagoja Adžića, i delovao je prilično rezignirano - svedoči Antić.

- Znalo se zašto je kritikovan kod načelnika Generalštaba i to mu je očigledno teško palo, mada ga je Adžić bukvalno unapredio posle tog sastanka - postavio ga je na dužnost načelnika štaba Komande vojnopomorske oblasti na Visu. To je pozicija koja pripada činu viceadmirala. Adžić ne bi unapredio oficira u čiju odanost je sumnjao, ali je poznato i da Adžić nije bio previše taktičan u komunikaciji.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)