OTIŠLI SU ZAJEDNO U SMRT: Goran i Zoran Orelj imali su samo 20 godina kada je RAT ugasio njihove živote...

Ratovi donose mnoge strahote, i odnose mnoge živote - međutim, takođe iznedre velike heroje.

Juče je obeležena godišnjica pogibije dva brata, Gorana i Zorana Orelja, koji su imali samo 20 godina kada su izgubili živote.

Rođeni su u 1974. godine u Slavonskom Brodu. Kao i većina dece na ovim prostorima, voleli su da igraju fudbal, pa su zajedno, počeli da treniraju u seoskom fudbalskom klubu, u selu Klokočevik. Ovo selo je bilo nacionalno mešovito, pola Srba, pola Hrvata.

Ne razdvajajući se, skoro nikad, bili su pravi primer, duboke povezanosti koja je svojstvena blizancima.

Rat u Hrvatskoj, dočekao ih je u srednjoj školi, tačnije završili su treću godinu. Slavonski brod, većinski je bio nastanjen Hrvatima, pa su Goran i Zoran, morali da pobegnu u Inđiju, gde su završili četvrtu godinu.

Nakon srednje škole, odlučili su da odu na služenje vojnog roka. Postali su artiljerci, a obuku su prošli u Somboru, nakon čega su dobili prekomandu u Prištinu.

Pred sam kraj vojnog roka, zbog izuzetne spretnosti i obučenosti, prešli su u Srpsku Vojsku Krajine, gde su obučavali starije borce kako da rukuju minobacačima.

Nakon uspešno završenog zadatka, komanda brigade šalje ih u Banja Luku na doškolovanje za oficire. Pred sam kraj školovanja, počela je ofanziva Petog muslimanskog korpusa Armije BiH na Bihaćkom ratištu i ceo školski centar tamo je upućen, kako bi se zaustavilo napredovanje muslimanske vojske.

U ratnu zonu, otišli su 29. oktobra 1994. godine i toga istog dana položili su svoje mladalačke živote za Republiku Srpsku. Od majčine utrube, do samog kraja života, ostali su zajedno, jedan pored drugog.

Ostaće upamćeni kao jedne od hiljade žrtava ratnog ludila koje je zauvek obeležilo naš region.

(Espreso.co.rs/Igor Stevanović Orelj)