HRVATSKA U ŠOKU POSLE IZJAVE CRNOGORSKOG FUNKCIONERA: Niko ne može da veruje šta je rekao

Crna Gora je upravo počela s ozbiljnim istraživanjima koja treba da daju odgovor na ključno pitanje: koliko nafte i plina ima u crnogorskom podmorju, na kojoj dubini i gde se tačno nalazi u 13 istražnih blokova, piše Slobodna Dalmacija.

Brod "Polar Empress", norveške kompanije "Shearwater", uplovio je u sredu u crnogorske vode kao predvodnik konvoja i biće usidren na pilotskoj bovi, gde će zbog priprema ostati nekoliko dana. Početak snimanja ulcinjskog podmorja radi moguće eksploatacije ugljenvodika uslediće već iduće nedelje.

Crna Gora je pre tri godine raspisala prvi tender za istraživanje nafte i plina, na kojem su prava dobili italijansko-ruski konglomerat i jedna grčka kompanija.

Nezavisni procenitelj je procenio da Crna Gora u podmorju "krije 51 milijardu kubika plina i 144 milijuna kubika tekućih resursa, što je ekvivalent od 438 miliona barela nafte". Ako se nađu dobra mesta, bušenje će početi 2020. godine.

Inače, minimalan broj naftnih bušotina italijansko-ruske i grčke kompanije, koji je definisan ugovorom s vladom Crne Gore, dve su bušotine, od kojih će jedna biti duboka 6500, a druga 2000 metara.

I Crna Gora, kao i Hrvatska, suočavala se s otporima ekoloških udruženja prema projektu, međutim, politička volja za nastavkom projekta u Crnoj Gori je prevladala, dok je u Hrvatskoj nedostatak političke volje zaustavio projekt.

Sadašnja početna seizmička istraživanja u crnogorskom podmorju ne prolaze bez snažnog protivljenja dela javnosti.

Nevladina organizacija "Greenn Home" pozvala je vladu da "hitno obustavi seizmološka ispitivanja i uvede moratorijum na istraživanje nafte i jer se radi o visokorizičnom postupku koji donosi ozbiljne razarajuće posledice za živi svet mora, seizmološke rizike, rizike po zdravlje i život građana, kao i ozbiljne degradacije za turizam kao najvažniju crnogorsku privrednu delatnost".

Nevladin sektor i ekološki stručnjaci tvrde da je Crna Gora potpisala "smrtnu presudu" i da će na ovaj način ugasiti turizam. To demantuje predsednik Crnogorskog turističkog udruženja Žarko Radulović, ocenivši da opasnosti nema, a kad bi je i bilo, da bi od Crne Gore više stradao hrvatski turizam.

– Nije mi poznato da je bilo gde u svetu došlo do gašenja turizma zbog istraživanja nafte i , a ako bi i došlo do ekološkog incidenta, Crna Gora bi najmanje bila ugrožena. Ako govorimo o ekološkoj ugroženosti, onda bi znatno više bila ugrožena južna Dalmacija nego Crna Gora jer se bušotine nalaze tačno na mestu gde teče morska struja, koja je dosta jaka i ide od Albanije, pored Crne Gore, prema Hrvatskoj. Prema tome, ako dođe do nekih ekoloških problema, više bi Hrvatska stradala nego Crna Gora, koja to ne bi ni osetila – kazao je Radulović.

Hrvatska, svakako, ne može ostati nezainteresovana za ono što se događa u najbližem susedstvu. Hrvatska javno ne diže tenzije oko početka istraživanja u Crnoj Gori, izostali su i najdiplomatskiji komentari, ali čini se da su stvari pod kontrolom. To potvrđuje i poznati ekološki autoritet, Vjeran Piršić iz Udruge Eko Kvarner.

– Tri su stvari bitne u ovoj priči koja upravo počinje u Crnoj Gori. Prvo, s priličnom sigurnošću može se pretpostaviti na nikakvih senzacionalnih otkrića neće biti. Jaki izvori sugerišu da nafte ima, ali na različitim pozicijama i dubinama, što ne omogućava profitabilnost. Drugo, nesumnjivo je da će seizmička istraživanja, a to smo se i sami uverili, izazvati velike štete u podmorju, i treće, što je posebno važno, hrvatska nadležna tela uspela su svojim aktivnostima smanjiti razinu eksploatacije i zaštititi nas od posledica agresivnih metoda istraživanja. Na tome je jako puno radio i uradio Hrvoje Dokoza. Pitanje je samo jesu li, do kraja, iskorištene baš sve mogućnosti zaštite, ali dobar je sigurno napravljen. Mislim, stoga, da nam od istraživanja ugljenovodika u Crnoj Gori ne preti velika opasnost. Zapravo, puno veći problem od toga ostaju nam tone plastičnog otpada koji stiže s juga – konstatuje Vjeran Piršić, piše Slobodna Dalmacija.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)