"DECA MI ČESTO GOVORE "MAMA, MESA", A JA NEMAM...": Porodica kod Banjaluke jedva PREŽIVLJAVA, jedva za HRANU SKUPE!
Foto: Printscreen/Facebook/Mozaik Prijateljstva

pomognimo ovim dobrim ljudima

"DECA MI ČESTO GOVORE "MAMA, MESA", A JA NEMAM...": Porodica kod Banjaluke jedva PREŽIVLJAVA, jedva za HRANU SKUPE!

Porodica Šišarić kod Banja Luke živi u teškoj nemaštini

Objavljeno: 10:15h

Zima je, a vatru ne smem da naložim da se dimnjak i krov ne zapale. Kada nešto skuvam, onda se malo ova prostorija ugreje. Nemamo grejalicu, ali i ne smem puno struje da trošim, da ne dođu veliki računi. Deca i unutra nose jakne, a kosicu ne smem da im perem često jer je hladno, a nemamo fen.

Priča ovo Slobodanka Šišarica koja sa sinovima Nemanjom i Urošem, dečacima od tri i po i dve godine i suprugom Milom živi u oronulom kućerku bez vode, dimnjaka, kupatila, koji izgleda kao da će se srušiti kada na njena bude pao prvi sneg.

Četvoročlana porodica nalazi se u Barlovcima kod Banjaluke. Ništa im nije blizu. Uspevaju da predeveraju dane uz pomoć “Mozaika prijateljstva”, koje je i pokrenulo akciju za pomoć Šišaricama, a koji im često donosi namirnice i hranu. Imaju još 117 evra dečje naknade i 25 evra koje Mile zaradi kada ode na nadniči ceo dan. Sve to ide za decu i ono što je njima neophodno.

- Miroslav nam je doneo brašno. Imamo pašteta. Najgore je za ručak, šta napraviti svaki dan. Juče sam pravila pitu, danas grašak i mahune, ali deca to slabo jedu. Bez mesa je, fino ja to zapržim, mi možemo to da jedemo, oni baš ne. Jedu bolje kada napravim pasulj, paprikaš, makarone, rižu. Fino jedu i slatki kupus – priča za Slobodanka Šišarica.

Meso uspe da spremi možda jednom sedmično. Piletinu, a deca je vole.

– Mi smo navikli da jedemo bez mesa, ne moram ga imati, ali deca mi često govore “mama, mesa”, a ja nemam – sa knedlom u grlu prepričava svoju muku.

Skromno priča da bi volela da ima kupusa, da može da ga zakiseli, ali nema od čega da kupi vreću. Ne bi bilo na odmet da imaju krompira i luka. Kaže kako je pre stavljala zimnicu, na primer paprika, ali sada nema od čega.

Dok priča, stalno zagleda u kuću koja nikako nije uslovna za život. U jednoj prostoriji i spavaju i jedu. Već je poprilično zahladilo, trebalo bi ujutro i uveče zapaliti vatru, ali ne sme. Dimnjak je propao i nema koristi da se krpa.

– Malo se ugreje kada nešto skuvam, ali troši se struja. Plaćamo je redovno. Ovog meseca smo dobili 14 evra. I da imam grejalicu, ne znam koliko bi bilo dobro da je uključujem, jer kada je nevreme, napolju sevaju kablovi, nestane faze. Ovako deci obučem bolje jakne, šta drugo mogu – priča ona.

Letos je vodu, koji donosi od komšije, grejala na suncu i decu kupala napolju. Sada plastičnu kadicu stavi u kuhinju, ali ne sme često da im pere kosu, jer je unutra hladno i plaši se da se ne prehlade bez vatre i fena. Veš pere ručno. Uzme malu kutiju praška za veš, ali to može da im bude dva, tri dana. Trudi se maksimalno da ispere odeću koliko može i koliko ima vode koju i dalje donosi od komšije.

Nada joj je humanitarna akcija koju je pokrenuo “Mozaik prijateljstva”, a cilj je prikupljanje novca da im se obezbedi kuća uslovna za život. Plan B je da im se nađe neki pristojan stan, dok se ne skupi dovoljno novca za kuću. Jer, sa dolaskom kiše i snega život u dotrajalom objektu neće biti ni bezbedan, ni moguć.

– Ne može ovde ništa da se zakrpi, sve se osipa. Ne vredi ništa ulagati i pokušavati popraviti. Nama je dovoljno da imamo kuhinju, sobu i kupatilo, a da mi oni imaju bolje uslove za život – priča dok u rukama drži mlađeg Uroša.

Mile i dalje radi na građevini za dnevnicu. Zaradi 25 KM i onda nekoliko dana nema ništa, niko ga ne zove. Kada se završi građevinska sezona, onda će, priča Slobodanka, otići da radi na groblje u Boriku, ali i to je jednom sedmično, za 25 maraka.

– Ako bismo imali tu kuću, Mile bi mogao da ima stalni posao, neki ljudi su rekli da bi ga primili. I njih bi mogla u vrtić upisati, pa i ja da radim. Sada ih nemam kome ostaviti i nemam čime plaćati vrtić – kaže ona.

Miroslav Subašić iz “Mozaika prijateljstva” kaže da je na humanitarni broj 1414, koji je otvoren ovog meseca, do sada bilo oko 20.000 poziva, a na posebnom računu za porodicu Šišarica ima 5.000 evra. Ističe i da ima još puno ljudi koji su se javili, a da se sada na pola puta sa obezbeđenjem novca za kupovinu kuće u Šušnjarima.

– Našli smo domaćinstvo u koje mogu da usele odmah, ali ono košta 37.500 evra to je zadnja cena. Međutim, ima sve da tu normalno žive, te zemlju koju mogu da obrađuju. Ograđeno je da se deca mogu igrati i imali bi svoje sobe. Plus, nije daleko škola – ističe Subašić.

Podsećamo, do kraja meseca u funkciji je humanitarni broj 1414, a oni koji žele da učestvuju u akciji obezbeđivanja smeštaja za porodicu Šišarica, novac mogu da uplate na ŽIRO RAČUN 5620998184767568, sa naznakom za podračun za posebne namene Udruženje ”Mozaik prijateljstva” za Slobodanku Šišarica.

Za uplate iz inostranstva, novac je moguće uplatiti putem deviznog računa NLB banke broj IBAN: BA395620998184778335,

UDRUŽENJE ”MOZAIK PRIJATELJSTVA” – ZA ŠIŠARICA SLOBODANKA

Cara Lazara 20, Banjaluka.

SWIFT BIC: RAZBBA22

NLB Banka a.d.

Milana Tepića br. 4, 78000 Banjaluka, Bosnia and Herzegovina

Bonus video:

02:03

Bosanski novinar o stanju u BiH i pretnji ratom

(Espreso/Kurir.rs/Srpska info)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.