MUKE PORODICE MINIĆ IZ BIJELOG POLJA: Bolesni roditelji sa petoro dece žive u dve prostorije, tuga božja

"Ja sam Dragoljub Minić, a ovo je moj konj Žuja. Od malija nogu sam počeo da jašem. Takođe kosim, plastim, vadim krompir… Pomažem tati i mami sve što treba jer se i oni bore za nas" - rekao je ovaj vredni dečak iz sela Bojišta kod Bijelog Polja, koji sa 12 godina već obavlja razne seoske poslove.

Dragoljub ima dva mlađa brata Vasilija (3) i Nikolu (9), dve starije sestre Jelenu (14) i Novku (18), kao i roditelje Dijanu i Željka. Minići su oličenje jedne skromne, čestite i tradicionalne srpske porodice iz Crne Gore. Gusle, slava i konj najveće su svetinje koje imaju.

Rekao sam i kada umrem da ih puste taj dan. Za mene su gusle svetinja, pa negde barabar sa krsnom slavom. To je bila knjiga čoveku, daju raspoloženje u društvo, to je naša gola istorija. Guslao mi je đed, guslao mi je otac i ja pomalo, a i ovi mali će ako Bog da. A konj mi je decu podigao. S njim sam teglio, zarađivao i rešio sam na gusle da ga stavim. Za mene je to car životinja - istakao je domaćin Željko, potvrdivši da o konju brinu kao o članu porodice.

Porodica velika, a novca malo

Željko je nekada radio u firmi, ali je ostao bez posla, saznavši da mu nije čak ni staž uplaćivan. Od tada preživljavaju samo od seoskih poslova i njegovog nadničenja, posao ne bira. Nažalost, to jedva da je dovoljno da bi se prehranila tolika porodica.

Imam za šta da se mučim, Bogu hvala. Neka su svačija deca zdravo, pa i ova moja. Ali teško je, većinom se samo tegli. Žena obolela od diskus hernije, a i ja šećeraš, ali moramo se boriti do poslednjeg daha. Naši su stari živeli u zemunicama, bez struje i svega, pa su imali velike porodice. To je najviša pomoć čoveku i za rad i za sve, najveće bogatstvo na svetu. Mi smo zadovoljni našom decom. Pre svega su dobri ljudi, pa onda i đaci. Odrah i njih, pomažu svako, ali mora se. Na livadi, to im je i leto, i more i izlet. Skromni su, nisu se dosad žalili, vide i oni da se mučimo. Zadovoljni su kad im kupimo po krem bananicu ili neki keks da izdele, isto ko da sam im doneo tovar što ja kažem seljački. I to onda čoveku daje veliku snagu. Još kad dođem umoran, pa iskoči jedno otud, drugo otud, zaboravi čovek na taj umor - priča Željko dok mu oči suze.

Minići, nažalost, žive skučeno u nekadašnjoj letnjoj kuhinji koju su vremenom malo proširili i uredili. Njih sedmoro raspolaže samo dnevnom i jednom spavaćom sobicom.

Trudimo se da im priuštimo nešto bolje, ali nekako nam teško ide. Vlage ima dosta, po jedan metar se digne uza zid, pa se bojim da može uticati na njihovo zdravlje. Plafon je skroz ulegao, krov je užasan, pa kad je veća kiša sve se sliva. Zimi zbog velikih hladnoća smestimo još jedan krevet u dnevnu, pa se poređamo ko sardine. Od nameštaja imamo ovo što vidite, po nešto se osnovno dobavilo. Imamo gde sesti, jesti i leći. Meni nekad bolovi budu nepodnošljivi, pa sve padne na decu. Ali dobro, biće bolje, samo da smo mi zajedno - uključila se i majka Dijana govoreći za Humanitarnu organizaciju "Srbi za Srbe".

Ćerka Jelena ispričala je šta sve imaju pored trošne kućice:

- U bašti imamo paprike, boraniju, paradajz, šargarepu, praziluk. Moramo redovno da je zalivamo i da čupamo travu. Tu su i krompir, pasulj, jabuke, šljive. Držimo, pored konja, i jednu kravu, dve svinje, mace i pse. Tata bi hteo još jednu kravu da kupi pošto svi volimo sir, mleko i vareniku, ali skupe su - navodi Jelena.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokreće novu veliku akciju i poziva dobre ljude u celom svetu da pomognu porodici Minić da dobije dom kakav zaslužuju.

Pravi Srbi nisu klekli nikad. Hteli su i svetinje da nam uzmu, pa smo išli na litije i održasmo se. Samo nek nam da Bog slobode i zdravlja. To se, po meni, ne razdvaja. Hvala vama i zdravo bili što ste se, eto, založili za moju porodicu. Pozdravljam sve naše Srbe gde god se koji nalazi, Bog vas zaklonio svake muke, što ja kažem dušmanske ruke, rđavog gosta i sudnjega mosta. Mi smo srećni da sačuvamo i ovo što imamo, ali eto, voleli bi deca da imaju po sobicu, kutak neki svoj za učenje, da se ne gužvamo ovde. Al' da smo zdravo, nama znači i samo što ste došli, znači nismo sami. Ako se može šta još napraviti, Bog da vas čuva! - zaključio je domaćin Željko.

Bonus video:

(Espreso/Blic)